Odbrojavanje do 15. marta: Čeka li nas „vruće proleće“?

Treba uzeti u obzir i kampanje za lokalne izbore. Dovoljan je jedan inicident ili izgubljena opština da konačno dođemo do izbora kao najboljeg načina za rešavanje nagomilanih problema u društvu, kažu sagovornici Danasa procenjujući kakvo nas proleće čeka s obzirom na skupove i proteste studenata koji su organizovani od početka godine.

Nakon velikih skupova u Novom Sadu i Beogradu, 17. i 27. januara, protesta u Valjevu, u Kragujevcu i Orašcu, pa u Novom Sadu i Beogradu, 14., 15, 16. i 17. februara, čini se da se broj studentskih akcija povećao a protesti intenzivirali, kako s građanske tako i sa strane vlasti koja je odgovarala batinjanjem građana.

S obzirom na to da uskoro ulazimo u mart, mesec brojnih godišnjica, među kojima je, verovatno za studente najvažnija ona 15. marta kada s na ulice Beograda prošle godine izveli najveći broj ljudi, pitanje je da li nas čeka “vruće” proleće i od čega ono zavisi.

Dinko Gruhonjić, novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, misli da nas čeka veoma napeto i politički „vruće“ proleće, i to pre svega zbog činjenice da se društvena kriza u Srbiji produbljuje, a ne smiruje.

– Kontinuitet studentskih protesta od početka godine pokazuje da ovo više nije talas trenutnog nezadovoljstva, već dugoročni društveni proces. Mart, sa svojom istorijskom simbolikom, može dodatno pojačati osećaj da se nalazimo u periodu političkog prelamanja – smatra on.

Prema njegovim rečima, „vruće“ proleće neće zavisiti samo od spremnosti studenata da protestuju, već pre svega od poteza režima.

– Ukoliko režim nastavi, a hoće, da ignoriše društvene zahteve i reaguje pritiscima, delegitimizacijom i vulgarnom propagandom, to će proizvoditi nove talase mobilizacije. Dosadašnje iskustvo pokazuje da svaki pokušaj zastrašivanja ili diskreditacije studenata zapravo produbljuje jaz između režima i društva – navodi on.

I dodaje da protesti više nisu samo studentsko pitanje, već izraz šire društvene krize poverenja u institucije.

– Protesti od početka godine pokazuju kontinuitet mobilizacije, ali i zreliji, organizovaniji pristup nego ranije. Važno je razumeti da protesti danas nisu samo studentski, već odražavaju mnogo šire nezadovoljstvo stanjem u društvu. Režim je nepovratno izgubio legitimitet i to je proces koji je nezaustavljiv – ističe.

Gruhonjić očekuje u narednim mesecima formiranje jake političke alternative koja će artikulisati borbu za pravednije društvo a koja će počivati na premisama i zahtevima koje su postavili studenti.

– Siguran sam da su građani definitivno shvatili da je alternativa koju režim nudi – beloruski model. A Srbiji je mesto u Evropi, ne u zatvoru – konstatuje on.

Napetost je ogromna

Miloš Đajić, član “Pobunjenog univerziteta”, podseća da poslednjih dana imamo blago ubrzanje događaja. Prvo masovni skupovi za vikend u Valjevu i Kragujevcu, zatim ponovo „krv“ na ulicama Novog Sada i prebijanje studenata i na kraju masovno hapšenje i prebijanje studenata u utorak uveče u Beogradu.

– Nakon svega toga teško je dati procenu šta nas čeka u sledećim danima a ne nedeljama ili mesecima. Verujem da će studenti insistirati i istrajati u kažnjavanju odgovornih što će povećavati pritisak za raspisivanje vanrednih izbora od čega vlast evo deset meseci beži – kaže on za Danas.

I ukazuje na to da ćemo takođe videti koliko će i EU biti uporna oko „Mrdićevih zakona“.

– Treba uzeti u obzir i kampanje za lokalne izbore jer vidimo kako su žene napadane u Kuli. Napetost u društvu je ogromna i ne znam koliko je mudro vlasti da nastupa sa pozicija sile što stalno čini. Dovoljan je jedan inicident ili izgubljena opština da mi konačno dođemo do izbora kao najboljeg načina za rešavanje nagomilanih problema u društvu – zaključuje Đajić.