„Problem je u tome što izbori nikakvu krizu ne mogu da reše, osim da…“: Šta programski direktor Demostata pretpostavlja da će biti ishod pobune?

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet rekao da bi u ovakvoj atmosferi izbori na svim nivoima bili vrlo neizvestan poduhvat za sve aktere.

Kako navodi, i sada se pokazuje jedna vrsta pravilnosti koju Demostat u kontinuitetu uočava u istraživanjima – da homogenoj, organizaciono i logistički jakoj vlasti može da parira samo jedinstven i snažan opozicioni front.

”Da su kolone dobre, i Vučić bi ih imao. Ali Vučić dodaje kolone opoziciji, a svoju pravu kolonu ne deli na druge kolone”, naglašava on.

Panović primećuje i da opoziciona javnost, zbog svog antipartizma koji razara političku scenu „kao sumporna kiselina“, sada u sudijama i tužiocima za organizovani kriminal traži nove lidere, kao što je nekada lidere tražila u ombudsmanima ili zaštitnicima građana.

„Ovde se jednom mora shvatiti da lideri treba da budu predsednici političkih partija opozicije. Onaj ko je predsednik najjače opozicione partije – to je sutrašnji premijer ili predsednik države. Sve drugo je zamajavanje“.

Po njemu, opoziciji treba predsednik, predsedništvo, neki glavni odbor i da se sve svede u mere realne politike.

”Kada budete videli neki veliki protest na kojem će se podići stranačke zastave – i kada će neke druge zastave da se spuste – možda će biti nade da se povrati višepartijski sistem u Srbiji“.

Panović dalje ocenjuje da naprednjaci žele državu u kojoj se jedino oni pitaju, što je „sindrom autoritarne vlasti“. Zbog toga, kako kaže, ovaj režim ne može da se reformiše.

„Kada bi, na primer, u izbornom procesu ili pravosudnom sistemu došlo do reformi kako bi se makar formalno ispunilo ono što traži Evropska unija, to bi značilo da se režim reformisao. Ali on po svojoj prirodi ne može da se reformiše – ako bi se reformisao, urušio bi se”, tvrdi on i dodaje da ne treba imati iluzija da postoje reformske snage unutar vlasti koje bi mogle da promene sistem iznutra.

Osvrćući se na odlazak ministra Nikole Selakovića u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Panović ocenjuje da ono što se tamo moglo čuti pokazuje kako vlast doživljava politički i pravni sistem.

To se, po njemu, vidi i po poziciji samog Selakovića: „Bio je ministar za rad i boračka pitanja, pa ministar spoljnih poslova, pa ministar pravde, sada je ministar kulture; sutra može da bude ministar odbrane. Kao što i sadašnji ministar odbrane ili ministar policije mogu da postanu ministri kulture. Jednostavno – gotovo da je nebitno ko će gde biti, jer se zna kako funkcioniše sistem i kako funkcioniše država.“

U tom kontekstu, podseća na „bombaški proces“ 1928. u Zagrebu, kada je pred kraljevskim sudom Josip Broz rekao da ne priznaje taj sud, već samo sud svoje partije.

„Podela vlasti jednostavno nije logična u ovakvom sistemu“, zaključuje Zoran Panović u razgovoru za FoNet.