Diskusija u EP: Šta su rekli srpski opozicionari i za koga su tražili sankcije?

Vladimir Prebilič iz Evropskih zelenih, koji je otvorio diskusiju naglasio je da su mirni protesti osnov demokratije, a ne zločin i osvrnuo se na dolazak studenata u Brisel u maju.

„Sa sobom su poneli samo odllučnost da žive u slobodnoj i evropskoj Srbiji“, naglasio je on i dodao da je današnja diskusija jedinstvena poruka da se pošalje poruka Srbiji da Evropa sluša i stoji uz nju.

Helmut Brandšteter iz partije Obnovimo Evropu se takođe osvrnuo na studentske proteste i poručio da se divi studentima u Srbiji. On je naglasio i da mediji u Srbiji moraju biti mediji, a ne političari.

„Ne treba da radite posao vlade, to je loše za narod, ali loše i za vas kao medije jer vam niko neće verovati“, rekao je Brandšteter i dodao da se nada da će vrh Evropske komisije poslati jaku poruku Vučiću jer Srbija, kako je rekao, mora biti deo Evrope, ali ne sa Vučićevim režimom.

Potpredsednik stranke slobode i pravde Borko Stefanović se prvi obratio od predstavnika srpske opozicije.

„Imamo nervozne reakcije režima, svakog dana je sve gore“, rekao je Stefanović i dodao da EK napokon shvata konkretan problem Srbije, a to je režim Aleksandra Vučića.

On je rekao da je Srbiji potrebno da EU ne podržava Vučićev režim, te dodao da će Srbija sama rešiti svoje probleme, ukoliko EU prestane da podržava Vučića.

„Naš zadatak je da uz vašu pomoć, ukoliko je to moguće,da Srbija kao zemlja kandidat ne padne u taj ponor. U ovom trenutku, čini mi se da EK počinje da shvata konkretan problem u Srbiji. A to je Vučićev režim koji se ulaguje vašim institucijama, a nema nikakvu nameru da uvede Srbiju EU, jer bi to bio pad njegovog režima“, rekao je Stefanović.

Biljana Đorđević, predstavnica Zeleno-levog fronta je rekla da je Srbija za 13 godina vladavine Srpske napraedne stranke sve dalje i dalje od članstva u EU.

Ona se osvrnula i na činjenicu da mali deo građana Srbije podržava ulazak u EU, i dodala da je to posledica propagande vlasti koja EU predstavlja kao neprijatelja.

„Upitajmo da li je vlast prešla liniju kada je upotrebljen zvučni top, ili kada je Vučić javno rekao da je u redu pregaziti protestante, ili kada je u pismu fon der Lajen odbacio navode Nikoline Sinđelić, govoreći da se ona lažno predstavlja kao student, dok je politički aktivista, kao da to pretnje i nasilje čini opravdanim“, upitala je Đorđević.

Kako je istakla, nemoguće je rešiti situaciju vraćajući se na status quo, na trenutnu vlast.

„Bez većeg udela EU, i jasne osude nasilja i represije nad studentima, učenicima, profesionalnim medijima i profesorima situacija može još više eskalirati“, rekla je ona.

Đorđević je pozvala EK da istraži da li je novac poreskih obveznika EU korišćen za korupciju režima.

„Kao što brani svoje vrednosti, EU treba da brine i podrži građane koji iste te vrednosti traže u Srbiji. U njihovo ime pozivam celu EU da stane uz građane Srbije, a ne korumpiranog autokratu“, zaključila je Đorđević.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović je rekao da se situacija, od njegovog poslednjeg obraćanja u EP nije ni malo promenila na bolje.

On je naveo niz slučajeva hapšenja i napada na demonstrante, rekavši da je jedan napad naveo premijera da da ostavku, dok je predsednik napadače u tom slučaju na kraju pomilovao.

„Parlament je ismejan, sudsvo i tužilatšvo su postali partijski instrument kontrole, nezavisni mediji su pod opsadom, akademija je napadnuta, a nastavici se otpuštaju zbog učešća u protestima“, rekao je on, dodavši da je trenutak kada je režim izgubio svu legitimnost bio 15. marta kada je upotrebljeno zvučno oružje.

On je rekao da „reči više nisu dovoljne“, te da EK i države članice moraju zauzeti aktivnu ulogu.

„Pad demokratije u Srbiji je ogroman, iz moje partije šestoro ljudi je zatvoreno“, rekao je Grbović navodeći da je bio potreban napor i EP, i pritisak građana i štrajkovi glađu kako bi se njegove kolege prebacile na kućni pritvor, dok im još uvek prete kazne od po pet godina zatvora.

