foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)Petak, 16. maj 2025.
Konačno je svanuo i taj veličanstveni dan u našem gradu. Nevladina organizacija, čiji je i osnivač i predsednik, tek juče odlučio da pristupi svom sopstvenom pokretu, se konačno mrdnula iz svog sigurnog brloga u Beogradu, od milošte zvanog Ćacilend i krenula ka jugu. Sa škodama, audijima i ostalim volkswagenima.
Nakon više meseci obećanja, pa i pretnji, Neandrej se konačno osmelio da proširi zarazu, slušaj mene, kakvu zarazu, mislio sam na dobre vesti, i pokaže svu tu lepotu i bogatstvo budućnosti u koju bi trebali da verujemo, a koja nas čeka za dve, najviše dve i po godine. Čak i za nas, građane te jedine slobodne teritorije u Srbiji.
Nekada je bila čuvena partizanska pesma „pao je 14-ti kilometar ali nikad neće Kadinjača“. Sada je u režiji našeg hrabriše, i to nakon Dana Pobede, konačno doneta odluka da se pređe taj kobni 14-ti kilometar od centra Niša, odnosno motel Nais. Što je sigurno sigurno je, tako da je i ovaj put tu čekao sa još jednim Acom da sa lojalistima ponovo osvoji grad. Grad koji ga je odbacio, i to nakon što ga je pre samo par godina uzdigao i nalepio kao ikonu na najveći hotel u centru. E bilo nekada. Sada je Niš neprijateljska teritorija, pod vlašću izdajica Srbije, stranih plaćenika i terorista, ukratko, opozicije, kako je iz milošte naziva neko ko se po Ustavu definiše kao „predsednik svih građana“.
Mada, ako mene pitate, iz tog motela Nais je mogao samo malo da skrene (kao da nije već dovoljno), i da svrati u ustanovu koja je primerenija za pružanje terapije koja njemu treba. A tu je i specijalizovani deo, koji je još pre sto godina imao veoma kvalitetno iskustvo sa tretmanom i terapijom nekih važnih ličnosti iz vlasti. Ali šta je, tu je. Hoće Neandrej svoju terapiju, pa to ti je. Nek košta šta košta, i onako će to da plati ta njegova nevladina organizacija, taj Pokret za narod i državu. Rekao je Neandrej sam da su sve te nevladine organizacije milioneri i milijarderi, pa je zato i on verovatno odlučio da napusti siromašni SNS i osnuje jednu nevladinu organizaciju samo za sebe.
Niš mu je odavno rekao šta misli o takvim diktatorčićima, od „nisi dobrodošao“, preko „Niš protiv Ništarije“, pa sve do onog „Iš iz Niš“. Danas vidimo da je i Bog dao svoj doprinos. Šta on misli o toj nevladinoj organizaciji i o onom što se ponaša kao da ga je dohvatio, znate već kako i gde, videlo se kad je pustio velike kiše nebeske, i uradio ono što svako kuče obično radi banderama i stubovima. Objasnio, da i običan narod razume. Slobodne institucije su takođe pokazale da znaju da rade svoj posao, čim Ćaciji nisu na vlasti. Jednostavno i sve po zakonu. Jer je vrhovni Ćaci izgleda zaboravio kako to izgleda kad se radi po zakonu i propisima, pa je smetnuo sa uma da na vreme prijavi zauzeće javne površine. Tako da je jedina slobodna opština Medijana uradila šta treba. Poslala inspektore da obiđu nelegalno postavljene objekte i prepreke na javnoj površini, i izdala nalog za ukanjanje. Naravno, ako Ćaciji to ne urade, moraće da angažuju nadležne službe da to uklone, i da im u tome asistira, sve po zakonu, komunalna milicija i policija u Nišu.
Najgore po sve bi bilo da građani krenu da uklanjanju sami. Ali je to već neka druga priča, možda baš ona koju priželjkuje Neandrej, kako bi konačno mogao da se razmahne pendrecima, barem po tom narodu koji se usuđuje da ga ne voli. Kao i neko drugi iz njegove porodice. Ali i to je neka druga (tužna) priča.
Za sada sve ide svojim putem. Ćacilend se gradi, Bog im „podmazuje“ posao, spremaju se i lojalisti da za „30 srebrnjaka“ odglume ljubav prema velikom vođi iz Ćacilenda, da se prodaju za te 3-4 hiljade dinara, i učine srećnim nevoljenog, barem na kratko, sve dok ne primeti kako masovno beže preko postavljenih ograda. Jer prava ljubav mora biti čvrsta, kao čelična ograda visine barem dva metra.
