Kourednica Peščanika: Ovo je prva generacija koja je rekla – ja neću da idem iz ove zemlje, pakujte vi kofere, neću ja

Novinarka i kourednica Svetlana Lukić Peščanika kaže za N1 da je jučerašnja situacija u Novom Sadu prema njenom sudu inscenirana, te da lov na opoziciju, na ovaj ili onaj način, traje već godinama.

Juče je u Novom Sadu policija zadržala pet odbornika i pokrajinskih poslanika, uz prekršajne prijave, dok jedan ima krivičnu, a privedeni su i građani.

Novinarka Svetlana Lukić ocenjuje da je izbor novog gradonačelnika Novog Sada, kao i izbor njegovog zamenika direktna provokacija.

„Taj gradonačelnik je, da vas podsetim, rekao da se on ponosi i Vučevićem i prethodnim gradonačelnikom i da će nastaviti njihovim putem. On je to jasno rekao i izbor takvih ljudi je jasna provokacija. S druge strane je činjenica da je već rano ujutru, negde već od pola sedam, ispred Skupštine Novog Sada došla policija u maricama, sa psima… Ja mislim da je to bilo nagoveštaj da će ti ljudi biti provocirani – okupljeni poslanici i građani, ne bi li se došlo do ovoga“, kaže ona.

Govoreći o tome zašto je došlo do masovnog hapšenja, ona navodi da su ljudi na čelu države u situaciji da su nemoćni pred stotinama hiljada mladih koji marširaju po Srbiji.

„Ne smeju da ih pipnu, jer ja mislim da kada bi se nešto desilo, ne bi politički doživeo 24 sata. I ta frustracija se onda prenosi na one koji su nezaštićeni. A nezaštićeni su članovi opozicije i građani koji ih podržavaju. To je jedan razlog, naravno, i činjenica da ljudi nemaju poverenje u opoziciju, a s druge strane i to eksplicitno ograđivanje studenata od opozicionih stranaka. Tako da su oni potpuno usamljeni i dobri su za ostrakizam“, kaže ona.

„Ponuda studentima za razgovor je iznuđena“

Situaciju u kojoj, sa jedne strane, vlast pokušava ili glumi da izlazi u susret zahtevima studenata, a, sa druge, imamo slike represije, poput ovih u Novom Sadu, Lukić vidi kao šizofreniju kojoj, kako kaže, prisustvujemo jako dugo.

„Naravno da je ponuda studentima da razgovaraju iznuđena, zato što im oni ne mogu ništa, ne mogu da utiču na njih, ne mogu da ih izbuše kao političke stranke, jer su se studenti i đaci postavili kao neka vrsta zatvorenog sistema koja ništa ne razmenjuje prema spolja, kao jedna sfera koja je zatvorena i kojoj oni nemaju pristup. Oni su zatečeni, ja mislim da se noću bude pitajući se ‘kako im se ovo desilo, kako im je ovo promaklo’, a s druge strane, ne mora da toleriše, po njegovom mišljenju, tu bandu koja njemu hoće da otme vlast“, kaže kourednica Peščanika.

Ističe i da ljudi u Srpskoj naprednoj stranci nemaju empatiju i da je za to najbolji pokazatelj izbor novog gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina.

„Kako može da se očekuje od ljudi koji imaju krvave ruke, ne samo sada nego iz 90-ih godina, koji sarađuju sa ljudima koji su kriminalci, koji su u njihovim redovima, to je mafija, može da se nazove Srpska napredna stranka, može da se nazove pokret i tako dalje, to je drugo ime za organizovanu mafiju, koja naravno da nema nikakve empatije“, kaže ona.

Ono što su uradili studenti i đaci i njihovi nastavnici, profesori i na univerzitetu i u srednjim školama, je prema mišljenju Lukić, za Srbiju je epohalna stvar.

„Oni su kao aurora borealis koja je osvetlila tamno nebo. Oni su u jednu umiruću zemlju, umiruće društvo, udahnuli život. Oni će se jednog časa vratiti u svoje učionice. Pitanje je sada šta će se desiti posle toga. Oni su solidarni međusobno, građani su solidarni jer to su njihova deca. U ovoj zemlji ništa ti drugo nije ostalo nego sopstvena deca koju možeš da podržavaš. Ovde ljudi doživljavaju da osim dece ništa nije više njihovo, ni država“, objašnjava Lukić.

Dodaje i da pristalice Vučića više nisu toliko ushićene, kao što ni protivnici ovog režima nisu paralizovani, kao što su bili sve do studentskih pobuna i đačkih pobuna.

„Oni ulaze u svet odraslih i divno je gledati kako rastu, kako rastu budući građani, ali njihovi roditelji, njihove bake i deke, oni su gnevni, jer ta deca po svojoj prirodi, kako da kažem, oni su veseli, oni su optimistični, oni su dočekivani kao oslobodioci s razlogom po Srbiji, tako da će otići kod mame i tate da im vidaju rane i da ih hrane. Deca su im otvorila taj prostor da se više ne osećaju paralisanim, da znaju da njihova deca, i to mislim da je ovo prva generacija koju ja vidim, a pratila sam demonstracije studentske od 90-ih, a koja zaista nije samo u parolama da kaže ja neću da idem iz ove zemlje, pakujte vi kofere, neću ja“, kaže Lukić.