Ni traga ni glasa od letećeg supermena koji trči goloruk kroz smetove: Gde su nestali naprednjaci koji čiste ulice od snega?

Nije ovo vest iz januara ove godine kada je sneg okovao Srbiju. Ovo je bila udarna vest u svim medijima februara 2014.godine, kada je Vučić bio prvi potpredsednik vlade. Danas kada je uvedeno vanredno stanje zbog snega u 12 opština i Srbija paralisana nema supermena koji trči goloruk kroz smetove, dok se kamermani trude da zabeleže svaki detalj herojskog čina.

Danas, dvanaest godina kasnije, nekada vicepremijer, a danas predsednik države uspeo je da pošalje samo svog šefa kabineta Ivicu Kojića da pričuva leđa gradonačelnici Loznice Dragani Lukić u smirivanju nezadovoljnih Lozničana koji su danima bez struje i vode.

I nije da su Vučić i njegovi naprednjaci samo te 2014.godine pomagali u čišćenju snega. Bilo ih je uvek kada je to bilo marketinški isplativo, ili kada su sledili neki izbori. Uz kamere i dobru medijsku propraćenost čistili su prilaze insutucijamai 2017. 2018 i 2019.godine sve pod parolom „pomozimo komšiji „.

Izgleda da su zbog dugogog boravka na vlasti zaboravili u međuvremenu na komšije, a i izbori nisu tako blizu. Ima vremena, čistiće sneg u decembru, ukoliko predsednik odluči da tada raspiše parlamentarne izbore.

Na te njihove nekadašnje akcije podsetio je na mreži X Aris Movsesijan, potpredsednik Pokreta slobodnih građana.

„Setio sam se tih njihovih akcija upravo zato što je kontrast danas porazan. Nekada su naprednjački aktivisti bili naterani da poziraju svuda: sa lopatama, tablama i kamerama. Sećamo se Feketića, Vučića u snegu i „spasavanja deteta“ koje je pretvoreno u nacionalni politički mit – sliku vođe koji lično rešava sve, od elementarnih nepogoda do sudbine države“, objašnjava Movsesijan za Danas..

Pre: SNS aktivisti sa tablama „čiste sneg“. Danas: Beograd zatrpan. Tada je bio PR, danas nema ni toga.
Nije se čistilo zbog građana već zbog kamera.
Populizam ne gradi sistem već ulaže u strah i kontrolu slike.
Zato, danas imamo ovo što imamo. U stvari nemamo. pic.twitter.com/BVLKdBlvMe

— Aris Movsesijan (@ArisMovsesijan) January 9, 2026

Prema njegovim rečima Danas, kada Beograd zaista ne funkcioniše, kada sneg paralizuje grad, tih aktivista nema. Nema ni tabli, ni lopata, ni kamera. Ne zato što problema nema, već zato što nema slike. A bez slike, populizam ostaje bez sadržaja.

„Isti obrazac videli smo i u slučaju hapšenja Miroslava Miškovića. I tada je država igrala za kamere: spektakularno privođenje, političke poruke o „konačnom obračunu“, atmosfera vanrednog stanja. Godinama kasnije usledila je oslobađajuća presuda. Država je izgubila slučaj, ali vlast nikada nije snosila odgovornost. Trošak tog političkog performansa platiće građani Srbije – kroz odštete, urušenu pravnu sigurnost i presedan političkog pravosuđa“, ističe Movsesijan.

Izlaz iz Arene sinoć posle utakmice.
Narod da se poubija.
SNS bagra nije sposobna ni evropsko prvenstvo da organizuje. pic.twitter.com/RdbKVcvLUK

— DJ CallMeTheFixer (@CallMeTheFixer) January 11, 2026

Slična logika , kako kaže, vladala je i tokom pandemije. Umesto da fokus bude na efikasnosti zdravstvenog sistema i spašavanju života, važnije je postalo ko nabavlja respiratore, kako se nabavka predstavlja i ko stoji u kadru. Transparentnost, standardi i ishodi lečenja ostali su u drugom planu, dok je politička kontrola narativa postala prioritet.

