Zašto opozicija odbija referendumsku atmosferu za smenu režima Vučića?

Istovremeno, većina njih, sa izuzetkom Demokratske stranke, ne pristaje na njihov ultimativni zahtev, a to je da se povuku iz budućeg izbornog procesa, da tehnički pomognu i podrže izbornu listu koju su studenti sastavili, ali imena sa nje čuvaju u dubokoj tajnosti.

Argument opozicije koja se protivi i negoduje zbog ignorisanja studenta kada je reč o predstojećim izborima, sastoji se, između ostalog, upravo u tome, da ne znaju ni koga bi trebalo da podrže, kao i da je građankana i građanima Srbije sasvim izvesno potrebno više opcija za glasanje, ukoliko imaju negativan stav prema ličnostima sa studentske liste.

S druge strane, studenti insistiraju na tome da je za pobedu Vučićevog režima neophodna referendumska atmosfera, kao i da bi svaki pojedinačni nastup određene opozicione grupacije na izborima, pored njihove liste, bio svojevrsna izdaja, glupost i rad u korist režima koji svi zajedno žele da obore.

Prema brojnim naznakama, studentska lista bi trebalo da bude, ako tako može da se kaže, toliko ideološki raznovrsna, da se ta odlika gubi kao relevatna. Da lista tih ljudi ne bi imala mandat da dalje opredeljuje smer u kojem bi država trebalo da se kreće već da omogući uslove za održavanje demokratskih narednih izbora, eliminišući sve poluge aktuelnog režima koji bi tako nešto kočili.

Ova polemika i tema dugo su prisustni u javnosti i kako vreme odmiče dobija sve više svoje jasnije konture u kontekstu suštinskog pitanja – zbog čega opozicija, koja, prema svim anketama i istraživanjima javnog mnjenja stoji vrlo loše, kada je reč o poverenju biračkog tela – prosto ne kaže, stavljamo se na raspolaganje studentskoj listi, ko kog bio na njoj. Iz gore navedenih razloga.

„Kako trenutno stoje stvari najozbiljija politička pretnja režimu su „studenti“ a ne opozicione stranke“

Opozicione stranke, kao i sve druge društvene grupe, imaju i zastupaju određene interese. I ta razlika u stavovima mišljenjima bi bila sasvim poželjna da zaista imamo dovoljno jake institucije koje mogu obezbediti demokratsko suočeljavanje u političkom polju – komentariše za Danas Marko Miletić, urednik portala Mašina.

U Srbiji to ipak nije situacija, ističe dalje, pa je tako, smatra, za gotovo sve glasače opozicionih stranaka primarna stvar smena režima – a kako trenutno stoje stvari najozbiljija politička pretnja režimu su „studenti“ a ne opozicione stranke.

– Razvoj društvene i političke situacije u poslednjih godinu dana je takav da je teško zamisliti scenario u kojem bi opozicione stranke nakon sledećeg izbornog ciklusa na republičkom nivou mogle da zadrže trenutne pozicije. Dok bi sa druge strane mogle da znatno ojačaju svoje pozicije na lokalnim nivoima. Odnosno, niti studentska lista niti opozicione stranke nemaju dovoljno kapaciteta kako bi ponudili stvarnu alternativu na svim nivoima vlasti i stoga je saradnja nužna i zaista može biti u korist čitavog društva i svih aktera koji bi bili direktno uključeni u politički rad – zaključuje sagovornik Danasa.

Najnovije istraživanje Crte pokazalo je da u ovom trenutku, u kojem se ne zna kada će biti raspisani izbori, studentsku listu podržava 44 odsto građana, a blok predvođen Aleksandrom Vučićem 32 odsto.

Da nije bitno ko će umesto Aleksandra Vučića doći na vlast, kaže 43 odsto građana, a 39 odsto njih misli da bi nam bez njega bilo gore, što najjasnije ilustruje referendumsku atmosferu i podeljenost društva. Takođe, sve je manji udeo građana s umerenim ili neodređenim stavom prema protestima protiv vlasti – 58 odsto ih podržava, 39 odsto ne podržava, saopštila je Crta.

„Dobro znamo koliko su građani Srbije politički razmaženi…“

Mislim da je to veoma teško pitanje, u kojem se nalazi mnogo nepoznatih. Kao prvo, mi još ne znamo koje će ličnosti biti vodeće na studentskoj listi. Sasvim je razumljivo to što studenti u ovom trenutku to kriju, ali je stoga teško proceniti da li će lista biti u mogućnosti da proizvede referendumsku atmosferu – kaže za Danas Nedim Sejdinović, novinar Vremena.

Odnosno, dodaje, da li će se na njoj nalaziti neka imena koja bar jednom delu opoziciono orijentisanih građana neće biti prihvatljiva.

– Dobro znamo koliko su građani Srbije politički razmaženi i koliko je lako, spontano ili uz podršku vlasti, stvoriti moralnu paniku, koja će odvući deo birača od studentske liste u apstinenciju, ili ih nagnati da šaraju izborne listiće. Kako bilo, nikada nisu bila potrebnija ozbiljna istraživanja javnog mnjenja koja bi procenila da li antivučićevski blok treba da nastupi u jednoj ili dve kolone, šta je najefektnije i najpolodotvornije. Ali i ta istraživanja mogu da se urade tek kada se studentska lista personifikuje – kaže Sejdinović.

Verujemo da će studenti, smatra, kroz svoj kompleksni ali ipak efikasan način odlučivanja, odabrati relevantna imena koja su najširem krugu građana prihvatljiva.

– U tom slučaju, svakako je jedna lista najbolje rešenje, što bi značilo da opozicione stranke iskreno i potpuno podrže studente na sve moguće načine, uzdržavajući se izlaska na izbore. Sa druge strane, studentski pokret bi morao da obeća da će njihova vlada biti vremenski oročena i da će joj glavni zadatak biti da u nekom narednom periodu organizuje fer i slobodne izbore na kojima će se stranke boriti svojim programima. Preduslov za to je svakako i uspešna borba sa kriminalom i korupcijom – objašnjava sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, jasno je da će lideri stranaka imati iskušenje da objasne svom članstvu zašto se povlače iz izborne trke i praktično pristaju na položaj „gubavca“, u koju ju je dovela pre svega režimska propaganda, ali i unutrašnje slabosti.