Subota, 17.maj 2025.
Prvi dan najvećeg sabora je bio neviđen. Nigde čoveka da vidiš. Ali bukvalno. E baš zato drugi dan svesrpskog Sabora mnogo obećava, jer je to dan kada će se desiti (ne)očekivani dolazak Nenadležnog, ili naše Predmetne institucije mahom protokolarnog karaktera u taj grad Niš, posle višemesečnog iščekivanja. Doduše, posle „neviđene“ posete i broja učesnika prvog dana, u nivou recimo Karleušinog besplatnog koncerta, svaki drugi scenario je veliki uspeh. Ali oslobađanje opoziciono okupiranih gradova je bitno, ne taj neki broj učesnika.
I tako beše. Drugi dan je definitivno premašio očekivanja. Barem po broju snaga bezbednosti. Moram da priznam da nisam do sada video više uniformisanih lica u mom gradu. Neki u uniformama policije, neki žandarmerije, a neki u klasičnim Ćaci „uniformama“, znate ono crna jakna, crni kačket, i fantomka po potrebi. Toliko ih je bilo unutar ograđenog prostora, a i šire, da će i bez dolaska lojalista centralni gradski trg biti pristojno popunjen. Čudno je to što i pored toliko raznoraznih službi bezbednosti, prosečan građanin Niša nije nešto imao osećaj sigurnosti. Više je sve bilo u fazonu ikonografije velike i/ili male nužde ovog sve srpskog sabora ili obora, sve zavisi sa koje strane ograde se nalazite. Ali izgleda da nije bitno kako se oseća običan građanin, već da li će naš hrabriša konačno steći potreban osećaj sigurnosti kako bi prešao granicu straha i ušao u taj Niš.
Ta činjenica prosto bode oči. Pored ogromnog broja pripadnika snaga bezbednosti, po prvi put u našem gradu se desio izgleda i prvi sabor TOI-TOI klozeta. Na stotine i stotine plavo belih kućica za olakša(va)nje su prepravile širi centar grada. Sada kad povežem hrabrišine probleme sa osećajem sigurnosti, i celom ovom situacijom, izgleda da je stvarno bila velika nužda u pitanju. Ako nešto slučajno šušne, da mu WC ne bude previše daleko. A i svedoci smo da su ga i Pućin i EU u zadnje vreme redovno smeštali tik uz baba seru. Ima tu nešto što običan narod možda ne vidi. Kao što je izjavio Darko Glišić, „prošli put ste nas dočekali jajima i kamenjem“. Očito da su očekivanja različita. Ali ne treba Darko da se sekira, što bi se reklo, „noć je još mlada“. Ako znate na šta mislim.
A u međuvremenu, narod se spontano skuplja, čuj mene, skuplja, privodi se autobusima, i svi su izgledi da će do obraćanja Neandreja biti konačno više posetilaca nego obezbeđenja. Očekuje se veliko razrešenje misterije. Da će hrabriša konačno objasniti jednu od najvećih enigmi savremenog sveta – kada će konačno Neandrej ispuniti sve uslove koje je Neandrej postavio Neandreju, i zašto neće? Ako vam ovo deluje nelogično, samo pomislite na drugu veliku zagonetku – kad je Neandrej svečano objavio pre par dana da je pristupio Pokretu čiji je Neandrej osnivač, a Neandrej je i predsednik. Mislim da bi naš hrabriša pod hitno morao da prestane da se druži sa Voolinom, jer je počeo da se umnožava na isti način. Zadnje što mu je potrebno, da na postojeću dijagnozu doda i taj novi element, višestruka ličnost u jednom telu. Doduše, telo mu je dovoljno masivno da može da primi par osoba sigurno, ali nije to zdravo. Evo pogledajte Šešelja, ako mi ne verujete na reč.
I sam Bog se potrudio da još jednom pozdravi ovaj svesrpski sabor ili obor, kako ko voli, i pustio je još jedan dobar „zlatni tuš“ na sve prisutne Ćacije. Polako sunce zalazi, hrabriša izlazi iz sigurnosti višestrukog prstena obezbeđenja motela Nais na binu, a njegov uvezeni narod, širom otvorenih usta, jer pljeskavica mora da se pojede, sluša njegovo obraćanje. Pa da brže bolje krene natrag. Pre nego što padne noć. Jer treba da se pronađe gde je autobus parkiran, a i pitanje je da li sve stolice, flaširana i ostala roba mogu da se utovare na vreme.
Nedelja, 18.maj 2025.
