foto: Vojin Radovanović/DanasIako politički predstavnici srpske zajednice ponovo dolaze na čelo četiri opštine na severu Kosova, Srba u tužilaštvu, policiji i drugim napuštenim institucijama i dalje nema, niti se mogu koristiti brojne usluge institucija koje su tokom protekle godine zatvorene.
Prema preliminarnim rezultatima kosovskih lokalnih izbora, predstavnici srpske zajednice, tačnije Srpska lista vratiće se na čelo četiri opštine na severu Kosova u kojima su Srbi većina.
Prethodne dve i po godine, Srbi nisu bili na vlasti u Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću i Severnoj Mitrovici jer su funkcioneri, zajedno sa Srbima zaposlenim u drugim kosovskim državnim institucijama, odlučili da napuste svoje funkcije.
Nakon toga su raspisani izbori za gradonačelnike te četiri opštine, koje su Srbi bojkotovali, što je dovelo do pobede albanskih kandidata koji su osvojili svega par stotina glasova.
Ipak, tri godine kasnije, situacija je znatno drugačija, pored promene identiteta gradova u vidu menjanja imena ulica i grbova koje se dogodilo u Severnoj Mitrovici, ugašene su i brojne institucije kojse su funkcionisale po srpskom sistemu poput Pošte Srbije, PIO Fonda, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i brojnih drugih institucija, a ukinuta je i upotreba dinara.
Sada, kada Srbi ponovo imaju kontrolu u četiri severne opštine postavlja se pitanje mogu li uticati na vraćanje Srba i u ostale institucije, ali i obnovu pružanja usluga koje su pružale zatvorene institucije.
Milenković: Pitanje formiranja ZSO ključno
Marko Milenković iz Nove društvene inicijative za Danas ističe da rezultati lokalnih izbora i povratak Srba u opštinske strukture svakako predstavljaju važan korak napred, ali dodaje da nisu sami po sebi dovoljni za sveobuhvatan povratak Srba u kosovske institucije.
“Ovi izbori pre svega znače povratak u lokalne samouprave, što jeste važna osnova za obnovu institucionalnog prisustva, ali da bi se proces zaista zaokružio, biće potrebna jasna politička volja – pre svega u Prištini, ali i aktivno učešće Beograda i međunarodne zajednice, koji mora pokrenuti i nadgledati ove procese”, pojašnjava naš sagovornik.
Milenković navodi da kada se govori o bezbednosnim strukturama, posebno o lokalnim policijskim stanicama, treba naglasiti da su one u praksi usko povezane sa lokalnim samoupravama.
“Zbog toga će u narednom periodu biti neophodno uspostaviti bolju koordinaciju i saradnju između lokalnih i bezbednosnih struktura.
Povratak policije, pravosuđa i administracije zahtevaće vreme i međusobno poverenje, ali i obezbeđenje uslova – kadrovskih, finansijskih i infrastrukturnih – koji su u prethodnim godinama bili ozbiljno urušeni”, tvrdi sagovornik Danasa.
On ističe da institucionalni povratak mora da ide ruku pod ruku sa obnavljanjem poverenja građana, te da nije dovoljno da se Srbi formalno vrate u institucije, već da te institucije moraju ponovo zadobiti legitimitet i kredibilitet.
“Ako građani i dalje budu doživljavali institucije kao stranu ili nepravednu strukturu, povratak će biti više simboličan nego suštinski”, kaže Milenković.
Zbog toga, on dodaje da pitanje formiranja Zajednice srpskih opština ponovo postaje ključno.
“Ona bi mogla predstavljati institucionalni most između lokalnih i centralnih vlasti, kroz koji bi se koordinisale politike, budžeti i javne usluge u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Bez tog institucionalnog mehanizma teško je očekivati dugoročno održivu integraciju”, navodi Milenković.
Govoreći o institucijama koje rade po srpskom sistemu a koje su tokom ove godine zatvarane naš sagovornik ne očekuje da će one ponovo biti uspostavljene u skorijem periodu.
“Njihova sudbina mora biti deo političkog dijaloga između Beograda i Prištine, jer to pitanje prevazilazi ingerencije lokalnih vlasti”, kaže sagovornik Danasa ali dodaje da lokalne samouprave mogu imati konstruktivnu ulogu da kroz komunikaciju i koordinaciju olakšaju građanima pristup servisima koji su sada teže dostupni, te da posreduju u rešavanju nagomilanih problema koji su nastali usled mnogih štetnih odluka prethodnih vlasti.
On smatra da je neophodno i da ceo taj proces bude praćen međunarodnim monitoringom i jasnim mehanizmima odgovornosti, kako bi se obezbedilo da preuzete obaveze budu sprovedene u praksi.
“Situacija će svakako biti bolja nego prethodnih godina, ali nas čeka dug i komplikovan put ka punoj integraciji i stvaranju sistema koji funkcioniše za sve građane jednako”, zaključuje Milenković.
Pavković: Proces povratka dug i komplikovan
Miloš Pavković, direktor strategije Centra za evropske politike navodi da lokalni izbori predstavljaju nastavak povratka Srba u institucije nakon učešća Srpske liste na parlamentarnim izborima.
Ipak, on ističe da to ne znači da će se automatski se vratiti svi oni koji su napustili druge institucije kao što su Kosovska policija, pravosuđe, tužilaštvo, sudije i lokalna administracija.
“Dakle, to su sve sfere koje će zapravo biti verovatno tema diskusije, a i koje će naići na otpor centralne vlasti. To neće ići lako”, kaže naš sagovornik.
On navodi da pitanje procesa povratka u institucije tek treba biti otvoreno.
“To je proces koji će trajati verovatno dosta dugo i koji uopšte neće biti jednostavan”, tvrdi Pavković.
Kako ističe, za sada se samo politički predstavnici vraćaju u institucije, dok će se pitanje povratka ostalih Srba pojaviti u kasnijoj fazi, te dodaje da je pitanje u kolikoj meri će se Srbi vratiti u institucije i koje će usluge institucija biti vraćene, a koje zapravo neće ponovo da zažive.
“Tu pre svega mislim na ove paralelne institucije koje su ukinute, tu je jako mala verovatnoća da se išta promeni. Fokus treba biti i verovatno će biti samo na policiji i tužilaštvu i na rešavanju statusa zdravstva i obrazovanja”, zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
