Predstavnici Hrvatske nisu došli

Molitve po pravoslavnom i rimokatoličkom obredu služene su odvojeno u kapeli Patrijaršijskog dvora u Beogradu. Učesnici skupa, koje su u ime poglavara Srpske pravoslavne crkve primili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) i episkop bački Irinej (Bulović), potom su u Ordinarijatu Beogradske nadbiskupije zasadili drvo mira.

Konferencija evropskih komisija za pravdu i mir nastavlja se danas dvodnevnim zasedanjem Generalne skupštine, na kome će jedna od glavnih tema biti borba protiv siromaštva u svetu. Ovaj skup, čija je zajednička deklaracija najavljena za sutra, organizovala je Komisija za pravdu i mir Nemačke, koja će ovoj skupštini mesto predsedavajućeg Konferencije predati francuskoj Komisiji.

Sastanku u Beogradu prisustvuje 27 od 31 evropske komisije za pravdu i mir. Među onima koje su izostale je i Komisija Hrvatske. Danijel Galun, generalni sekretar Komisije za pravdu i mir Međunarodne biskupske konferencije (BK) „Sveti Ćirilo i Metodije“ potvdio je za Danas da je „osetljiva tema Međunarodnog studijskog skupa“, koji se posebno bavio srpsko-albanskim i srpsko-hrvatskim sukobima, jedan od razloga zbog kojih hrvatska Komisija nije došla u Beograd.

Tokom vikenda učesnici skupa posetili su Vukovar, Hrtkovce i Kosovo i Metohiju. Kako se juče čulo, njihov opšti zaključak s terena i iz razgovora s predstavnicima srpske, hrvatske i albanske zajednice, zvaničnih vlasti, crkava i verskih zajednica jeste da složenost problema prevazilazi domete kratkih, jednodnevnih poseta.

Na temu „Srbija na putu izgradnje mira“ organizovan je okrugli sto na kome su govorili velikodostojnici SPC, RKC i Islamske zajednice Srbije. Oni su se posebno osvrnuli na ulogu crkava i verskih zajednica u procesu pomirenja u područjima konflikta.

Prema rečima predsednika Međunarodne BK „Sveti Ćirilo i Metodije“ nadbiskupa beogradskog Stanislava Hočevara, „pomirenje je jedinstven put izlaska iz tame zarobljenosti u svet novih mogućnosti i prilika, a time i veće odgovornosti i saradnje“. On smatra da će „onaj ko traži rešenje i put saživota, mira i pomirenja za sve narode u jednom regionu, naći put i za sebe“, a da je „nosilac budućnosti onaj ko prvi pokaže inicijativu i učini prvi korak“.

Nadbiskup Hočevar je , između ostalog, istakao da su crkve i verske zajednice „dužne da u integralnom i kontinuiranom dijalogu s čitavim društvom i nosiocima vlasti omoguće prosvetljenje i senzibilizaciju svih, da bar većinski deo stanovništva bude sposoban za proces mira i pomirenja“.

„Bez konkretnog delanja po Jevanđelju“, kako je naglasio episkop bački Irinej, „sve druge misije i aktivnosti neće uspeti, biće samo intermeco, jer će se nasilje nastaviti“. On smatra da je „zadatak pastira i ljudi vere da isceljuju rane i leče sećanja“.

– Zdravo sećanje je važan faktor pomirenja, ali to nije poruka da sve treba zaboraviti. Nemoguće je zaboraviti sve i graditi budućnost bez temelja u prošlosti i sadašnjosti. Narodi, zajednice i društva ne mogu da zaborave, ali mogu da oproste – stav je vladike Irineja.

On je ukazao na značaj ličnih primera hrišćanske hrabrosti pripadnika SPC i RKC, koji su i u najtežim trenucima sukoba pravedno postupali čak i po cenu osude najbliže okoline, što ima veći značaj za pomirenje od svih drugih – političkih i diplomatskih aktivnosti.

Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić založio se za „očišćenje istorijske svesti i suočavanje sa istinom o sopstvenoj istoriji, ispravljanje nepravdi iz prošlosti radi uspostavljanja normi pravednosti, praštanje kao jedne od najvećih nebeskih dužnosti i poziv na jedinstvo ljudskog roda“.

Interesovanje za Jasenovački logor

– Dve radne grupe Konferencije evropskih komsija za pravdu i mir koje su posetile Vukovar i Hrtkovce tražile su od Odbora za Jasenovac SPC da im dostavi podatke i svoje viđenje koncentracionog logora Jasenovac i njegovog mesta u pravoslavnom srpskom identitetu, od početka postojanja logora do danas. Ovo je prvi put da jedno zvanično telo RKC iznese takav zahtev pred SPC. To je presudan momenat i sigirno je da će imati posledice na naše međusobne odnose – izjavio je za Danas protosinđel Jovan (Ćulibrk), koordinator Odbora za Jasenovac SPC.

Iskušenja srpskog društva

– U sadašnjim međunarodnim i političkim okolnostima, prema rečima vladike Irineja, srpska država i društvo suočavaju se s iskušenjima patološkog izolacionizma i idealističkih, nerealnih očekivanja od eventualnog života u EU. Vladika smatra da je „u oba slučaja na crkvama i verskim zajednicama posebna odgovornost, jer one po svojoj prirodi nisu izolacionalističke i podsećaju da biti s drugim ne znači samo beneficije, nego i odgovornost“.