Politički rat na zidovima Beograda: Glas bunta protiv govora mržnje

Naime, u poslednjih godinu dana, pojavljivali su se svuda po gradu, isti grafiti, pisani u isto vreme. Počevši sa „Zoran Kesić – Show must go on“ i „Rektor lopov“ koji su upućeni pojedincima, do „Blokaderi teroristi“ koji obeležavaju i ciljaju široku grupu građana, do „N1 zlo“ koji se odnose na medije. Zajedničko svima koji su spomenuti u grafitima jeste njihov kritički stav prema vladajućem režimu.

Među grafitima ispisanim svuda po gradu, vrlo su upadljivi i česti ti koji targetiraju medije. Neki od njih su karakterisali medije N1 i Novu S čak kao nacističke – „NDH1“ i „Nova SS“.

Programski direktor N1 Igor Božić kaže za Danas da ovakve poruke nisu političke, već da su govor mržnje. Naglašava da govor mržnje nije politička kategorija, odnosno da to ne bi trebalo da bude.

„N1 je podnosio prijave. Tražili smo da gradske službe okreče te grafite ili da ih prefarbaju. Ništa od toga se nije dogodilo, niti je pronađen počinilac, niti je gradska komunalna služba nešto učinila tim povodom. Jednom su nam tražili da platimo i taksu. Ispada da ako želite da neko ukloni govor mržnje, morate i da platite što je neko organizovao kampanju protiv vas“, kaže Božić.

On naglašava da ovakav odnos vlasti jasno pokazuje da institucije ne rade svoj posao i da jedino ako ste po volji režima, nećete imati problema da vas institucije zaštite.

„Govor mržnje ima za cilj kreiranja negativne atmosfere u društvu protiv svih koji imaju slobodu. Cilj grafita ovakve vrste jeste diskreditacija onih koji smetaju, kako bi svakog dana te poruke bile pred očima građana. Ovo nisu uradili dokoni buntovnici koji nemaju medijski prostor. Apsurd je da je vlast ili njihovi pioni narušavaju izgled grada da bi širili govor mržnje“ , zaključuje Božić.

Politikolog Nikola Parun ističe da se, teorijski gledano, značaj političkog uticaja grafita 2025. godine, meri njihovom viralnošću i mogućnošću pravilnog plasmana. Kako navodi, za vlast su to tradicionalni mediji i njihovi veb autleti (web outlets). Za opoziciju u najširem smislu, to su dva televizijska kanala i niz portala, ali i veliki broj stranica i naloga na društvenim mrežama.

„Grafiti koje je vlast naručila, potpuno su povezani sa narativima vlasti. Često služe tome da naprave strašila od nekoga ili nečega. Evo recimo Kesića. Ko je demonstrant, taj je Kesić, koji se zabavlja i pravi stendap u danima nakon pada nadstrešnice. Ne postoje istraživanja koja govore o tome koliko politički grafiti direktno utiču na ljude u Srbiji. U meri u kojoj postaju viralni, toliki im je obično i uticaj“, navodi Parun za Danas.

Naš sagovornik objašnjava da grafiti koje vlast i njeni pripojeni entiteti crtaju po ulicama i na zidovima imaju svrhu direktnog uticaja na prolaznike, posebno starije. Viđajući te grafite, oni su izloženi i drugoj strani, a ne samo „pumpadžijskoj“. To sve ima za cilj da budu ubeđeni da i na drugoj strani postoji organski aktivizam.

Naučni saradnik na Instititu za filozofiju i društvenu teoriju Zoran Erić govori da politički grafiti u kontekstu Srbije, odražavaju simptome društvene patologije. Grafiti danas sve više postaju oruđe političkih struktura na vlasti, parole koje zastrašuju i podstiču represiju nad svim neistomišljenicima.

– Takvi grafiti jasno “targetiraju” određene političke aktere ili javne ličnosti i govorom mržnje pozivaju na njihov “linč”. Često ih prate i konkretnije pretnje, čak i smrću, takvim ličnostima, uz njihovo dodatno kriminalizovanje u medijima. Takvi grafiti predstavljaju instrumentalizovanu vizuelizaciju narativa vlasti koji ne šalju nikakve simobličke ili umetničke poruke, već direktano reprodukuju govor mržnje koji se svakodnevno plasira u medijima, a poslednjih godinama i na “zidovima”, trotoarima, gde se direktno vređaju, “etiketiraju” i kriminalizuju politički protivnici, kaže Erić za Danas.

Prema njgeovim rečima, cilj ovakvih vizuelnih poruka je zastrašivanje građana, razvijanje sumnje kod politički neopredeljenih u legitimitet i moralni kredibilitet novih ili čak potencijalnih političkih protivnika ili aktivista koji su se usprotivili sve autoritarnijem režimu. Naglašava i da se tako skreće pažnja sa kriminalizovanih struktura vlasti koje neistomišljenici i svi građani pozivaju da odgovornost.
On takođe zapaža da postoji odgovor na ove pretnje i uvrede, koje su takođe vizuelne poruke.

Kako kaže Erić, te poruke su češće transparenti nego grafiti.

– Jedna opcija je glas bunta istaknut parolama koje jasno ukazuju na protivljene vlastodršcima i podršku protestima, poput “nemoj da je neko spustio tenzije pumpaj” ili “nećete kopati”. Smatram da je najbolji odgovor na represiju, humor koji iskazuju svi “anonimni grafiteri” svojim vizuelnim komentarima naše političke zbilje. Duhovite poruke često sadrže i „kolokvijalne“, podrugljive izraze, ali taj žargon nosi drugačiju simboliku, ironizuje a ne stigmatizuje. Primer može da bude i parafraza čuvenog beogradskog grafita „džaba ste krečili“ u novom duhu: „ćaba ste krečili – ćaci“, zaključuje Erić.

Razlika političkih grafita i ulične umetnosti

Slovenački autor Mitja Velikonja u knjizi „Politički grafiti“ koju je objavio daje studiju zalažući se za posebnu naučnu disciplinu “grafitologije” koja će posmatrati ovaj fenomen. Velikonja tako pravi razliku između političkih grafita i takozvane ulične umetnosti. Zajedničko im je da su definisani kao “ilegalni vizuelni izrazi” koji prenose poruke u javnom prostoru. Politički grafiti i ulična umetnost su pre svega politička umetnost koja na specifičan način pravi vezu između politike i estetike, i po Velikonji predstavljaju “vizuelne političke činove”.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.