„Vučića razaraju i spolja i iznutra“: Ognjen Radonjić o “kasnoj fazi istrošenog autoritoritarnog režima”

Danas se pokazuje da je taj model iscrpljen jer ga ključni spoljni akteri više ne tretiraju kao partnera, već kao problem, dok iznutra studentski i građanski protesti razaraju sliku o navodnoj svenarodnoj podršci i stabilnosti – kaže za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Komentarišući situaciju u kojoj se predsednik Srbije trenutno nalazi, a reč je o zaoštrenim odnosima sa Ruskom Federacijom, otkazivanju projekta izgradnje kompleksa na mestu Generalštaba u centru Beograda od strane američkog investitora, oštrih kritika koje mu stižu iz Evropske unije, kao i neposustajanja pobune studenata i građana Srbije protiv njegove vlasti, sagovornik Danasa kaže, između ostalog, da je u odnosima sa Rusijom prelaz naročito dramatičan.

“Kremlj našem vođi ne obezbeđuje sigurnost”

– Od slike „bratske zaštite“ i „najpovoljnijeg gasa u Evropi“, ostala je realnost u kojoj Moskva koristi NIS i gasne aranžmane kao polugu pritiska, a ne kao nagradu lojalnom savezniku. Odugovlačenje oko prodaje učešća u NIS i odbijanje da se zaključi dugoročni gasni sporazum znače da Kremlj našem vođi ne obezbeđuje sigurnost, već ga drži u stanju permanentne zavisnosti. Umesto čvrstog energetskog oslonca, Beograd dobija jasan signal da režim koji koketira sa Zapadom, uvodi ili simulira usklađivanje sa određenim sankcijama i izvozi oružje Ukrajini, a pritom želi da zadrži ruski kapital i podršku, neće biti nagrađen već, kao što i zaslužuje, ucenjivan. Time nestaje jedan od ključnih stubova unutrašnje propaganda, mit da je naš vođa zahvaljujući posebnim, bratskim vezama sa Rusijom obezbedio dugoročnu energetsku sigurnost. Umesto toga, postaje vidljivo da je Srbija talac aranžmana koje ne kontroliše – kaže sagovornik Danasa.

“Vučić je autokrata čiji projekti nose prevelik pravni i politički rizik”

Na zapadnoj strani, kaže, slučaj zgrade Generalštaba i američkog kapitala povezanog sa Džaredom Kušnerom ogoljava drugi stub spoljnopolitičke konstrukcije srpskog autokrate.

– Projekat pretvaranja simbola bombardovanja u luksuzni kompleks trebalo je da pokaže da prvi čovek režima može da dovede i „najveća imena“ iz američkog političko-biznis spektra i da je Srbija atraktivna destinacija za globalni kapital bez obzira na to što je autoritarna. Povlačenje Kušnerove firme iz tog posla, upravo zbog pravne i političke kontroverznosti projekta, sumnji na korupciju, kršenje zaštite kulturnog dobra i otpora javnosti, pokazuje koliko je taj narativ šupalj. Čak ni kapital koji je spreman na visoke reputacione rizike ne želi da se veže za projekat koji je previše otvoreno nezakonit i politički toksičan. Posledično, globalnoj poslovnoj javnosti naš vođa ne odaje utisak pragmatičnog lidera koji otvara zemlju biznisu, već autokrate čiji projekti nose prevelik pravni i politički rizik – ističe Radonjić.

Kako napominje dalje, Evropska unija, koja već dugo podgreva fikciju o srpskoj političkoj stabilnosti, danas sve teže može da opravda saradnju sa režimom.

– Dug niz godina srpska vlast je bila tretirana kao funkcionalan partner. Jeste da guši demokratiju, ali stabilno drži granice, formalno pregovara o pristupanju, balansira oko Kosova, i time navodno doprinosi regionalnoj stabilnosti. Oštrije rezolucije Evropskog parlamenta i sve kritičniji godišnji izveštaji Evropske komisije označavaju pucanje tog okvira. Prvi čovek režima se više ne opisuje samo kao lider zemlje koja zaostaje u reformama, već kao nosilac sistema koji urušava vladavinu prava, vrši nasilje nad političkim protivnicima i novinarima i strukturira ekonomiju oko kriminalnih i korupcionaških kartela. U očima evropske javnosti i dela političkih elita, on prestaje da bude čuvar stabilnosti, a postaje izvor nestabilnosti, kako unutrašnje tako i regionalne – kaže sagovornik Danasa.

