„Reč je o ad hoc misiji, koja se ne šalje tamo gde nema problema“: Stručnjak za evropske integracije o poseti evroposlanika Srbiji

Za to vreme, vlast pokušava da diskredituje pojedine članove misije, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu razgovara sa Martom Kos i hvali Ursulu fon der Lajen.

Politikolog Srđan Majstorović ističe za N1 da, ako predsednik misli da EP nije bitan i pokušava da razdvoji EP i EU, pokazuje fundamentalno nepoznavanje funkcionisanja Unije.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, kazao je da će rezultat misije Evropskog parlamenta biti izveštaj koji će biti razmatran u Odboru za spoljne politike Evropskog parlamenta, a možda i u plenumu.

„On će dati novu dozu javnosti zbivanjima u Srbiji i političkoj krizi u kojoj se nalazi godinama. Ključno je što se misija odvija u Srbiji – reč je o ad hoc misiji, koja se ne šalje tamo gde nema problema. Samim tim, ona je jedna jako negativna poruka režimu i njihovom navodnom zalaganju za pristupanje EU“, rekao je on.

Majstorović ističe da se stvari nisu promenile u odnosu na rezoluciju u oktobru – naprotiv, represija prema studentima, prosvetnim radnicima, novinarima je ekalirala.

Podsetio je da EU ne reševa stvari preko noći.

„Ali kada zauzme jedan kurs, onda ga se drži. EP je postavio jedan put informisanja evropske javnosti o tome šta se dešava sa demokratijom u Srbiji, s obzirom da režim šalje dijametralno suprotnu poruku, forsirajući tu dvoličnost u odnosu sa EU. To nisu poruke režima koji je jasno opredeljen u kom pravcu želi da ide“, naveo je on.

„Fundamentalno nepoznvanje načina na koji funkcioniše EU“

Predsednik s jedne strane hvali govor Ursule fon der Lajen, razgovara sa Martom Kos, a sa druge vređa evroparlamentarce koji su došli u Srbiju i njihovu posetu ignoriše.

Majstorović kaže da, ako predsednik razdvaja EU i EP i šalje poruku da EP nije bitan, onda to govori o fundamentalnom nepoznavanju načina na koji funkcioniše EU.

„Poslednju reč o pristupanju bilo koje zemlje EU daje EP. Sva sredstva na koja Srbija eventualno računa u narednom periodu mora da verifikuje EP, usvajajući evropski budžet. Ovaj režim se ponaša na način na koji se danas ponašaju velike sile. Kada su u pitanju individualci, poput Tonina Picule ili Vladimira Prebiliča, onda se udara individualno. Tu se autorirarni režim jako dobro snalazi. Ali kada je protivnik snažniji, kada je to neko od koga zavisi opstanak samog režima, onda su prilično kooperativni“, objasnio je.

EP ima mnogo sredstava da prati stanje demokratije u Srbiji, ova misija je prva i niko ne garantuje da ih neće biti više, dodao je Majstorović.

Obilazak izložbe o Jasenovcu

Uoči današnjih sastanaka evroparlamentarci su obišli izložbu o Jasenovcu koja je juče izneta u hol Narodne skupštine.

Ana Brnabić i vladajuća većina u Skupštini juče je kritikovala evroparlamentarce jer su, kako je tvrdila, „pisano rekli da ne žele da prođu pored izložbe“.

„U saopštenju kabineta gospodina Picule lepo je objašnjeno da se radi o jednoj podmetačini, koja je krajnje necivilizovana. Svako ko je antifašista prirodno će obići ovakvu izložbu. Ovo je odgovor na taj pritisak da se podrije kredibilitet misije“, rekao je on.

Tonino Picula je samo jedan član osmočlane delegacije, a troje su iz Evropske narodne partije (EPP), sestrinske partije SNS-a, istakao je.

„Čudno je da režim nema problem sa to troje članova, već se fokusira na jednog ili dvojicu. Očigledno se radi o targetiranju – a oni su predstvnici EP, a ne svojih država“, naveo je Majstorović.

„Ključna poruka ove misije je to što se ona uopšte odvija“

On ističe – ključna poruka ove misije je to što se ona uopšte odvija.

„Očigledno je da stanje u Srbiji u ovom trenutku ne zadovoljava osnovne evropske standarde. Svi koji misle da će geopolitičke okolnosti u svetu sada omogućiti autritarnim režimima da se na neki način ‘provuku ispod radara’, veoma greše. U govoru Fon der Lajem, Makrona, Merca vladavina prava i funkcionalna demokratija predstavljeni su kao preduslovi za bilo kakav napredak Evrope. Ako režimi nisu zaosnovani na vladavini prava, njima neće moći da se veruje i sa njima se neće ulaziti u integrativne dogovore“, naglasio je.

Misija EP došla je i u trenutku kada se u Skupštini raspravlja o vrlo osporavanim pravosudnim zakonima, koji bi mogli da dovedu u pitanje nezavisnost pravosuđa.

„Ne treba biti stručnjak da bi vam bilo jasno da će na jesen, ukoliko ovi amandmani na zakone budu usvojeni, ocena za poglavlje 23 biti ‘nazadovanje’. Ako takvi propisi prođu, to će u mnogome definisati dinamiku procesa evropskih integracija Srbije u 2026. godini. Može se desiti da Srbija ostane bez sredstava iz Plana rasta (koja su uslovljena primenom vladavine prava), a na koje je računala početkom godine“, naveo je.

„EU mora da ima sagovornika koji nije vlast“

Članovi misije će razgovarati sa opozicijom, ali i studentima, predstavnicima civilnog sektora, medija.

„Apsolutno je važno da EU ovde ima sagovornika koji nije vlast. Suviše dugo je ovaj režim monopolisao odnose sa svim međunarodnim partnerima. Neophodno je da se čuje i glas građana koji nisu saglasni sa ovim režimom, koji se bore za demokratske vrednosti“, naveo je Majstorović.

Uprkos geopolitičkom kontekstu, smatra da će Evropa sve više ići u pravcu jačanja vladavine prava.

Upitan o geopolitičkom kontekstu, u trenutku neslaganja Evrope i SAD, Majstorović kaže da se dvoličnost režima u odnosu prema međunarodnim partnerima i tu vidi.

„Očigledno je u toku pokušaj konsolidacije na međunarodnom planu, pa otuda razgovori sa Antoniom Koštom i Martom Kos, pohvale Ursuli fon der Lajen. Režim želi da obnovi vlastiti legitimitet u cilju predstavljanja sebe kao jedine alternative, jedinog sposobnog da upravlja navodno ‘nestabilnom Srbijom’. Kažem navodno, jer su institucije razorene i na njih više ne možemo da računamo. U takvim okolnostima, alternativa je na drugoj strani, a samim tim je i odgovornost veća. Studenti nisu sami, ali neophodno je strateški promisliti na koji način se suprotstaviti autoritarnom režimu i ne zanemariti ono što je cilj – demokratska promena u ovom društvu“, rekao je on.

Demokratska Srbija može da ima mnogo pozitivniju i centralniju ulogu ne samo u regionu, već i u Evropi, mišljenja je.

„Bez ovih promena, ostaćemo osuđeni na dvoličnu politiku ovog režima“, kazao je.