Dođoh, videh, pobegoh. Da, ipak te tri reči najbolje opisuju „veličanstveni“ svesrpski sabor ili bolje rečeno obor, u Nišu. Tri dana „zgurana“ u jedno popodne, i to na „najvećem skupu ikada“, svesrpskom saboru, gde je bilo prisutno manje lojalista nego policije i obezbeđenja, samo za nešto više od pola sata govora dekoncentrisanog i nervoznog Neandreja, sve u nivou obraćanja jednog drugog diktatora svom narodu, nekad davno, pre tačno osamdeset i kusur godina, o velikoj pobedi sistema zvanog „jedan narod, jedna država, jedan vođa“. Sve je bilo isto, samo mu brčići nedostaju.
Da li je strah učinio svoje, ali je ovaj govor bio definitivno jedan od lošijih. Izgleda da je Neandrej stvarno mislio da priča pred Nišlijama, pa se baš zbunio kad mu niko nije aplaudirao na neverovatno dobru vest, što će u Nišu za koji mesec biti potpuno besplatan javni prevoz i još besplatnije knjige za sve osnovce. Možda je neko trebalo da mu šapne (ako sme), da su to sve ćaciji iz onih ruralnijih delova Srbije gde, ako i ima javnog prevoza, nije besplatan, a u školama uglavnom i nema više osnovaca. Prave Nišlije su bile na drugom mestu, gde su ga i ispratili kako treba – transparentom „još su ti usne umorne, i sve što kažeš, znam da nije“, i pesmom „Kukavica“.
E da je sreće, i pameti, na povratku je mogao da svrati do Gornje Toponice po neku bolju, jaču terapiju. Bilo bi bolje prvo njemu, pa onda i svima nama. Ali izgleda da je vreme terapije prošlo. Što bi se reklo, „nema leka apoteka“. Svi postaju svesni da dolazi vreme hospitalizacije. Jer nas baš mnogo košta ova njegova terapija lečenja nevoljenosti. Više nas košta od svih ovih iskopiranih obećanja o besplatnim autobusima javnog prevoza i još besplatnijim knjigama za osnovce.
Do sada smo živeli u uverenju da su najskuplje terapije samo za one veoma retke bolesti, za koje smo saznali kroz upotrebu SMS sistema i donacija za lečenje, uglavnom dece. Ove SNS terapije sa Ćacilendima su izgleda najskuplje. Barem ova niška terapija za nevoljene diktatore, gde će građani Srbije kroz SNS sistem pljačkanja dati ovog puta između milion i milion i po evra, je baš previše. Mogli smo za te pare da sredimo brojne ulice, da izgradimo nova obdaništa, i kilometre i kilometre vodovoda i kanalizacije. Ali ne. Bitnije je izgleda da Neandrej može mirno da spava, i da sanja Beograd na vodi, i EXPO. Razbija mu san, i mnogo ga muči ova gromoglasna tišina što odjekuje širom Srbije. I plaši ga. Vidi se to po sve češćoj ping-pong retorici u nastupima, gde se gubi nit u govoru. Izlizalo se ono o USAID-u, obojenoj revoluciji, izdajnicima, spoljnim neprijateljima, pa sve više luta. Malo moli, malo preti, i to sve u krug, dok se izgleda i sam ne izgubi u svojoj praznoj priči. Negde u ničijoj zoni između mlađanog radikala i sredovečnog naprednjaka.
Jedino gde su se juče oba skupa našli na istom, je želja da se ovo što pre završi. I sam hrabriša je hteo da se vrati u svoj Ćacilend. Ćaciji su isto hteli kućama, nakon što su spakovali pljeskavice, stolice i osveženje i gledali da plen što pre iznesu. A i Nišlije su htele da ovaj cirkus što pre ode iz grada.
I tako beše. Zato je najbolji je bio ovaj treći dan velikog Sabornog obora. Već do podneva nije više bilo sabora, ostalo je samo smeće iz obora. Ostali su i odjeci smešnih praznih priča o „najvećem ikada skupu u Nišu“, „heroju Jerkanu“ koji je inače uhapšen zbog korupcije, i ponavljanja stare pretnje „pobediću vas ponovo još ubedljivije“, kao i ostale stvari koje nikako ne idu uz sendvič. Jer lepo kaže naš narod „to ni pas s maslom ne bi pojeo“. A kamo li obični Ćaciji. Oni su i onako bili zauzeti skupljanjem pljeskavica, paketa sa vodom i sokovima, pa i stolica, ko je šta mogao.