Kako je naglasio, jaki Zapadni Balkan nije moguć bez demokratske Srbije.

„Potrebna nam je aktivnija uloga EU u uvođenju evropskog mehanizma koji bi nam pomogao da rešimo ovu krizu kroz jedinu demokratsku opciju – slobodne izbore“, rekao je on i dodao da bi pod tim uslovima građani Srbije zasigurno izabrali ono što je najbolje za njih – „evropsku budućnost.“

Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbije Centar je rekao da se Srbija već dugo kreće u pogrešnom pravcu.

„Postoje jasni indikatori da se istorija ponavlja, što govori i činjenica da je Vučić bio ministar u vladi Miloševića. Srbija je najznačajnija zemlja na Zapadnom Balkanu i ima potencijal da situaciju pomeri i u pozivtivnom i u negativnom smeru“, rekao je Ponoš.

On se takođe osvrnuo da upotrebu zvučnog oružja u martu i to nazvao zločinom protiv čovečnosti jer je pucao na mirne demonstrante čime im je ugrozio zdravlje.

„Vučić je kategorički odbacio ideju prelazne vlade, kao i međunarodnu medijaciju, a sada i izbore“, rekao je Ponoš i dodao da se Vučić sad okrenuo i ka nezavisnim medijima.

„Treba nam jaki i nenasilni pritisak iznutra, protesti i građanska neposlušnost. Potrebna nam je pomoć i iz inostranstva, sa vaše strane“, rekao je Ponoš navodeći da Vučića treba tretirati kao Lukašenka.

Kako je rekao, od EU se očekuje da mu ne dozvole da „sedi za njihovim stolom i da mu ne kupuju piće“.

„Nema potrebe da ga branite jer nije sposoban da isporuči ni ono što je obećao. Vreme stabilokratije je gotovo“, rekao je on.

Ponoš je rekao da je Srbiji potrebna bilo kakava pomoć EU u vidu podrške nezavisnim medijima.

„Verujem da personalizovane sankcije protiv ličnosti režima, barem policajaca koji su tukli demonstrante, njima treba barem zabraniti ulazak u zemlje EU. Nije u redu da njihova deca studiraju u inostranstvu, dok našu decu prebijaju na ulici“, rekao je Ponoš.

Ana Jakovljević iz Narodnog pokreta Srbije je rekla da je pad nadstrešnice postao simbol slabosti srpskog ustavnog poretka.

„Umesto prihvatanja zahteva, Vlada je odlučila da primeni brutalnu poicijsku silu nad protestantima“, rekla je ona stičući posebno slučaj Nikoline Sinđelić.

Ona je rekla da predstavnici vlasti za haos optužuju EU i strane plaćenike, dok u susretima sa evropskim zvaničnicima ponavljaju posvećenost evrointegracijama kako bi nastavili da primaju novac iz EU fondova.

„Građani Srbije su umorni, ali nemaju izbora nego da brane svoje vrednosti na ulici. Ako neko danas odluči da ostane nem i pogleda na drugu stranu, stabilnost celog regiona će se dovesti u pitanje i može podeliti odgovornost za bilo kakvu eskalaciju koja se može desiti“, rekla je Jakovljević i takođe pozvala EU da podrži opravdanu borbu građana Srbije.

Ketlin van Brempt evroposlanica Socijalista i demokrata je najpre ostakla da je olakšanje što se stvari u Evropskoj narodnoj partiji kreć uu dobrom pravcu.

„Kao EP moramo biti glasni i da poguramo EK u pravom smeru“, rekla je van Brempt i dodala da se na tome radi.

Kako je rekla deluje da Ursula fon der Lejen ne želi da vidi šta se dešava u Srbiji, te istakla da Marta Kos pokušava to da promeni ali da joj treba pomoć.

„Jedini način da rešimo probleme jeste da radimo zajedno, tako da je najbitnije da opozicija u Srbiji radi zajedno“, rekla je ona.

Prebilič je na kraju izlistao šest stavki oko kojih su se složili svi prisutni predstavnici evroparlamenta. Kao prvu istakao je slanje misije u Srbiju koja bi ispitala situaciju, zatim pritisak na EPP zbog članstva SNS-a, traženje od EK da promisli dalju finansijsku pomoć Srbiji, zatim veću podršku slobodnim medijima, moguće sankcije pojedincima koji su odgovorni za kršenje vladavine prava u Srbiji, kao i sastavljanje reforme izbornog zakona, pre organizovanja izbora u Srbiji.

Prebilič je pozvao predstavnike srpske opozicije i evroposlanike da za 30 dana naprave procenu šta je urađeno od ovih predloga.