Aleksandar Vučić na Svenarodnom saboru: Foto BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆŠminkanje Frakenštajna koje, ipak, neće uspeti da privuče iole ozbiljniji broj neopredeljenih i razočaranih birača, koji su inače izuzetno važni jer će odlučiti rezultate predstojećih izbora, ocenjuju sagovornici Danasa „rad na širenju“ Pokreta za narod i državu i sličnih organizacija.
Oni kažu da su takve organizacije i osmišljene kao, na prvi pogled, nekompromitovana alternativa osramoćenoj Srpskoj naprednoj stranci, sa tim političkim zadatkom.
Pokreti: Alternativa koja je nedostajala građanima, otvorena za sve političke opcije
Najnovije slučajeve „osnaženja“ paranaprednjačkih pokreta mediji su beležili u Nišu, gde su bezmalo istovremeno konstituisana dva.
U tom gradu je ovih dana osnovan lokalni odbor Pokreta za narod i državu, kao prvi takav odbor te „nadstranačke organizacije“, čije je formiranje inicirao predsednik Srbije i osnivač SNS-a Aleksandar Vučić.
Niški odbor Pokreta je, inače, funkcionisao od septembra, a na njegovom čelu je bio i ostao dr Milan Lazarević, drektor Instituta Niška Banja i gradski odbornik SNS-a.
On je i sin penzionisanog generala Vladimira Lazarevića, komandanta Prištinskog korpusa tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. i haškog osuđenika, koji je (ne)retko u prvim redovima tokom akcija Pokreta.
„Mi smo alternativa koja je nedostajala našim sugrađanima. Naš pokret je otvoren za sve građane i sve političke opcije. Mi smo nadstranačka platforma u kojoj su dobrodošli svi ljudi koji žele dobro svojoj državi i gradu“, kazao je ovih dana Lazarević.
Nije propustio priliku da naglasi da su u Pokretu „pošteni, ostvareni i obrazovani ljudi“, što su inače epiteti koji se u javnosti sve manje vezuju za kadrove SNS-a.
U isto vreme u ovom gradu je formiran je i lokalni odbor novoosnovanog Pokreta Nova snaga juga.
Predsednika i potpredsednika tog Gradskog odbora, Bobana Mančeva i Predraga Todorovića, iznedrila je Jedinstvena Srbija.
Idejni tvorac ovog Pokreta je Branislav Stojković, koji je nedavno napustio Jedinstvenu Srbiju i najavio da će u niškoj Skupštini biti samostalni odbornik, koji će delovati „vođen isključivo sopstvenim uverenjima i ličnim procenama“.
„Mi smo deo vlasti u Nišu i ona će imati našu podršku dokle god bude radila dobre stvari za naš grad. Za neku dužu saradnju na lokalu, ipak, vidimo samo Lazarevića (iz Pokreta za narod i državu, prim. aut)“, rekao je Stojković prilikom fomiranja GO Pokreta Nova snaga juga.
Dr Milić: Problem sa tim pokretima je što ih vode dobro znani naprednjaci, a lojalisti im se protive
Dr Dragan Milić, predsednik istoimene grupe građana i Pokreta za decentralizaciju Srbije, smatra da je formiranje infrastrukture Pokreta za narod i državu i drugih sličnih organizacija „započelo“ u Nišu, kao pilot projekat, jer SNS u tom gradu „ima ubedljivo najslabiji rejting u Srbiji“.
Prema njegovoj oceni, i predizborna kampanja je krenula iz Niša nedavnom posetom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Vrhuška SNS-a vrlo dobro zna- na osnovu istraživanja javnog mnjenja- da su izgubili poverenje i uporište u narodu. To je trend u čitavoj Srbiji, ali je u Nišu apsolutno najizraženiji. Jasno im je da Nišlije neće glasati za SNS i zato ’nude alternativu’”, kaže.
Prema njegovim informacijama, poslednje istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da, kako navodi, SNS u Nišu ima podršku od 28 odsto, a opozicija 44 odsto, dok je na nivou Srbije taj procenat prilično ujednačen, po 35 odsto za obe strane.
„Ključni faktor koji će odlučiti rezultate narednih izbora – koji će se najverovatnije održati u decembru 2026- jesu neopredeljeni i neutralni birači. Njih je u Nišu oko 20 odsto, a u Srbiji čak blizu 30 odsto. I upravo ovi novi pokreti imaju za cilj da ih privuku, kako bi se sačuvala vlast. Oni, takođe, što nije manje značajno, treba da pridobiju i razočarane SNS članove i glasače, nudeći im neku drugu prihvatljivu opciju. Jer, istraživanja pokazuju da se glasači koji napuste SNS više ne vraćaju vladajućoj partiji već glasaju za nekog drugog“, kaže on.
