Provere najčešće traže domaće firme i strani univerziteti

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije najavilo je da će nastavak istrage o „akademskoj mafiji“, pored hapšenja korumpiranih profesora, obuhvatiti i one koji su kupovali diplome. Među njima će se, kako se saznaje, naći i nekolicina srpskih i crnogorskih policajaca i sudija.
Državni organi i akademska javnost je saglasna da svi za koje se utvrdi da učestvuju u korupciji, osim sankcija koje im slede po krivično pravnim propisima, treba da očekuju da fakulteti i univerziteti u Srbiji preduzmu mere i aktere odstrane sa fakulteta. O sankcijama predviđenim za profesore i druge aktere, za koje se utvrdi da su direktno ili indirektno učestvovali u korupciji na fakultetima, odlučivaće sud. Međutim, postavlja se pitanje u kojoj će meri biti moguće dokazati validnosti diploma stečenih za vreme rada profesora za koga se dokaže da je za novac studentima omogućavao da polože ispit.

„Ratne“ diplome

Mirko Jarić koji je i bivši inspektor rada navodi slučaj osporenih diploma radnika u JP Železnice Srbije. On kaže da je poslovodstvo ovog preduzeća pre tri godine posumnjalo u validnost srednjoškolskih diploma nekolicine zaposlenih koji su ih navodno stekli u Mostaru. Neki od njih su čak dobili i otkaze, ali ih je, kako objašnjava naš sagovornik, Inspekcija rada vratila na radno mesto, jer je bilo nemoguće utvrditi verodostojnost tih diploma, s obzirom na to da je arhiva u Mostaru spaljena. „Jednostavno, sumnja u validnost nije bila dovoljna i nedostajao je pouzdani dokaz da ti ljudi nisu završili školu za koju tvrde da imaju diplome“, kazao je Jarić, naglašavajući da je bilo još sličnih slučajeva zbog nestanka ili spaljivanja arhiva u bivšim republikama SFRJ.

Ova afera mogla bi dovesti i do spekulacije o tome koliko je legitimno radno mesto onoga ko se zaposlio dajući na uvid diplomu stečenu korupcijom, kakva bi sankcija bila adekvatna za takvog radnika i da li uopšte naše zakonodavstvo prepoznaje i tu vrstu nemorala.
Diplomu i dodatak diplomi na univerzitetu potpusuju rektor i dekan odgovarajućeg fakulteta, odnosno umetničke akademije u sastavu univerziteta. Diploma se overava suvim žigom samostalne visokoškolske ustanove. U rektoratu Univerziteta u Beogradu nam je rečeno da se godišnje izda desetak hiljada diploma. Zakon o visokom obrazovanju predviđa tri okolnosti na osnovu kojih visokoškolska ustanova diplomu, odnosno dodatak diplomi proglašava ništavnim: „ako su izdati od neovlašćene organizacije, ako su potpisani od neovlašćenog lica i ako imalac diplome nije ispunio sve ispitne obaveze na način i po postupku utvrđenim Zakonom i studijskim programom visokoškolske ustanove“.
U Rektoratu su novinaru Danasa objasnili da svako ko, iz bilo kog razloga, posumnja u validnost diplome, može na osnovu imena i fakulteta koji je izdao diplomu da proveri u ovoj instituciji da li je diploma u evidenciji koja se vodi od 1991. godine.
– Ukoliko u Rektoratu nemamo podatke o toj diplomi, onda postoji sumnja da je potpis rektora falsifikovan. Dalje, diploma može biti legalno izdata, ali da postoji i pitanje da li je ona na propisan način stečena. Za to su odgovorni dekani fakulteta, koji svojim potpisom na diplomi garantuju da su ispunjeni uslovi za izdavanje diplome. Zahtevi za proveru validnosti diploma nisu tako česti i javljaju se periodično. Najčešće zahteve podnose domaće firme i strani univerziteti – kaže za naš list Vladimir Marković, stručni saradnik Rektorata Beogradskog univerziteta.
Kako Marković objašnjava, Rektorat očekuje zvanični dopis grčkih univerziteta o proveri validnosti izdatih diploma. Marković navodi da je takav zahtev upućen Rektoratu i pre nekoliko meseci. U Ministarstvu prosvete nam je rečeno da ministar po službenoj dužnosti oglašava ništavnom diplomu, odnosno dodatak diplomi, ukoliko postoje dokazi da je izdata na nelegalan način, a prethodno je nisu ništavnom proglasili fakultet i rektorat.
Prosvetna inspekcija koja proverava rad u visokoškolskim ustanovama, kako je Danasu rečeno u Ministarstvu, nije nadležna za istrage o korupciji na fakultetima, već svaki takav slučaj i sumnju upućuje Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Mirko Jarić, samostalni savetnik u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, za naš list objašnjava da je ranije u radnom zakonodavstvu postojala precizna odredba koja je propisivala da ugovor o radu može biti otkazan ukoliko se ispostavi da su poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa dostavljeni lažni podaci o zaposlenom, njegovom radnom iskustvu, stručnosti i slično. Međutim, Jarić navodi da sadašnji Zakon o radu ne uređuje na ovako precizan način slične slučajeve.
Pretpostavka direktora jedne od privatnih agencija za zapošljavanje jeste da će se poslodavac najverovatnije odlučiti da zadrži radnika za koga se eventualno ispostavi da je stekao diplomu dajući mito ukoliko zadovoljava potrebe svog radnog mesta i daje kvalitetan doprinos preduzeću. Ili će se, pak, odlučiti da tu informaciju iskoristi kao sredstvo kojim će smanjiti platu tom radniku. Iskustva onih koji se bave oblašću zapošljavanja ukazuju da se mnogi u Srbiji služe kupovinom diploma kada već dođu do pozicije koja zahteva određenu kvalifikaciju.