I opozicija čeka zeleno svetlo studenata

Opozicione stranke će svakako pokušati da povećaju svoju vidljivost u narednom periodu, ali bez koordinacije među sobom i sa drugim akterima poput studenata, to neće dati dovoljne efekte u smislu dalje mobilizacije građana.

To kažu sagovornici Danasa komentarišući kada je pravo vreme i od čega zavisi vidljivije učešće opozicije u građanskim protestima.

Funkcioneri i članovi partija od prvog dana učestvuju u protestima zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. U početku se činilo i da pokušavaju da upravljaju potezima studenata, ali se ta faza, izgleda, vrlo brzo završila kada su studenti poručili opoziciji da se ne meša u njihove odluke i planove.

Zato su predstavnici opozicije, jedno vreme čak izbegavali da se pojavljuju na protestima, a partije i sada izbegavaju da koriste svoja stranačka obeležja jer su im studenti sugerisali da to ne čine.

Od tada je prošlo više od pola godine, a čini se da je opozicija i dalje “u defanzivi” u odnosu prema studentima iako su se okolnosti donekle promenile i studenski protest postao građanski, a prvobitnim zahtevima dodat je politički, za raspisivanje izbora.

Studenti su građanima 28. juna dali zeleno svetlo, a opozicija još kao da čeka.

U takvoj situaciji postavlja se pitanje kada bi opozicija, za početak, trebalo da jasno otkrije svoje prisustvo na protestima ističući svoje zahteve i simbole i od čega to zavisi. Naredno pitanje je, kada je vreme da se ozbiljnije uključi u stvaranje uslova da ova vlast ode.

Aleksandar Ivković, saradnik Centra za savremene politike, skreće pažnju na to da nije skroz tačno da opozicione stranke nisu uključene u politički život, pošto vidimo da sprovode aktivnosti manjeg obima, poput štandova, tribina, konferencija i slično, koje se održavaju pod stranačkim obeležjima.

– Ali, ako je pitanje da li bi i kada opozicija trebalo da preuzme vodeću ulogu u borbi protiv vlasti, mislim da je teško da se to dogodi bez dogovora i koordinacije pre svega sa studentskim pokretom ali i drugim aktivističkim grupama. To je zato što opozicioni glasači već sada percipiraju da u opoziciji postoji više odvojenih entiteta, od kojih su partije samo jedan. Nekoordinisano delovanje tih entiteta neće postići optimalan efekat. Zato bi bilo najkorisnije da se što pre postigne dogovor o koordinaciji između ovih entiteta o tome šta će biti čija uloga u narednom periodu – ukazuje on za Danas.

Da li će to podrazumevati da stranke nastupaju u svom punom kapacitetu i identitetu ili da se odreknu svojih stranačkih obeležja zarad šireg fronta, pretpostavlja Ivković, bila bi tema rasprave.

– Vidimo da neke opozicione stranke pokušavaju da iniciraju takav dijalog o koordinaciji, ali za sada ne znamo da li će se održati i da li će biti uspešan. Ali, najbolje vreme za takav dijalog je sada i on bi trebalo da bude preduslov za intenzivnije uključivanje opozicije – procenjuje on.

I očekuje da će, ako razgovora ne bude, opozicione stranke svakako pokušati da povećaju svoju vidljivost u narednom periodu.

– Ali bez koordinacije prvo među sobom, a onda i sa drugim akterima poput studenata, to neće dati dovoljne efekte u smislu dalje mobilizacije građana – ističe Ivković.

Slično misli i Goran Ješić, inicijator pokreta „Solidarnost-Samoodbrana-Oslobođenje“.

On kaže da odluka o tome kada će stranke obelodaniti svoja obeležja na protestima građana zavisi od toga kada će na to pozvati studenti.

– Ako pričamo o građanskoj opoziciji, dakle Srbija protiv nasilja” plus naš pokret, od prvog dana poštujemo studenstku odluku da ne koristimo stranačka obeležja, iako su svi predstavnici opozicije na ulicama. I hapšeni su, i ispred su zatvora i sudova. Međutim, razne druge desničarske organizacije od prvog dana zloupotrebljavaju proteste u tom smislu – navodi on za Danas.

Ješić ističe da opozicija treba da učestvuje svuda, treba da vodi svoju politiku, ali i da započne svoju priču, pre svega udruživanje.

– Iako smo se svi jasno izjasnili da ćemo podržati jedinstvenu listu, to ne ometa opoziciju da i ona krene da učestvuje u svemu tome. Naravno, kada je reč o zajedničkom učešću na protestima, koje organizuju strudentske organizacije, kad oni pozovu mi ćemo se pojaviti sa svojim obeležjima. Dok oni govore nemojte, mi ih ne nosimo – objašnjava Ješić.

I zaključuje da se ova politička kriza de fakto ne može razrešiti bez političkih organizacija, što je, kaže, bilo jasno od prvog dana, te da je zato je u Novom Sadu uspešnost akcija bila veća jer je opozicija sarađivala sa studentima.