Ne razvode se EU od SAD, nego Vučić od njih

Da bi se uspostavila nekadašnja komunikacija između Vašingtona i ključnih centara u Evropi, biće potrebno vreme. Pod uslovom da Tramp uopste tako nešto želi, a predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u međuvremenu zamenjuje teze jer se ne razvodi EU od SAD, nego on sa njima.

To kažu sagovonici Danasa odgovarajući na naše pitanje dana koje se odnosi na Vučićevu izjavu iz Davosa da je politički razvod EU i SAD trajan.

On je to rekao analizirajući govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u jeku zaoštravanja odnosa Vašingtona i Brisela zbog ostrva Grenland.

Zamena teza

Bojan Kostreš, lider LSV, za Danas kaže da Vučić po dobro oprobanom radikalskom receptu zamenjuje teze.

– Trenutno se kod nas dešava razvod njegog korumpiranog režima sa EU i SAD. On pokušava da sakrije pisanja štampe u Nemačkoj da je Srbija evropska Venecuela, a on naš Maduro. Tako da se ne razvodi EU od SAD nego on sa njima – konstatuje Kostreš.

Ni Miljan Mladenović, istraživački analitičar, u ovom trenutku nije istog stava kao Vučić jer, kako kaže, većinsko javno mnjenje ne podržava dobar deo poteza Donalda Trampa koji se tiču spoljne politike.

– Primera radi, svega devet odsto Amerikanaca podržava vojno preuzimanje Grenlanda, pri čemu je čak i kod republikanaca više nego duplo više onih koji ne podržavaju ovakvo rešenje. Naravno, postoji mogućnost da drugi Trampov mandat ostavi dugoročne posledice, pogotovo ako dođe do dodatnog dugotrajnog zamrzavanja ekonomske saradnje, da ne spominjemo i još lošije alternative. Ipak, sve dok su fundamentalne vrednosti dve zemlje u skladu, verujem da jedan mandat neće značajno promeniti stvari na duži rok, osim ako se ne bude radilo intenzivno na spoljnopolitičkim strateškim prioritetima – pojašnjava Mladenović.

Slično misli i Mijat Kostić, istraživač Novog trećeg puta. On za Danas navodi da je priča o „trajnom političkom razvodu“ između SAD i EU malo verovatna, jer bi razgradnja transatlantskog partnerstva dugoročno štetila interesima obe strane.

Umesto udaljavanja, aktuelna politika više liči na podsticanje EU da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost

– Zapad je decenijama funkcionisao kao jedinstven političko-bezbednosni blok upravo zbog koordinisanih odluka koje su donosile stabilnost i predvidivost. Današnje tenzije više ukazuju na promenu prioriteta i duboka neslaganja, nego na nameru potpunog raskida. Njihovo produbljivanje bi povećalo nesigurnost, usporilo reakcije i otvorilo prostor za jačanje trećih aktera. Umesto udaljavanja, aktuelna politika više liči na podsticanje EU da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, po uzoru na americke saveznike na Bliskom istoku, dok bi se SAD fokusirale na druge strateške izazove – navodi on.

I dodaje da u tom okviru, politika ne izgleda kao želja za potpunim udaljavanjem od Evrope, već kao pokušaj da EU postane samostalniji bezbednosni i politički akter, slično modelu američkih saveznika na Bliskom istoku poput Izraela, Saudijske Arabije i Katara, država koje imaju snažnu američku podršku, ali su sposobne da same odgovaraju na regionalne bezbednosne pretnje.

– Takav pristup bi SAD-u omogućio da rastereti svoje obaveze u Evropi i fokus prebaci na zapadnu hemisferu i strateško nadmetanje sa Kinom, dok bi Evropa preuzela veću odgovornost za sopstvenu bezbednost – smatra Kostić.

Prema njegovim rečima, ipak dugoročni interes Srbije ostaje vezivanje za jedinstveno evropsko tržište i zajednički politički okvir Balkana unutar EU, čak i u uslovima transatlantskih trzavica.

– Balansiranje između EU i SAD s jedne strane, a Kine i Rusije s druge, već je dovoljno rizično: dodatno raslojavanje velikih sila bi Srbiju gurnulo u trajno reagovanje „iz dana u dan“, bez mogućnosti da se izgradi stabilna, dugoročna nacionalna strategija – ukazuje on.

Za Aleksandru Joksimović, direktorku Centra za spoljnu politiku, promene na svetskoj političkoj sceni su burne naročito na relaciji SAD i EU.

Potrebna snažna sinergija kako bi EU odolela Trampovim pokušajima da podeli Evropu

– Brojne su teme oko kojih Vasingron i Brisel nemaju istu poziciju, od kojih je Grenland i trampova namera da ga preuzme trenutno u fokusu. Fon der Layen je podvukla neophodnost da se EU osloni na sopstvene snage u ključnim oblastima od kojih je verovatno najznačajnija bezbednost. Različito viđenje razrešenja ruske agresije na Ukrajinu, kao i Trampov pokušaj da ostavi Evropu po strani prilikom pregovaranja o miru, ne samo da EU zabrinjava već je tera na akciju u kojoj je naoružavanje značajan element – pojašnjava ona za Danas.

I dodaje da će biti potrebna snažna sinergija kako bi EU odolela Trampovim pokušajima da podeli Evropu po različitim pitanjima, uz naglašenu podršku krajnjoj desnici koja u brojnim državama članicama beleži uzlazni trend u istraživanjima javnog mnjenja.

– Ukoliko dodamo uvrede upućene evropskim liderima, postavlja se pitanje koja je granica do koje će odgovor Evrope ostati uzdržan i u granicama diplomatskog. Nepoverenje u namere Trampa u odnosu na EU i Evropu svakodnevno raste. Da bi se uspostavila komunikacija na nivou najbližih saveznika, kakva je između Vašingtona i ključnih centara u Evropi postojala, biće potrebno vreme. Pod uslovom da Tramp uopste tako nešto želi – zaključuje Joksimović.