Vlastima je pritom, po njegovim rečima, dovoljan i mali procenat „privučenih“ glasača, jer je važno da oni ne odu „na drugu stranu“.
„Problem je, međutim, što će te pokrete voditi dobro znani SNS-ovci ili njihovi sateliti a ne neki novi ljudi“, kaže on.
Pritom, takvi pokreti nose opasnost i za samu SNS.
„Jedan deo razočaranih SNS-ovaca pohrliće u novi pokret sa nadom da će dobiti funkcije koje su ih mimoišle za ovih 13-14 godina, odnosno da će nakon izbora imati više šanse da zadovolje lične ambicije. Sa druge strane, SNS ’lojalisti‘ već zaziru od ovih pokreta i rade protiv njih jer ih doživljavaju kao realnu pretnju njihovoj dugogodišnjoj vlasti, kao i opasnost da izgube ili dele apsolutnu političku moć“, kaže dr Milić.
Ovakvi pokreti, međutim, apsolutno nemaju snagu i ne mogu značajno povećati rejting SNS, dodaje.
Ocenjuje da se njihova uloga iscrpljuje time što će „otkinuti“ nekoliko procenata kod neopredeljenih i razočaranih birača SNS-a.
Takvu ulogu je odigrala, recimo, Ruska stranka u Nišu, zahvaljujući čijem jednom odborniku je koalicija oko SNS uspela da formira krajnje tesnu većinu u Skupštini grada.
„Kada budu ubacili i lažne studentske liste, računaju da će sve to izazvati konfuziju i omogućiti da SNS da ima pojedinačno najviše glasova i da Dontov količnik radi za nju“, kaže dr Milić.
Poslanica Milošević: Ne mogu uzeti glasove opoziciji, od babe devojka ne biva
Narodna poslanica i funkcionerka Stranke slobode i pravde Jelena Milošević još kaže da je „formiranje nekakvih pokreta“, koji su počeli da „niču kao pečurke“, zapravo presvlačenje i šminkanje Srpske napredne stranke.
„A to je u stvari šminkanje Frankenštajna. Ne mogu se istrošeni kadrovi ’prodati’ Nišlijama kao nova lica, niti duboko kriminalizovana i korumpirana Srpska napredna stranka kao nova i čista politička opcija. Od babe devojka ne biva“, kaže Milošević.
Ona je uverena da SNS vlast formiranjem ovakvih pokreta- što naziva „potezom očajnika“- niti može da prevari građane, niti da uzme glasove opoziciji.
Kao primer navodi grad Niš, koji je odbio da se pokori Srpskoj naprednoj stranci, što neće moći da promene nikakvi novoformirani pokreti.
„Za vlast, Niš je nedostižan grad. Ali, mnogo veći problem je što osnivanje tih pokreta košta Nišlije. Novoosnovani ’medij’ Vision craft doo Niš je, recimo, dobio 5.8 miliona iz budžeta grada (na medijskom konkursu, prim. aut.), a u trenutku dodele nije imao sajt i postojao je samo 28 dana. Vlasnik tog ’medija’ je Marko Stojčević, dojučerašnji član Palmine stranke, kao i većina članova tek osnovanog pokreta Nova snaga juga. Pravi li se tim novcem novi, lažni medij ili se finansira novi, lažni pokret, to je pitanje na koje moramo dobiti odgovor“, kaže Milošević.
Građanski aktivista Dašić: Džaba maskiranje, rejting mu je u stabilnom padu
Danijel Dašić, građanski i nevladin aktivista, dodaje da predsednik Srbije zna da ne sme da izgubi sledeće izbore, a i da više nema mogućnosti da ih dobije, zbog rejtinga koji je u poslednjih godinu dana „u stabilnom padu“.
Zato pokušava, dodaje on, da rebrendira katastrofalnu SNS, kroz formiranje Pokreta „za nekog i nešto“ i sličnih organizacija, ne bi li se nekim čudom njegovi glasači- i oni tvrdi i oni razočarani- oduševili tom novom opcijom i prihvatili je kao rešenje.