„Feketić, Mišković i respiratori nisu tri odvojene epizode, već jedan isti model vlasti. Ne gradi se sistem koji funkcioniše bez vođe, već se proizvode događaji u kojima vlast izgleda svemoćno. Umesto institucija – performans. Umesto odgovornosti – slika. Dugoročna posledica tog modela nije samo neefikasnost, već duboko nepoverenje građana“, objašnjava Movsesijam

On dodaje da kada država postoji samo pred kamerama, građani prestaju da veruju da ona postoji u stvarnosti.

„Sneg će se otopiti, ali će se sa njim, očigledno, otopiti i propala propaganda režima, ostavljajući iza sebe ogoljenu istinu o državi koja je bila zamišljena kao scena, a ne kao sistem“, ocenjuje naš sagovornik.

Movsesijanov stranački kolega , beogradski odbornik Stefan Simić smatra da SNS nikada ništa nije radio u interesu građana, već isključivo zbog marketinga i pokušaja da obmanu građane da dobiju glasove.

„To čišćenje je i tada bilo samo kao deo kampanje za lokalne izbore, za nekoliko fotografija, a ne kao nešto što je imalo svrhu. Sada naprednjaci ne mogu štand da održe da ih građani ne oteraju sa ulice, tako da ni ne pokušavaju bilo kakve akcije u kojima mogu da rizikuju potencijalne sukobe“, napominje ovaj odbornik PSG.

Takođe, kako kaže, pitanje je i motivacije ljudi, članova SNS,.

„Oni vide da uskoro dolazi kraj ove vlasti i koji nisu više spremni da se na bilo koji način dalje kompromituju, što smo mogli da vidimo i po tome što u Ćacilendu sede samo okoreli kriminalci kao poslednja odbrana odlazećeg režima“, ističe Simić.

Predsednik POKS i kopredsednik Monarhista Vladimir Jelić smatra da se naprednjaci po pravilu pojavljuju na ulicama samo kada su izbori blizu i kada kamere rade. Tada glume brigu, čiste, sređuju i obećavaju.

„Danas, kada problema ima na svakom koraku, kada su ulice zavejane, a prilazi institucijama zapušteni, njih nema nigde, osim na proslavama za bogatom trpezom. To jasno pokazuje da njihova ‘briga za građane’ traje samo onoliko koliko traje predizborna kampanja i ni dan duže. Van kampanje im ubice pevaju na proslavama, toče se skupa vina, dok se hiljade građana smrzavaju jer nema struje“, napominje Jelić.

A Janko Veselinović iz Stranke slobode i pravde kaže za Danas da ne očekuje od članova SNS-a, a ni od Aleksandra Vučića da oni čiste sneg ili da spašavaju ljude iz smetova. Jer oni to rade samo zbog kamera i u vreme pred izbore.

„Ali očekujem i kao građanin tražim da to rade javna preduzeća koja svi mi plaćamo kroz poreze, akcize i druge namete, ali oni to ne rade kako treba. Ne rade to zato što su u tim javnim preduzećima zbrinuti njihovi kadrovi koji služe za Ćacilend i slične stranačke aktivnosti. Stručni ljudi i onih koji su na terenu su manjina i oni ne mogu da pokriju sve ono što bi trebalo da očiste“, navodi Veselinović.

Dodaje da se tu crno na belo vidi propast lokalnih samouprava, sistema i države u celini.

“ I ono što se radi radi se po inerciji, ali sistemi se polako zaustavljaju. Kola su sve dublje u glibu i trebaće vreme da se izvuku iz gliba. I svako ko misli da će smenom vlasti to za tren oka da se popravi vara se. Naprednjački mentalitet je uništio normalnost“, zaključuje Veselinović.