Ponedeljak, 19.maj 2025. – Umivanje ’ladnom vodom
Zajedničkim snagama komunalaca i Božje sile, velike količine vode i kiše su sprale i zadnje tragove najvećeg svesrpskog obora ikada, kako je blagoizvoleo izvestiti svaki od stotinak medija u vlasništvu državne istine. Išlo je to od sto hiljada, pa sve do milion posetilaca. A izgleda da je ipak samo Neandrej bio u pravu. Sećate li se kad je rekao da ima „vojsku“ od 17 hiljada lojalista, koji se krvlju zaklinju u crkvi na vernost vrhovnom Ćaciju. E, bio je u pravu. Svi, ali baš svi su došli u Niš u subotu. Doduše, ne zaklinju se krvlju, to je više kečap iz pljeskavica, ali to i nije toliko bitno.
Kada se tom broju doda i tih četiri-pet hiljada pripadnika službi bezbednosti, što u uniformi, što bez, tačno se dobija broj posetilaca sa kojim je Arhiv javnih skupova izašao u javnost – 21 hiljada. Izgleda da je neko baš dobro prevario vrhovnog Ćacija, jer je tih hiljadu iznajmljenih autobusa očito bilo poluprazno. Da nije onaj njegov „školski“, onaj majstor iz Minhena, umešao prste u to? Ili neka Super Ego Holding kompanija? Saznaćemo izgleda vrlo brzo.
E da je sreće, pa da je samo predmetna institucija mahom protokolarnog karaktera primenila sopstveni recept, i umila se hladnom vodom, nakon povratka iz tog buntovnog Niša. Čisto da se malo prosvesti. Ne znamo šta se desilo, ali ga nešto nema, ni na televizijama ni na društvenim mrežama, da nam se blagoizvoleno obrati sa ekskluzivnim i hitnim gostovanjem sa neke od njegovih televizija, i da objasni, kako bi narod razumeo. A i imao bi šta da objašnjava. Nije da nema.
Recimo, kako je moguće da on, običan član stranke, dobije za njegovu nevladinu organizaciju „uslugu“ od te moćne Srpske napredne stranke, kao i od svih organa i službi grada Niša, u vrednosti od minimum 1,5 miliona evra. Stvarno bi bilo interesantno da se poseti ta nevladina organizacija, taj Pokret za narod i državu, i da se pretrese od strane, recimo službe za sprečavanje korupcije, tužilaštva za organizovani kriminal i sprečavanje pranja novca. Kako je moguće da jedna nova nevladina organizacija dobije tolike novce na lepe oči. Ajde da dobije na lepe usne, to bi i moglo da bude neko opravdanje. Ali da se vratimo na temu. Ako mogu da istražuju brojne druge nevladine organizacije, zašto bi ova bila drugačija. Nije valjda zato što je Neandrej osnivač i predsednik te NVO.
Možda bi mogao i da objasni zašto neće da plati dug gradskoj opštini Medijana. Znate, to je ona jedina teritorija u Srbiji, gde naprednjaci nisu na vlasti. I to nije ni mala. Gradska opština Medijana je druga opština po veličini u Srbiji, odmah iza Novog Beograda. Ne može da dođe u Niš, a da ne stupi na teritoriju Medijane. I to ga izgleda baš boli. Zato je i pobegao iz Niša, a da nije izmirio račun. Račun za zakup javne površine. I to ne mali, jer je megaloman taj Ćacilend proširio na ceo centar, i tako napravio ceh od skoro sto hiljada evra. E sad, to što mu nije došlo dovoljno ljudi da popuni sve te praznine, to ga ne oslobađa od plaćanja.
Neandrej misli izgleda da mu je cela Srbija jedan veliki fundus, gde on lično može da uzima šta god poželi bez pitanja, i bez plaćanja. Pogotovo što izgleda nije baš bio zadovoljan uslugom. Malo mu je došlo pravih Nišlija. Iz nekog razloga većina ljudi je izgleda „promašila“ trg, otišli na neki drugi, i tamo su napravili neku mnogo bolju žurku i daleko lepši provod. Nije da ga nisu pozvali da dođe. Pevali su mu i pesmicu, samo da dođe. I to od njegove najomiljenije pevačice. Ne nije Karleuša, jer njene pesme se koriste samo za rasterivanje, ne za pozivanje. Ovo je bila Cecina pesma, i nekako se može nazvati Neandrejevom pesmom u ovoj 2025.godini – kukAVica…
Zato idemo dalje u #pumpanje, #dinstanje i #prženje. A tome bi barem malo trebao da pomogne i ovaj Dnevnik. Kao neka vrsta recimo probiotika, čisto da se lakše svare vesti iz unutrašnjosti.
Autor je dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu, aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
