Nikola Burazer: Radovanje u Srbiji zbog Trampove pobede bilo je preuranjeno

On je, u razgovoru za spoljno-politički serijal Agreman, ocenio da američki zakon koji se odnosi i na demokratiju i prosperitet Zapadnog Balkana pokazuje da, i pored promene u Vašingtonu, i dalje postoji makar trag stare politike koja insistira na demokratiji i pokazuje nameru da se kazne oni koji je ugrožavaju.

“Usvajanje zakona pokazuje da promena politike SAD, koja jeste očigledna, još uvek nije do te mere temeljna da možemo govoriti o potpunom zaokretu i odbacivanju principa koje je Amerika branila prethodnih decenija”, navodi Burazer.

Radovanje u Srbiji zbog Trampove pobede bilo je preuranjeno, kaže.

“Svakako da kod Trampa postoji blagonaklonost ka autoritarnim režimima širom sveta, pa bi možda moglo da se kaže da Tramp više odgovara vlastima u Srbiji, ali mi ne znamo da li će njegova politika i ciljevi nužno biti u interesu vlasti u Beogradu”, pojašnjava.

Po njemu, ukoliko je taj interes da se zaoštri odnos prema Rusiji kako bi se ostvario mir u Ukrajini, onda to vrlo lako može biti i veoma negativno po vlasti.

„Čini mi se da upravo to sad vidimo na primeru NIS-a i, generalno, u odnosu Trampove administracije prema našim vlastima” .

Konstatujući da su šumovi na relaciji Beograda i Vašingtona očigledni, urednik portala Savremena politika dodaje da se ne zna šta je tačno u pitanju i gde su nastali problemi u odnosima. Ipak, smatra da nije tačan utisak da od svih zemalja regiona Tramp najgore tretira Srbiju.

On navodi da u EU postoji veoma duboko nezadovoljstvo načinom na koji se ponaša režim u Srbiji u poslednjih godinu dana.

“Neotvaranje Klastera 3 govori da su u Briselu nezadovoljni kako su vlasti u Srbiji pristupile reformama. Čak nisu uradile ni ono što su same obećale non-paperom iz decembra 2024. Zabrinuti su i opštim stanjem demokratije i ljudskih prava u Srbiji, koja je očigledno u silaznoj putanji, što je postalo još ogoljenije kad su počeli protesti i kad je režim počeo da se ponaša represivnije”, kaže.

Burazer ističe da je još od proleća jasno da Brisel percipira da je stanje u Srbiji loše. “Odluka država članica EU da se ne otvori Klaster 3 predstavlja nastavak politike da se proces pregovora ne odblokira sve dok se ne vidi ozbiljan napredak kad su u pitanju demokratija i ljudska prava. Ja tu vidim jedan kontinuitet u postupcima EU, ali je retorika promenjena”, rekao je programski direktor Centra za savremene politike.

Smatra da je narativ vlasti da Klaster 3 nije otvoren iz političkih razloga, a ne zato što Srbija nije ispunila kriterijume, namenjen onom delu domaće javnosti koja se informiše iz provladinih medija. “Ipak, značajan deo javnosti razume da vlasti u Srbiji ne rade ono što su obećale”.

Evropska komisija je jasno poručila da je važno da se očuva nezavisnost i kapaciteti tužilaštva za organizovani kriminal, a ne da se razmišlja i razgovara o smanjenju njegovih kapaciteta i ukidanju njegove nezavisnosti, izjavio je Burazer.

“Očigledno je da namera vlasti da se obračuna sa tužilaštvom za organizovani kriminal, predstavlja pokušaj da se to tužilaštvo spreči da radi svoj posao”, zaključuje.

Na pitanje da li je članstvo Crne Gore i Albanije izvesno, kako se sada pominje, ili će tim zemljama biti stavljene dodatne prepreke, Burazer odgovara da je EU kao celina definitivno zainteresovana za proširenje.

“Da li će se taj proces završiti članstvom, ostaje da se vidi, jer svaka država članica ima mogućnost da zakoči proces pristupanja jedne od te dve države. Ne bih isključio mogućnost da nastanu problemi na tom putu”.

Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Marka Đurića, koji je rekao da stubovi spoljne politike ostaju nepromenjeni – evropske integracije, vojna neutralnost, saradnja sa različitim globalnim akterima uz očuvanje sopstvenih interesa – urednik portala Savremena politika kaže da je politika balansiranja oduvek bila dugoročno neodrživa i da sada postaje sve skuplja.

“Dobri odnosi koje bi Srbija nastavila da održava sa pre svega Ruskom federacijom, ali i Kinom, mogli bi da budu ozbiljan problem, ne samo u EU integracijama, nego generalno i u bezbednosnom i ekonomskom smislu”.

Burazer je koautor publikacije Resetovanje pristupa EU prema Srbiji: pouke iz protesta 2024–2025, u kojoj se Briselu preporučuje da promeni svoj pristup prema Srbiji.

”Evropska unija, pre svega, treba da prepozna da je za ubrzanje evropskih integracija neophodno da promeni pristup, i da manje gleda kroz prste vlastima”.

Prema njegovim rečima, EU mora mnogo jasnije da komunicira šta se očekuje od Srbije i zašto je to u interesu građana.

“Da se pošallje poruka da Srbija treba da bude deo EU, a da sa druge strane zauzme oštriji stav prema vlastima. Sa konstantnim urušavanjem demokratije, Srbija ima sve manje šanse da postane članica EU. Da bi se vratio kredibilitet procesu, mora da se jasno stavi pitanje demokratije u centar procesa pregovora o članstvu u EU”, rekao je Burazer u razgovoru za FoNet.