foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆU trenutku kada su odnosi Srbije i EU na najnižoj tački u poslednjoj deceniji, Goran Ješić, osnivač pokreta Solidarnost, izjavio je gostujući na televiziji N1 da Novosadska deklaracija ima za cilj da se Evropska unija „vrati na velika vrata“ i da bude tema u diskursu srpske javnosti.
– Mi želimo da proevropske snage, koje ne moraju biti ideološke, da prosto sednemo i da razgovaramo. Jer mi želimo da ovo društvo bude normalno i civilizovano, i na kraju demokratsko. A to su negde evropske vrednosti. One su realno ono za šta se mi svi borimo zadnjih 13 meseci. Tako da, taj dokument ima za cilj da otvorimo debatu, da vratimo temu Evrope ovde, da se preborojimo, da vidimo koliko nas ima, a izbori su relativno daleko u ovom trenutku, pa ćemo neke stvari da vidimo – naveo je Ješić.
Uloga Evropske unije u političkom životu Srbije dosta se promenila poslednjih godina. Iako na putu za članstvo, Srbija nike napravila nikakav pomak u sprovođenju reformi, a među zemljama regiona trenutno beleži najgri rezultat na polju napretka.
Za stagnaciju evrointegracija, odgovornost se može tražiti u manjku političke volje vlasti. Aktuelni režim od početka rata u Ukrajni nije zabeležio ni jedan suštinski pomak u pregovaračkom procesu. Funkcioneri vlasti rat gledaju kao otežavajuću okolnost na putu ka članstvu, međutim poruke iz Brisela indikator su drugačijeg stva Unije.
Brisel jasno ističe značaj usklađivanja spoljne politike sa politikom Unije, a u kontekstu trenutnih geopolitičkih dešavanja, proširenje za njih predstavlja i bezbednosno pitanje. Srbija ovaj zahtev Evrope odbija da ispuni uvođenjem sankcija Rusiji, čime odlaže napredak i otvaranje novih pregovaračkih poglavlja.
Popularnost EU među građanima Srbije je dovedena u pitanje, pogotovo u proteklih godinu dana. Pasivnost Brisela na političku krizu u Srbiji u njenim ranijim fazama okarakterisana je ambivalentnim dimplomatskim izjavama, a kontinuitet saradnje sa aktuelnim režimom nakon višemesečnih studentskih i građanskih demonstracija poljuljao je poverenje građana u EU kao u saveznika u borbi za demokratiju.
Imidžu EU u Srbiji ne doprinosi ni anti-EU politika koja se plasira od strane režima kada je to neophodno za postizanje političkih poena. Zamerku po ovom pitanju istakla je i komesarka za proširenje EU Marta Kos prilikom predstavljanja godišnjeg Izveštaja o napretku.
U kontekstu trenutnih dešavanja postavloja se pitanje da li inicijative poput Novosadske deklaracije uopšte mogu da probude interesovanje za EU u društvu u kojem je evropska agenda godinama potiskivana i politički zanemarivana.
Naši sagovornici se slažu da je tema EU potisnuta godinama i da je njeno vraćanje u fokus moguće, ali teško.
Ivan Lakićević, iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da je tema EU polako potiskivana iz javnosti kako je opadalo interesovanje za pridruživanje, na čemu je vlast kroz kontrolu medija predano radila u prethodnik 13 godina.
– Ti napori su dali rezultate ne samo među glasačima vladajuće koalicije, već i među opozicionim biračima, podrška za pristupanje EU je najniža u regionu – objašnjava.
Iz tog razloga, zaključuje Lakićević, trenutno vidimo i da je unutar studentskog pokreta, ali i šireg građanskog antirežimskog pokreta ta tema stavljena sa strane, “kao nešto o čemu će se eventualno odlučivati nakon smene aktuelne vlasti”.
Analitičar Miljan Mladenović poručuje da je saglasan sa Ješićem da se tema EU vraća na velika vrata u Srbiji, dodajući, međutim, da ne smatra da je razlog za to Novosadska deklaracija.
– Nažalost, razlog za to nije ni napredak Srbije i eventualna mogućnost da se u skorijem periodu Srbija pridruži EU bez značajnih promena, već to što vidimo jasniju određenost EU prema političkim akterima u Srbiji, što je dugi niz godina bilo retkost – objašanjava, dodajući da i pored toga, čini se da bi vrata EU mogla ponovo na kratko da se otvore za zemlje koje su pokazale reformski pravac i uskladile geopolitičke pozicije sa EU, što za sada nije slučaj Srbije.
Zatvaranje teme NIS-a, kao i eventualno strateško udaljavanje od Rusije u narednim mesecima moglo bi da ostavi vrata EU odškrinutim, ističe Mladenović, napominjući da, ipak, iz ove perspektive deluje da je mogućnost Srbije da se “ukrca u voz za EU” u skorijem periodu izuzetno mala.
Mediji su preneli da su autori Novosadske deklaracije dr Predrag Filipov, Lidija Piroški i profesor Milivoj Bešlin, i da ona postavlja jasne ciljeve: Srbija mora postati pravno, uređeno, demokratsko i građansko društvo – država zakona, slobode i solidarnosti.
Glavni povod za kreiranje ove deklaracije je pad nadstrešnice u Novom Sadu, gde javnost ni nakon godinu dana nema odgovore i odgovorne osobe koje se procesuiraju, navodi se. Najavljuje se da će Novosadska deklaracija uskoro biti predstavljena javnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