„Svako doba je imalo neke profesije i sklonosti koje su vrlo nepopularne, pa u nekim slučajevima i sramota. Ovih zadnjih meseci, može se reći i zadnjih nekoliko godina, biti naprednjak u, recimo, Nišu vrlo je nezgodno. Omiljen si baš kao prase u Teheranu. Šta u tom slučaju da se radi, nego da se nekako pređe u ilegalu, zamaskira ili preobuče. Baš kao u indijskim sapunicama, gde samo jedno stavljanje lažnih brkova totalno promeni čoveka. I tako beše. SNS je stavio periku, stavio tamne naočare i nazvao samog sebe ’Pokret za narod i državu‘“, kaže Dašić.
Pošto su, izgleda, istraživanja javnog mnjenja pokazala da taj Pokret ipak nije dovoljan, a i dosadašnji „verni“ partneri ne žele da se utope u tu priču, predsednik je procenio da je pravo vreme i da se od nekada monolitne naprednjačke tvrđave „odvajaju“ buntovne i opoziciono nastrojene grupice, nastavlja.
Te grupice će, recimo, kritikovati SNS- ali nikada predsednika- te tako pokušati da odlome parče izbornog kolača od opozicije i studenat, dodaje.
Grad Niš, kao jedno od mesta gde naprednjaci imaju najniži rejting u Srbiji, izgleda je među prvima izabran za „ovu vrstu eksperimenta“.
„Pored formiranja kancelarije onog novog Pokreta za ’nekog i nešto‘, formiraju se i neki ’buntovnici bez razoga’, a imamo i najave novih ’otcepljivanja’ od naprednjakai i stvaranje dodatnih grupacija. Sada bi trebalo da krenu bombastične izjave tih novopečenih opozicionara, merenja javnog mnjenja i predizborne manipulacije“, kaže.
On procenjuje da predsednik Srbije, ipak, nakon Belog Preletačevića, Nestorovića, Zavetnika, kao i ostalih, već zaboravljenih neuspešnih pokušaja- Čomićke, Zorane, Miše, Bihalija- neće uspeti da napravi još neku lažnu izbornu listu, koja bi mogla da „prođe“ kod građana.
„Rejting mu je u padu, studenti su i dalje lista koja pobeđuje, a opozicioni glasači koji su odustali od glasanja za studentsku listu po svemu sudeći neće odustati od izlaska na izbore, i glasaće za neku od klasičnih opozicionih lista“, zaključuje Dašić.
Vlast planira da ubaci i lažne studentske liste
„Vlast planira da na narednim izborima ubaci i lažne studentske liste koje treba da zbune opozicione birače. Liste ’Studenti za Srbiju’ i ’Studenti za slobodu i demokratiju’ treba da otkinu bar nekoliko procenata od prave studentske liste. Treba da budemo svesni da će naredni izbori biti vrlo neizvesni i da će pobednika odlučiti možda i samo 0,5 do 1 odsto razlike u broju glasova. Zato ovakve fejk liste treba da posluže da uzmu par procenata, ne bi li se SNS i takvim marifetlukom ponovo dokopao pobede“, kaže dr Dragan Milić.
Ili bezuslovna podrška studentkoj listi, ili zajednička lista opozicije
„Što se tiče opozicije, one prave, mislim da je krajnje vreme da se probudi, prestane da se bavi drugima i odabere jedan od samo dva moguća puta. Ili da bezuslovno podrže studentsku listu, pod jedan, ili da se maksimalno ujedine kako bi uspele da ugrabe onih 30 do 40 poslaničkih mandata, koliko je najviše moguće, nakon što dve, definitivno najjače liste, studentska i Vučićeva, uzmu svoje parče kolača, a manjine dobiju ono što su osvojile. Sve analize pokazuju da će u budući parlament ući, pored studentske i Vučićeve liste, maksimalno još dve do tri, ne računajući manjine. Jedino čega opozicija treba da se pazi je da neki od tih novoformiranih ’opozicionih’ pokreta i grupa ne upadne na njihovu zajedničku listu“, kaže Danijel Dašić.
Pokret- Vučićevo rebrendiranje SNS-a
Aleksandar Vučić je najavio mogućnost stvaranja političkog bloka ili pokreta, koji bi delovao kao „rebrendirani” SNS, u septembru 2022, nakon što je na opštim izborima održanim te godine SNS dobio manje glasova i mandata nego na parlamentarnim izborima 2020.
On je tada kazao da SNS ostaje stranka, a da će Pokret za narod i državu delovati kao „nadpartijski”.
U martu ove godine objavljen je sastav Inicjalnog odbora pokreta, u kojem su, između ostalog, bili i Vučić, aktuelni premijer Đuro Macut i sadašnji minustri Boris Bratina i Demo Beriša.
Pokret je zvanično registrovan 28. marta.
.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
