Pavković: Ako dijalog nastavi dosadašnjim tempom, ne može se očekivati napredak u normalizaciji odnosa

„Kada govorimo o nekom novom paketu mera mislim da to u ovom trenutku nije izvesno imajući u vidu da EU nije spremna, ne želi da zaoštrava dodatno situaciju, ni sa Prištinom, ni generalno sa državama Zapadnog Balkana. Više se ide na otopljavanje odnosa, na prioritizaciji politike proširenja, na otvaranju dodatnih instrumenata finansijske podrške“, kazao je Pavković za Kosovo onlajn.

Uveren je da će EU pokušati sa „soft taktikom“ – odobrovljavanja, zato što se pokazalo da sankcije, u slučaju Kosova, proizvode suprotan efekat.

„Verujem da će EU više ići sa tim ’soft’, lakim merama u smislu da se obezbeđuju sredstva ne bi li se odobrovoljile vlade, a ne kažnjavanjem. Pokazalo se zapravo da je kažnjavanje u slučaju Kosova imalo apsolutno suprotan efekat gde je nakon uvođenja mera kosovska vlada dodatno zaoštrila situaciju i podizala tenzije“, ističe Pavković.

Komentarišući zahteve da mere budu ukinute, ovaj analitičar sumnja da će EU o tome raspravljati pre formiranja nove vlade.

„Mere su na snazi od juna 2023. i krajem prošle godine smo imali inicijativu za ukidanje. Međutim, vlada u Prištini je nastavila sa jednostranim merama i stigle su nove osude. Samim tim mislim da je stavljeno ad akta glasanje o ukidanju mera. To neće biti tema sve dok se ne završe izbori na Kosovu, formira nova vlada i onda vidi kojom dinamikom napreduje proces“, uveren je Pavković.

Kaže da je dodatno pitanje i koje bi nove mere urodile plodom, ako ove koje su na snazi ne daju rezultate.

„I to je pitanje pre svega za političare u Briselu i države EU, ali i one koje su zainteresovane za dijalog, da se razviju konkretne politike koje mogu da pokažu rezultate na terenu jer ukoliko se nastavi ovim tempom koji imamo u zadnje dve-tri godine prosto ne da se ne može očekivati napredak u normalizaciji odnosa i dijaloga Beograda i Prištine, već sasvim suprotno, mogu se očekivati dodatne tenzije koje niko ne može da predvidi čime mogu da rezultuju“, naglašava Pavković.

Uveren je da će kosovski premijer, ukoliko ne dođe do ozbiljnih promena međunarodnih aktera, nastaviti sa jednostranim akcijama.

To bi, smatra, umesto EU – mogla nova američka administracija.

„Rekao bih da su SAD te koje su uvek imale mnogo veći uticaj u Prištini nego sama EU. Imali su mnogo bolje mehanizme kontrole s obzirom da SAD ima i svoj kontigent vojske u okviru Kfora i prosto mnogo više pritiska mogu da izvrše na Prištinu“, precizira Pavković.

Američka administracija na čelu sa Džosefom Bajdenom nije pokazala želju da se time bavi, ali Pavković promene očekuje od novih ljudi u Beloj kući i činjenice da Ričard Grenel ima zadatak da se bavi različitim žarištima u svetu.

„Imajući u vidu da je Ričard Grenel ponovo u administraciji koji je veoma zainteresovan za Kosovo i sada ima tu funkciju u okviru Bele kuće da će se baviti različitim žarištima u svetu, a time se može smatrati i Kosovo i Metohija, tu možda možemo očekivati da se Amerikanci malo više uključe. Samo je pitanje koliko će potezi Vašingtona biti kordinisati sa Briselom i koliko će zapravo tu Brisel izgubiti kredibiliteta“, upozorava Pavković.