Obeležavanje 30 godina od „Oluje“: Zapaljivi govori Vučića i Dodika u Sremskim Karlovcima

Skupu su prisustvovali i premijer Đuro Macur, predsednica Skupštine Ana Brnabić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar policije Ivica Dačić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Demokratske narodne partije i poslanik u Skupštini Crne Gore Milan Knežević, i drugi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se svim Krajišnicima koji žive danas u Srbiji na svemu što su podarili ovoj zemlji.

Vučić je rekao i da Srbi ne žele da budu sluge „velikih i arogantnih“.

„Da ste bar bili fer i rekli, pogrešili smo to oko Kosova, pogrešili smo to oko Republike Srpske. Dajte nešto da vidimo šta možemo da učinimo za vas. Ne, nikada to niste rekli. Jer vi veliki, moćni i jaki, bahati i arrogantni niste ti koji grešite. Nego mi mali smo ti koji grešimo. Mi i to samo oni koji nećemo da vam budemo sluge i podanici. A neće Srbin da vam bude sluga“.

On je i zamolio predsednika Srpske Milorada Dodika, kao i sve koji tamo žive da čuvaju mir.

„A ja imam da poručim onima koji misle da je došao vakat za ukidanje Republike Srpske i nestanak Republike Srpske. Samo da vam kažem, garantujem vam u ime Republike Srbije i u moje ime, bar dok sam predsednik Srbije, biće i živeće Republika Srpska i ništa joj nećete moći“, poručio je Vučić.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da nije bilo predsednika Aleksandra Vučića, ovog zločina se ne bi sećali, nego bi sami na sebe bili ljuti što zaboravljamo.

Dodik je poručio da niko ne može da ponizi stradanje Srba, ma šta rekli o njemu i Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.

„Kriveći nas za sve i svašta, a spašavajući Nasera Orića koji je ubio sudiju Slobodana Ilića. On slobodno hoda i on je heroj, a svako ko je Srbin mora da bude zločinac. Ne možemo u ovom civilnom dijelu, naša Svetosti, da živimo sa onima koji nas tako posmatraju i gledaju i žele da nas smanje i eliminišu i nas iz Republike Srpske proteraju da nestanemo, a oni koji tamo ostanu mogu da budu samo podanici njihovih ideja“, rekao je on.

Dodao je i da uvek kad smo oprostili zločin nad nama, to je bio osnov za novi zločin nad nama.

„Nosite se i vi i vaša vladavina prava, kakva vladavina prava? Pustite nas na miru, moramo da se konsolidujemo, narod Srbije i Republike Srpske oko politike koje na prvo mesto stavljaju srpski narod. Bosna i Hercegovina nije moja država, moja država je Srbija i Republika Srpska. I ne vređam nikoga čija je država Republika Srpska“, poručio je on i rekao da navija za Srbiju, a ne za BiH.

Okupljenima se obratio poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije.

Sabrali smo se kako bi molitveno pamtili nevine žrtve i stradalnike našeg naroda, a ne da bi zlopamtili, rekao je večeras, nakon parastosa, patrijarh Porfirije.

„Mi nažalost znamo da je retko ko među nama sposoban da voli protivnika, da voli neprijatelje, to mogu samo ohristovljeni ljudi božiji, samo svetitelji božiji. Baš zbog tih svetitelja Božijih osećam dužnost i odgovornost da sa trona Svetoga Save pozovem sve nas, njegove duhovne potomke, da imajući u vidu sve te reči Hristove „Ljubi bližnjega svoga, kao samoga sebe“, ne dozvolimo da nam postane normalno ono što bojim se danas često dešava među nama, a to je da nam pravilo postaje „mrzi bližnjega svoga“, jer mržnja rađa mržnju i sve, bez izuzetka, uvodi u spiralu zla gde svi postajemo gubitnici“, rekao je on.

Program je počeo parastosom koji je služio patrijarh srpski Porfirije.

Nakon besede poglavara Srpske pravoslavne crkve izvedene su himne Republike Srpske „Moja Republika“ i Srbije „Bože, pravde“. Sa bine je zatim poručeno da je „Oluja“ etničko čišćenje i pogrom, nakon čega je održan minut ćutanja za stradale.

Podsećamo, danas je jedna grupa građana peške došla iz Novog Sada u Sremske Karlovce na ovaj skup, izvestili su mediji.

Parastos će biti služen i sutra, 4. avgusta u Crkvi Svetog Marka, u Beogradu.

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

U toj akciji proterano je između 200.000 i 250.000 Srba, a ubijeno je ili nestalo više od 2.000 ljudi.

Među žrtvama te akcije hrvatske vojske i policije su 553 žene, a 80 odsto njih je bilo starije od 60 godina.