Poseta Brendana Hanrahana: Trampova administracija se priprema za novi sporazum Kosova i Srbije?

Dok se Hanrahan u Srbiji sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, na Kosovu je imao niz sastanaka kako sa predstavnicima vlasti, opozicije, ali i sa predstavnicima Srpske liste i mitropolitom Teodosijem. Sastanak sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani održan je ranije u Vašingtonu tokom njene posete SAD.

Kako se navodi u saopštenjima sa tih sastanaka, jedna od centralnih tema bila je stablinost u regionu, kao i odnos Srbije i Kosova i status srpske zajednice na Kosovu. Ipak, pošto je razgovarao i sa predstavnicima albanskih opozicionih stranaka može se zaključiti da je tema bila i trenutna parlamentarna kriza na Kosovu.

S obzirom da Vašington još uvek nije imenovao ambasadora u Prištini, kao i da je poseta Hanrahana prva poseta visokog zvaničnika Stejt departmenta od promene administracije, postavlja se pitanje u kojoj meri je SAD trenutno zainteresovana za situaciju na Kosovu i an koji način može i želi da utiče kako na trenutnu političku krizu tako i na položaj i probleme srpske zajednice.

Matoši: Kurtiju ističe vreme, Vašington će pregovarati sa Osmani

Politički analitičar Halil Matoši za Danas kaže da poseta Hanrahana predstavlja intenzivnije uključivanje SAD u situaciju na Balkanu, i konkretno na Kosovu.

“Trampova administracija se trenutno priprema da preuzme mirovni sporazum između dve zemlje, Kosova i Srbije”, tvrdi Matoši.

On smatra da će doći će do proširenja obaveza Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine koje će se fokusirati na ekonomiju i trgovinu.

S druge strane, dodaje on, zvanična Priština će biti u obavezi da Ustavnom sudu podnese nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu u jasno definisanom roku.

Govoreći o uticaju SAD-a na političku situaciju na Kosovu, Matoši ističe da je Kurtijevo vreme za manevrisanje ističe, te dodaje da će Vašingotn sada pregovarati sa predsednicom Osmani.

“Kurti je očigledno odlučio da zemlju povede na vanredne parlamentarne izbore na jesen, ili zajedno sa lokalnim izborima ili odmah nakon njih”, zaključuje naš sagovornik.

Gogić: Amerikanci na Kosovu najviše utiču putem pravosuđa

Politikolog Ognjen Gogić najpre podseća da Hanrahan ima veliki portfolio te da je na čelu Biroa, ali dodaje da je poseta Kosovu deo regionalne posete Bosni i Hercegovini, Srbiji i Kosovu.

“Nije specifično poseta Kosovu, već ove tri oblasti koje zapravo čine taj, da kažeš, tendencioznitrougao. Ja vidim to u tom kontekstu. Ono što povezuje Srbiju, Kosovo i Bosnu je Srbija, odnosno da to gledaju kao prostor gde postoji rizik od tenzije, i eskalacije”, pojašnjava Gogić.

On smatra da je poseta Hanrahana najpre protokolarna, te dodaje da je verovatno najznačajnija poseta bila Bosni, odnosno Srebrenici, dok je Kosovo i Srbiju obišao “usput”.

Govoreći o samoj poseti Kosovu, naš sagovornik ističe da je samo na Kosovu imao intezivan protokol, odnosno susrete sa i sa Kurtijem i sa opozicijom i sa crkvom.

“Mislim da je najviše vremena posvetio Kosovu i tu su donete osnovne poruke, to su da se odblokira formiranje institucija i da se, mora vratiti dijalogu, ispunjavaju obaveze dijaloga”, kaže Gogić, ali dodaje da se do sada nijednom nije desio veći upliv SAD-a u situaciju na Kosovu i odnose Srbije i Kosova, iako se o tome svako malo govorilo.

On ističe da bi, ukoliko zaista planira da se uključi u dešavanja na Kosovu, SAD najpre imenovao ambasadora.

“Ne mogu da prihvatim da je potrebno da dođe visoki zvaničnik, da on se bavi time kad to možda delegira nekome. Tako da meni to dalje govori o tome da to nije veliki prioritet”, tvrdi Gogić.

Ipak, sagovornik Danasa ističe da je zanimljiva koincidencija posete Hanrahana, Trampovog upornog ponavljanja da je zaustavio sukob Srbije i Kosova, kao i “prepucavanja” Osmani i Grenela, kao i uključivanja sudske vlasti u dešavanja na Kosovu.

“Jedno Tužilaštvo je otvorilo pitanje mostova na Ibru, zatim se Ustavni sud bavi krizom u parlamentu, a Vrhovni sud je proglasio angažovanje ministra nezakonitim. Meni je to vrlo indikativno zato što generalno, iz ranijeg iskustva, Amerikanci zapravo najviše utiču na ponašanje Albanaca putem pravosuđa. Ranije su tako disciplinovali Haradinaja i Tačija”, navodi Gogić.

Iz svega ovoga, naglašava Gogić, može se zaključiti da će možda i biti angažovanja Amerikanaca.

“Ipak, SAD ne šalje poruke. Oni vrlo konkretno dođu i pozabave se nekim stvarima. Tako da ja mislim, da budem konkretan, da postoje indicije da će se Amerikanci više pozabaviti time da u novoj vladi ne bude Kurtija. Ono što se čuje sa terena je da su opozicione stranke dobile jasnu poruku da ne mogu ulaziti u koaliciju sa Kurtijem. Deluje kao da će biti neke američke ofanzive manjeg intenziteta da se zapravo uđe u novu Vladu bez Kurtija”, navodi naš sagovornik, ali dodaje da se na to treba staviti velika “zvezdica”, jer bi u tom slučaju poslali ambasadora.