Odbijeni predlozi opozicije na sednici Skupštini Beograda

Rasprava je trajala nešto kraće od četiri časa, a tok rasprave bio je uglavnom miran:

Natalija Stojmenović iz Zeleno-levog fronta govori da od 1. januara zaposleni u Apotekama Beograd ostaju bez posla i zdravstvenog osiguranja.

„Privatne apoteke ne prave specifične lekove, već samo državne, a sada celo tržište drže privatne apoteke. One zbog ličnih interesa mogu da naprave nestašicu lekova ako to žele“, kaže ona.

Zahtevi predloženi za očuvanje Apoteke Beograda jesu da se izmire dugovanja, obezbedi budžet za finansiranje da bi apoteka radila normalno. Takođe, Stojmenović kaže da odbornici biraju direktor a taj direktor mora da podnosi izveštaje o funkcionisanju apoteka.

„Državna apoteka ne postoji zbog profita već zbog ljudi. Lek nije luksuz niti tržište, lek je život“, naglašava Stojmenović.

Govoreći dalje o situaciji u kojoj se nalazi Apoteka Beograd, Dušan Pavlović iz odborničke grupe ZLF-a, objašnjava da mesečni fond zarada iznosi približno 110 miliona dinara, da je za minimalno održavanje lagera lekova potrebno između 100 i 200 miliona dinara, a da je prihod od lekova na recept ograničen zbog marži na ove lekove.

„Treba da omogućimo da se apoteke Beograd priključe na budžet grada Beograd jer ne mogu da se finansiraju iz sopstvenog poslovanja. One su jedine mreže koje imaju obavezu da drže ceo asortiman lekova koji su na recept, bilo da su ti lekovi isplativi ili ne“, kaže Pavlović.

On dodaje da su u vanrednim situacijama apoteke obezbedile dovoljnu količinu lekove čak kad privatne neće to ni da poručuju.

„One naručuju lekove koji se ne mogu naći na tržištu. One su važan deo sistema javnog zdravlja ovog grada“ , podvlači odbornik ZLF-a i govori da prilikom donošenja ove odluke, ne odgovaruju partijama niti tajkunima koji su „pikirali“ vrlo atraktivne lokacije na kojima se nalaze Apoteke Beograd.

„Mi odgovaramo građanima. Ne želimo da svake godine izvlačimo apoteku iz kolapsa“, zaključuje Pavlović.

Nikola Nikodijević, predsednik beogradske Skupštine i odbornik Socijalističke partije Srbije, kaže da apoteke ne mogu da opstanu na tržištu sa privatnicima.

„Dve hiljade treće godine se Apoteke skidaju gde su radnici ugovoreni na fond Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. To je samo jedan od prvih koraka urušavanja tada republičke ustanove. Tek posle 2012. godine je moglo da se u privatnim apotekama uzima lek na recept, jer je država vršila refundaciju“, objašnjava Nikodijević.

On govori i da apoteke jesu ustanove koje moraju da se bore na tržištu sa privatnicima, koji u ovom trenutku imaju mnogo bolje uslove poslovanja.

„Naš zadatak je da zaposlenima isplatimo plate. Mi možemo intervenisati sada, ali ne svakih šest meseci da tražimo nekoliko milijardi da bi apoteka mogla da opstane. Moramo naći sistemsko rešenje. Opozicija to nije ponudila. ističe Nikodijević uz stav da Apoteka Beograd mora biti samoodrživa na tržištu.

„Apoteka Beograd zapravo ona nema objekte u svom vlasništvu. Govori da je grad Beograd jedini vlasnik tih svih objekata“, zaključuje Nikodijević.

Anđela Ruvidić iz ZLF-a, tvrdi da je grad Beograd je tužio Apoteku Beograd umesto da je finansira, što znači da je grad suštinski tužio sam sebe.

„Ako grad odustane od svojih apoteka, najugroženiji pacijenti ostaće bez terapije i elementarne zdravstvene zaštite. Ovo je samo početak a to je da se ukinu državne apoteke i da se sve privatizuje. Ovo je politika samo u interesu profita“, objašnjava Ruvidić.

Vuk Stanić iz odborničke grupe A. Vučić – Beograd sutra, prelazi na temu Generalštaba i objašnjava da je on simbol jednopartizma i nedostatka slobode mišljenja.

„Nama treba Beograd koji se razvija a ne grad muzeja ruševina. Ta zgrada je dobila status kulturnog dobra za vreme vlade Vojislava Koštunice. 150 miliona evra bi koštala kopija Generalštaba. Da li nam je potrebno da obnavljamo spomenik diktature komunizma umesto da gradimo vrtiće, škole“, tvrdi Stanić.

Marko Živanović iz poslaničke grupe „Mi – Snaga naroda“ se obraća Socijalističkoj partiji Srbije, govoreći da njeni članovi treba da se bore za očuvanje zgrade Generalštaba.

„Poruka za SPS je da morate da branite socijalizam, ne zato što se ja slažem sa tim već zato što bi time trebalo da se bavi vaša stranka. Hoćete da pustite da objekat socijalizma propadne da biste dobili 1,5% od naprednjaka“, kaže Živanović.

Savo Manojlović, predsednik odborničke grupe Kreni-Promeni, se obraća skupštinskoj većini i kaže im da ne mogu brisati sećanje.

„Ta zgrada je dobila novo obeležje. Najskuplji su spomenici koje je neprijatelj izgradio razaranjem“, navodi on.

Nebojša Bakarac (SNS) govoreći o „nasilju koje se dešavalo“, naglašava da je ispred Narodne skupštine 17. oktobra „blokader“ i pripadnik opozicionih stranaka, Vladan Anđelković, pripadnik fašističkog zbora „Stari grad“ pokušao da ubije „heroja“ Milana Bogdanovića“.

„Pucao je na njega, ispalio više hitaca, doneo kantu benzina i rekao da će nas sve pobiti. Izazvao je ogroman požar i eksploziju ispred Narodne skupštine“, tvrdi Bakarac.

„Ivan Mladenović, takođe „blokader“, pucao je na prostorije SNS-a u Vrnjačkoj Banji i na policiju. Ovde je policija srpska majka, nije ga ubila, nego su ga samo savladali i verovatno će mu biti suđeno. Ne znam da li će ga neki tužilac da ga pusti, što je moguće“, dodaje Bakarec.