“Tamna strana kineskog kapitala”

Kineski faktor po svojoj prirodi deluje tiše, ali ni tamo više nema čvrstog uporišta za narativ ove vlasti, smatra.
– Godinama je kineski kapital korišćen kao dokaz da postoje alternative Zapadu kroz kredite, infrastrukturne projekte i fabrike. Međutim, tragedija u Novom Sadu, to jest urušavanje nadstrešnice železničke stanice koju su gradili kineski izvođači, razotkriva tamnu stranu tog aranžmana. Tamo gde se spoj kineskih državnih izvođača, domaćih podizvođača i kriminalaca, partijskih kadrova i instuticionalnog ćutanja pretvori u masovno stradanje, Kina bira da bude tiha i da se maksimalno depolitizuje. Ne preuzima odgovornost, ne istupa politički u odbranu ovog režima i ne pokušava ni da oblikuje narativ čime implicitno stavlja do znanja da je Srbija u tom odnosu samo poligon za poslove, a ne politički projekat koji vredi braniti. Za autokratu koji je godinama prodavao priču o „bratskoj Kini“ to je opasan signal jer kada postaneš previše rizičan, bićeš jednostavno zaobiđen, a ne odbranjen – kaže Ognjen Radonjić.

“EU Vučića sve otvorenije imenuje kao autokratu”

Prema njegovovim rečima, ključni novi element u ovoj slici jeste eksplozija studentskih i građanskih protesta posle novosađanske tragedije.
– Ti protesti ne osporavaju samo ovaj ili onaj projekat, već sam obrazac vladavine koji se svodi na spregu partijske države, organizovanog kriminala i stranog kapitala u kojoj se sve podređuje propagandi i pljački javnih resursa radi privatnog bogaćenja onih na vrhu političke i poslovno-kriminalne piramide. Mladi, obrazovani ljudi, porodice žrtava i šira javnost na ulicama pokazuju da više ne veruju ni u propagandu stabilnosti, ni u obećanja o evropskom putu, ni u priče o istorijskoj modernizaciji, zlatnom dobu i balkanskom tigru. Oni sopstvenim telima i glasom dokazuju da je ovo režim koji ubija institucije, a onda kroz nesreće i katastrofe počinje da ubija i sopstvene građane – kaže naš sagovornik.

Spoljni akteri to, naravno, vide, ističe.

– Kada se u izveštajima i medijskim analizama pojave slike masovnih studentskih protesta, kada se jasno artikuliše zahtev za odgovornošću, nezavisnom istragom, smenom odgovornih, procesuiranjem pojedinih ministara to služi kao katalizator za oštriji ton EU, za veću distancu zapadnog kapitala, za oprezniji pristup čak i onih država koje nemaju demokratske skrupule, ali imaju jednostavnu računovodstvenu logiku koja kaže da investicija u režim koji gubi ulicu, gubi povjerenje mladih i istovremeno je pod međunarodnim pritiskom, postaje loša opklada. Tako unutrašnja pobuna i spoljnopolitička erozija postaju dva lica iste krize – mišljenja je Radonjić.

Rezultat je paradoksalan, ali logičan, dodaje.

– Režim i dalje drži vlast, još kontroliše medije, većinu institucija, policiju i veliki deo privrednih tokova, ali spolja više nema stabilnog zaštitnika, a iznutra više nema onaj tip pasivne većine koja nema alternativu. Rusija ga tretira kao potrošnog taoca, Amerika i povezani kapital se distanciraju od njegovih najprljavijih projekata, EU ga sve otvorenije imenuje kao autokratu, Kina ga drži na hladnom, transakcionom odstojanju, a studenti i građani u Srbiji polako razaraju njegovu ključnu laž, da je on jedini koji može da obezbedi mir, napredak i međunarodni respekt. Umesto toga, postaje sve jasnije da je upravo njegova vlast ono što Srbiju izlaže riziku i spolja i iznutra – zaključuje profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.