Profesor FPN: Studentski protest nije imao podršku ni Istoka ni Zapada

Srbija je pre šest godina prednjačila u evropskim integracijama, a kako je počeo rat na istoku Evrope, Ukrajina je stavljena u prvi plan, kao što je nedavno posle izbora Moldavija isto tako „iskočila“, rekao je Marković u serijalu Agreman o spoljnoj politici.

Sada kad podvučete crtu, dodaje on, Crna Gora je najbliža EU, Moldavija odmah iza, potom Albanija i Ukrajina, dok je Srbija na samom začelju.

Marković razloge za takvo nazadovanje Srbije vidi u činjenici da ona nije harmonizovala spoljnu politiku sa EU, posebno posle ruske invazije na Ukrajinu.

Kada imate deset zemalja koje imaju vrlo tvrd stav po nekom pitanju, ne vidim šta tu možete da uradite, nego da harmonizujete spoljnu politiku, rekao je Marković i ocenio da se ovde nedovoljno diskutuje o nivou straha u pojedinim zemljama EU od Rusije.

Kada razgovarate sa kolegama, bilo da su to analitičari, profesori, novinari ili obični građani Finske, baltičkih zemalja, skandinavskih zemalja, Češke, Poljske, Rumunije, Moldavije, odjednom shvatite da u svim tim zemljama postoji zaista ogroman strah od toga šta može da se desi, ocenio je on.

Da li su ti strahovi realni ili ne, možete da raspravljate, ali u politici je bitno da kada postoji opšte javno mnenje, to utiče na ukupne političke odnose, naglašava Marković i ukazuje da se tako stvara nepoverenje prema Srbiji.

Svako razmišlja, dodaje on, šta bi moglo da se desi kada Srbija postane članica EU i da li će se dobiti još jedan Viktor Orban i Mađarska.

Niko pre deset godina ne bi rekao da će ta zemlja, koja ima istoriju zaziranja od Rusije, voditi takvu politiku, poručio je Marković i napomenuo da Evropa, pod utiskom tog iznenađenja od koga se još nije oporavila, gleda sve druge kandidate.

Marković dodaje da je kompanija NIS, kao što je rekao i predsednik države Aleksandar Vučić, poslednja poluga političkog uticaja koji Rusija ima u Srbiji.

Problem Srbije je što ona želi da što duže moguće ima mogućnost ruskog veta u Savetu bezbednosti i postoji strah, ako dođe do eventualne nacionalizacije NIS ili nečeg sličnog, kako će Rusija reagovati, da li će da kaže – sami sebi izglasajte veto u SB UN, ilustrovao je Marković.

Studentski protest nije imao podršku ni Istoka ni Zapada

Upitan da li studentski protest može da se smatra „obojenom revolucijom“ i mešanjem spoljnih sila, Marković je odlučan u stavu da studentski protest nije imao apsolutno nikakvu podršku ni od Zapada, ni od Istoka.

Taj protest nije ni primećen prvih dva do tri meseca. U međuvremenu je stekao razne simpatije, ali ideja da je to pokrenuo neko sa Zapada apsolutno ne stoji i više zapadnih zvaničnika je posebno iritirano takvim izjavama, naglasio je Marković.

On u istom kontekstu vidi i ovogodišnju posetu britanskog diplomate Davida Lamija, koji je diplomatskim jezikom preneo da je Velika Britanija zabrinuta za događaje u Srbiji, demokratiju i vladavinu prava.

Bojim se da naša javnost više nije u stanju da pročita taj diplomatski jezik, ističe Marković i kao primer navodi izjavu evropske komesarke Marte Kos, koja nije mogla očiglednije da podrži i studentski protest i zahteve za demokratizacijom.

Kada je reč o politici Velike Britanije prema regionu i Srbiji, Marković objašnjava da je ta zemlja bila idealna za Srbiju, jer je ona upravo insistirala na EU koja je što šira, a što manje duboka u pogledu integracije.

Sve zemlje kandidati mnogo su volele taj stav, jer je to svima otvaralo put. Toga više nema, ocenio je Marković i dodao da sada možda izgleda paradoksalno to što će London krajem meseca biti domaćin sastanka Berlinskog procesa.

Bez obzira na konzervativce i laburiste, spoljna politika je uvek ista. Čak je Boris Džonson pravio šale na tu temu i u jeku Bregzita uvek govorio – ako vi želite da uđete u EU, imate našu podršku, zaključio je Marković.