Od predvodnika ove države očekujem da prestanu s praksom tretiranja Bošnjaka kao faktora opasnosti za ovu državu i sa stalnim traženjem sagovornika u Bošnjacima koji će svoju retoriku uskladiti prema volji i interesima politike predstavnika vlasti u Beogradu.
Mi tražimo da država prihvati Bošnjake kao pozitivan resurs, kao segment bogatstva Srbije i kao faktor stabilnosti na jednom važnom uglu te države. Ukoliko se predstavnici vlasti napokon odluče da Bošnjake prihvate ravnopravno i da s njihovim predstavnicima razgovaraju o otvorenim pitanjima, neće biti potrebe za nekim novim velikim potezima s naše strane – kaže u intervjuu za Danas glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić.
Koliko je vaša funkcija verskog poglavara spojiva s prihvatanjem kandidature za nosioca liste Bošnjačke kulturne zajednice (BKZ) na predstojećim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka?
– S pozicija učenja islama, Ustava Srbije i zakona o crkvama i verskim zajednicama i o nacionalnim savetima, to nije sporno. Odgovorno mogu reći da ne bih ni razmišljao o takvom koraku da živimo u normalnom i stabilnom vremenu, prostoru i sistemu. Ovaj korak potvrđuje značajnu ugroženost Islamske zajednice (IZ), ugroženost prava pripadnika IZ, a i ugroženost identiteta Bošnjaka. Jednom narodu lišenom konvencionalne zaštite ne preostaje ništa drugo do da pravi nekonvencionalne poteze. Ovo je jedan nekonvencionalan potez, izazvan aspektima nepravde koja nam se čini. Kao odgovor na jedno vanredno stanje, vanredan potez je sasvim racionalan.
Kakav odnos, trenutno, ima država prema vašim sunarodnicima?
– Nažalost, sada imamo jedan tihi rat režima u Beogradu protiv Bošnjaka, a još konkretnije protiv naših mehanizama uticaja na ovo društvo. U svilenim rukavicama se vodi rat protiv Islamske zajednice i Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. Odugovlači se akreditacija Univerziteta s ciljem da se njegova budućnost drži u zraku. Paralelno s tim ide i neuobičajeno forsiranje državnog univerziteta.
Da li vaša kandidatura može da izazove nove podele među Bošnjacima?
– Nikada se nisam odrekao sopstvenog uticaja na važne političke tokove, posebno kada je u pitanju ono što je od sudbinskog značaja za Bošnjake, i ovim to potvrđujem. Ono od čega se jasno distanciram su stranačke politike i u tome ću ostati potpuno dosledan. Mislim da moje kandidovanje može biti problem delu građana okupljenom oko političke opcije Rasima Ljajića, i to isključivo kroz interesne kombinatorike, ali mislim da su oni malobrojni. Mislim da će se na ovim izborima potvrditi moja ranija teza da postoji jedan jako prazan politički prostor za treću opciju, koji će sada biti popunjen. Iako ovo nisu stranački izbori, biće to i svojevrsno prebrojavanje. To je moj ključni razlog, jer dva bošnjačka ministra u Vladi Srbije, sa svojim strankama, nisu imali hrabrosti da se stave na čelo tih lista. Pitajte ta dva ministra šta su doprineli u afirmaciji Bošnjaka. Narodi i nacionalne zajednice, koji nisu imali ni Ugljanina ni Ljajića, kao na primer Romi, dobili su potpuno ista prava kao Bošnjaci. Sve to što su oni radili bilo je bez efekta za ovaj narod.
Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina često optužujete za izdaju nacionalnih interesa i pokušaje „beogradizacije“, a u nekim periodima imali ste dobru saradnju s njima. Kakvi su sada vaši odnosi?
– Nikakvi. Nema ih. Sa Ugljaninom to dugo ne funkcioniše i negativnu dimenziju počelo je da dobija još 1997. Sada nema dileme šta je tu pozadina. To je nespremnost Ugljanina da prihvati činjenicu da IZ mora biti samostalna, da s njom treba sarađivati, a ne nastojati da se stavi pod kontrolu. Tu je nastao virus problema koji je doveo do agresije na IZ i taj virus će ga oterati sa političke scene. Sa Ljajićem su odnosi varirali svih ovih godina. Najintenzivniji su bili u protekle dve godine, ako se izuzme ovih zadnjih sedam-osam meseci. Ključna tačka saradnje je bilo obostrano uverenje da je u interesu Bošnjaka da Ugljanin ne bude na vlasti. Ta saradnja je dala rezultat. Ljajić nije imao ambiciju da IZ stavi pod kontrolu, ali je hteo da je upotrebi, da s njom bude blizak u predizbornoj kampanji, a kad prođu izbori da se distancira. Mislio je da može proći sa neiskrenom retorikom. Tu je njegova greška i nije nas dobro pročitao.
Pod kojim uslovima „nikakvi“ odnosi s dvojicom vodećih bošnjačkih političara mogu da se pretvore barem u „nekakve“?
– Tražimo da se ne dira u osnovne vrednosti IZ, da joj se poštuje autonomnost, da se prihvata kao neosporan društveni faktor. Ugljaninu je jako mali prostor za tako nešto, jer je otišao predaleko. On bi odmah morao da gasi svoju paraversku formaciju. Ljajić je napravio veliku stratešku i taktičku grešku s listom Preporod, ali još nije kasno da se iz toga izvuče. Ukoliko bi lista Preporod podržala našu listu, to bi Ljajića spasilo od svih posledica na narednim lokalnim izborima, a i na takav pozitivan gest mi bismo uzvratili pozitivno.
Često pominjete dobru saradnju s pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem. Kakvi su sada odnosi sa DS i predsednikom Borisom Tadićem?
– Nema ih. Mogu da dam jedan deo odgovora, a drugi deo, da upotrebim sintagmu, Tadić je moj bivši prijatelj. On je potpao pod uticaj svojih savetnika, koji su ga loše savetovali da je muftija sa IZ i univerzitetom potencijalna opasnost za Srbiju. Pominjem Zorana Đinđića zato što je ilustracija da je moguće drugačije. To je nestalo. Nepoverenja i osećaj nesigurnosti naterali su me da zaoštrim retoriku. Takav ambijent nas tera na oštriju retoriku i na poteze koji su nekonvencionalni. A onda gospodin predsednik ima problem kako da odgovori na nekonvencionalne poteze.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
