„Deo građana pokazuje da su dobri đaci studenata“: Koliko je realna obustava rada kao sledeća faza građanske neposlušnosti?

„Sigurni smo da će svi sindikati koji iskreno stoje uz studente i narod podržati masovnu obustavu rada i pozvati u štrajk, a oni koji to ne urade pokazaće na čijoj su strani. Ukoliko se sindikati ogluše o volju radnika, pozivamo na masovno povlačenje članstva iz istih i samoorganizovanje. Nemamo drugog posla osim da se borimo“, zaključili su studenti u blokadi.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, naznačava za Danas da ovde nije reč o pozivu svih studenata u blokadi.

– To saopštenje je dala manja grupa studenata sa FDU-a. Međutim, bez obzira na to mislim da sindikati moraju da reaguju na neprimerenu represiju i hapsenje studenata. Dogovaramo sastanak sa studentima – rekla je ona za Danas.

Poziv na generalni štrajk sve vreme je prisutan tokom proteklih sedam meseci protesta. Neretko je pretpostavljen kao jedini izlaz, odnosno kao najefektivniji način borbe protiv režima. Sada, kada su građanke i građani pokazali kao nikada do sada viđenu volju i smelost da se upuste u građansku neposlušnost, a nakon mitinga 28. juna u Beogradu i dobijanja „zelenog svetla“ od studenata, postavlja se pitanje da li su u stanju da se upuste i u ovaj najdrastičniji vid borbe protiv vlasti.

Jasno je da je poziv studenata sindikatima i narodu takoreći „dan za danom“ apsolutno neostvarljiv, imajući u vidu i zakonske okvire. ali je kao nikada do sada blizu realizaciji, koliko god zapravo delovalo da je i dalje nerealan. Izvesne su vrlo negativne posledice po zaposlene, jer vlast Aleksandra Vučića izražava sve represivniji karakter.

Sociolog Srećko Mihailović u odgovoru na pitanje o realnosti i ostarljivosti obustave rada bazira se, između ostalog, na kritici ne samo vlasti nego i opozicije.

– Političke iluzije, po pravilu, bivaju razbijene kada se sudare sa grubom realnošću. Političke iluzije su prepoznatljive po tome što su one, u stvari, falš oružje nemoćnih političkih aktera. A dodajmo još nešto što je karakteristično za domaću politiku: političkim iluzijama se ne mogu odupreti ni one političke vođe i vođice koji sferi politike pristupaju kao jednoj od bezbrojnih on line igrica. Tipičan primer je politička upotreba bojkota „ovoga i onoga“. Pa se tako načešće bojkotuju izbori i rad skupštine. Zanimljivo je, da ne kažem apsurdno je, da se po pravilu biraju strategije koji podrazumevaju neku vrstu pasivnosti ili političkog nerada – kaže Srećko Mihailović.

To se čini čak i onda kada je i političkim laicima jasno da naprimer efikasan politički bojkot izbora zahteva više aktiviteta i više sredstava nego efikasna kampanja za izlazak na izbore, dodaje.

– Ovoga puta, u polufinalu aktualnog političkog sukoba, pojavile su se najmanje tri političke iluzije. Jedna se odnosi na bojkot rada Skupštine Srbije; druga iluzija je ideja o generalnom štrajku bez obzira da li se ona formatira kao građanski neposluh ili obustava rada; treća iluzija se odnosi na praksu vlasnika države Srbije i njemu potčinjenih izvršitelja: pacifikovati i na bilo koji način neutralisati studentski i narodni bunt putem fizičkog nasilja (premlaćivanje, hapšenje, osude) i svih drugih oblika nasilja (ucenjivanja, podmićivanja…) bez obzira na zakone i sve druge normative – napominje sagovornik Danasa.

Kako kaže, sušta suprotnost političkim iluzijama sa kojima se susrećemo ovih dana, meseci, a bogme i godina, čine političke istine koje je studentski pokret sada, ako ne otkrio onda svojim delovanjem na njih ukazao kao na efikasne mogućnosti i pored zabluda o njihovoj nerealnosti i neizvodljivosti.

– Pre svega, studentski pokret je pokazao da je moguće efikasno zajedničko političko delovanje i pored toga što se akteri o kojima je reč idejno, ideološki i vrednosno razlikuju, pod uslovom da postoji dogovor oko zajedničkog odnosa prema dva-tri cilja zajedničkog delovanja. I drugo, aktuelni studentski pokret je pokazao da strah nije uvek neprelazna prepreka političkom delanju protiv nelegitimne vlasti ćiji je vrhovni argument zloupotreba sile. Isto kao što takvom delanju nije prepreka zadovljstvo životom većine naroda Srbije, što je utvrđemo u istraživanju Demostata neposredno pre početk studentskog rada na boljoj Srbiji. Videli smo da iako postoji zadovoljstvo sopstvenim životom a nezadovoljstvo radom političkih i društvenih institucija i radom/neeradom aktuelna vlasti – da i tada je moguće aktiviranje relevantnog broja građana – ističe Mihailović.

Svedoci smo lekcije koje je dalo višemesečno studentsko delovanje, smatra.

– Zasada, tu lekciju je naučio deo građana koji delom pokazuju da su dobro đaci. Uostalom, građanima je i bila upućena „oporuka“ na kraju govora 28. juna uveče. Izgleda, pak da oporuka nije stigla do onih kojima je u podteksu bila i namenjena – opozicionim političkim strankama – one po svemu sudeći ostaju na svojim stranama i u svojim rovovima – da se bore sa svojim iluzijama – zaključuje naš sagovornik.

Podsetimo, za sada najuočljivija saradnja studenata i sindikata dogodila se 1. maja u Beogradu. Tada su Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Konfederacija slobodnih sindikata – zajedno sa inicijativom „Studenti u blokadi“, na protestu ispred zgrade Vlade Srbije istakli zahtev za izmenama Zakona o radu i Zakona o štrajku kako bi se obezbedila veća prava radnika i sigurnost zaposlenih. Istaknuta je i nužnost borbe protiv korupcije i nefunkcionalnih institucija, posebno u svetlu tragedije u Novom Sadu, gde je 1. novembra 2024. godine u padu nadstrešnice na železničkoj stanici poginulo 16 ljudi. Takođe, vlastima je upućen zahtev za dostojanstven rad, pravičnu zaradu i međugeneracijsku solidarnost kao temelje opstanka društva i penzionog sistema.