Foto: BETAPHOTO/DRAGAN KARADAREVICIako je javnost danima pripremana da Aleksandar Vučić zbog „silnih briga“ možda neće doći na proslavu sedamnaestog rođendana stranke čiji je jedan od osnivača i bivši predsednik, svima je bilo jasno da je on glavni gost na toj proslavi u Zrenjaninu. Jer kakva bi to proslava i bila „bez onog ko je podigao Srbiju iz pepela“ i, kako Miloš Vučević tvrdi, bez koga ni kamen na kamen ne bi ostao.
Ali da bi najsposobniji među naprednjacima imao povoda da dođe na proslavu, trebalo mu je obezbediti i najbolji mogući povod i lepu vest za to. A lepu vest sa društvenih mreža nekoliko dana ranije saopštio Simo Salapura, gradončelnik Zrenjanina i ona je glasila – Zrenjanin nakon 22 godina ponovo ima vodu za piće.
U tu lepu vest sami Zrenjaninci, navikli na obmane i laži države, nisu povereovali, jer su septembarske analize jasno pokazale da voda nije ispravna. I nije važno što oni nisu poverovali, lepa vest je odjeknula u provučićevim tabloidima i najbolji među naprednjacima mogao je da se spusti u Kristalnu dvoranu zrenjaninskog Sportskog centra.
A kako bi sve proteklo po planu i bez drugačijih tonova koji paraju tanane predsednikove uši, ulice u Zrenjaninu su bile blokirane, a sto metara oko Hale sportova bile su postavljene ograde. Ćacad je, kako kaže poslanik u Skupštini Vojvodine Branislav Guta Grubački, uterana u tor, nijedan slobodan građanin nije mogao da bude ni ispred hale, a kamoli unutra. Zrenjaninska opozicija, ni javnost nije bila spremna, kako kaže, da se organizovano suprotstavi tom dolasku, jer je to bilo vrlo teško oragnizovati, pošto imamo posla sa militantnom mašinerijom koja ide iz grada u grad.
Zato su, kao i prošle godine u Vršcu Vučića dočekale konfete, zastave, aplauzi i frenetični povici vođi. Samo nije bilo najsmejanih Gorana Vesića, Tome Mone i Jelene Tanaskvić. Izostao je i prvi predsednik i osnivač stranke Tomislav Nikolić i večiti gost Milorad Dodik.
A najbolji član među naprednjacima nije imao šta novo da kaže, pa je građanima govorio o Cacilendu kao mestu otpora, o BDP, javnom dugu, putu u Evropu, autoputevima, napretku, planovima do 2035. godine i izborima koje će navodno da raspiše naredne godine i na kojima će naprednjaci ubedljivije nego do sada da pobede “ blokadere“.
Vučić je na proslavi opet potegao već istrošeno pitanje otcepljenja Vojvodine, iako se u studentskim zahtevima, koji gotovo godinu dana protestuju tražeći odgovornost za pogibiju 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, otcepljenje Vojvodine ni ne spominje. Reklo bi se sve je ličilo na jeftinu propagandu i bacanje udice na sve strane, pa ko se upeca.
Logično je bilo očekivati i da će tu u srcu Vojvodine predsednik progovoriti i o najvećoj tragediji koja se dogodila u severnoj pokrajini, na novosadskoj železničkoj stanici, o odgovornima, korupciji i žrtvama, o bivšim ministrima i sopstvenoj odgovrnosti. Ali o tome gotovo ni reči, osim da će nakon godišnjice tragedije i pravoslavnog odavanja pošte žrtvama u Novom Sadu organizovati najveći skup ikada u Srbiji.
A to je ono što predsednik već godinu dana najavljuje i nikako da ostvari. I nije pitanje zašto?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
