Nije trenutak da se insistira na kandidaturi

Sastanak predviđen za 27. i 28. mart u zamku Hluboka u Češkoj je takozvani „Gimnič“, neformalni sastanak šefova diplomatija, nazvan po nemačkom zamku gde je održan prvi skup ove vrste.

Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, rekla je za Danas da „ovo nije trenutak da se insistira na kandidaturi, jer time ne možemo mnogo toga da dobijemo“.

– Ne verujem da će delegacija Srbije insistirati na kandidaturi, uzimajući u obzir ono što je komesar za proširenje EU Oli Ren rekao prilikom posete Beogradu i nakon sastanka sa srpskim zvaničnicima. Osim toga, moramo imati u vidu da crnogorska kandidatura čeka mnogo duže nego što je to uobičajeno – kaže Liht.

Sagovornica Danasa ne misli da bi Srbija mogla da od najavljenog sastanka očekuje išta drugo do ponavljanja već poznatih stavova i dodaje da ni novi izveštaj Serža Bramerca, glavnog tužioca Tribunala u Hagu, neće biti bolji od prethodnog. Prema njenim rečima, najviše što bi srpski zvaničnici, ali i građani Srbije, mogli da očekuju od sastanka u zamku Hluboka je popuštanje u stavovima o viznoj liberalizaciji ako Srbija nastavi da ispunjava propisane uslove.

– Bramerc će najverovatnije reći da nije u potpunosti ostvarena saradnja s Haškim tribunalom – tvrdi Liht.

EU trenutno prolazi kroz težak period, pogođena je ekonomskom krizom i trpi zamor od proširenja, a kao dodatni problem pojavljuje se i to što je vlada Češke, države koja predsedava Uniji – pala. Liht naglašava da će se u novonastalim okolnostima EU „dvostruko baviti sobom, a manje integracijama zapadnog Balkana“, uključujući i Srbiju, ali insistira na tome da „manje“ ne znači i zaoštravanje politike proširenja koja je zacrtana Lisabonskim sporazumom, već samo marginalizaciju te politike.

– Sigurno je da svaka situacija u kojoj jedna vlada države članice pada izaziva čitav niz problema. Ideja je da ta vlada nastavi s obavljanjem svojih funkcija do kraja češkog predsedavanja, ali će ona biti znatno oslabljena. Činjenica je da Unija sada mora da se suoči s mnogo više svojih unutrašnjih problema, a to bi moglo da se odrazi na one koji su u ovoj situaciji najranjiviji, a to smo svi mi sa zapadnog Balkana – tvrdi Liht.

Ona podseća i na stav nemačke kancelarke Angele Merkel u kome se očitava to da u jednom delu Evrope tema proširenja nije nimalo popularna.

Ponovljeni stavovi i prazna obećanja

Na prošlogodišnjem sastanku u Brdu kod Kranja, jedna od glavnih tema zasedanja bila je zapadni Balkan, odnosno Srbija i njena evropska perspektiva kao i međukulturalni dijalog Srba i Albanaca. Iako je slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrije Rupel insistirao na tome da se Srbiji pruži podrška u procesu evrointegracija, ministri spoljnih poslova Belgije i Holandije, Karel de Guht i Maksim Ferhagen su na tom sastanku rekli da se protive da Srbija postane kandidat za članstvo u EU dok ne isporuči sve haške optuženike. Mesec dana nakon sastanka u Brdu kod Kranja Srbija je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji do danas nije počeo da se primenjuje. Iako su čelnici EU najavljivali i liberalizaciju viznog režima, odnosno stavljanje Srbije na belu šengen listu, to se još nije dogodilo, budući da Unija stalno pomera rokove kada bi građani Srbije mogli slobodno da putuju.

REN: Prvo sporazum

Brisel – Evropski komesar za proširenje Oli Ren poručio je Srbiji da za podnošenje zahteva za učlanjenje u Evropsku uniju sačeka da na snagu stupi privremeni sporazum. „Podnesite zahtev kada budete istinski spremni – nemojte da to bude samo politički čin“, izjavio je Ren u Briselu. „Kada je o Srbiji reč, hajde da najpre sačekamo da na snagu stupi privremeni sporazum i da se uverimo da možete da postignete konkretne rezultate u reformi sudstva i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, rekao je Ren. Beta