Produžen rok za popis stanovništva na Kosovu samo za Srbe

Popis stanovništva na Kosovu sproveden je u periodu april-maj prošle godine.

Međutim, na Severu, sudeći prema svedočenjima brojnih građana, deluje kao da se ovaj proces nije ni sprovodio van opštinskih kancelarija, gde su građani takođe mogli da dođu i da se popišu.

Mnogi, uglavnom građani srpske nacionalonosti, izneli su tvrdnje da ih popisivači nisu posetili.

O tome svedoče i rezultati popisa prema kojima je, od ukupno 1,6 miliona građana, na Severu nešto više od 6,700 stanovnika, a Priština je to protumačila i tretira kao bojkot Srba.

Šalterska potraga za pravom na dečiji dodatak

Krajem te iste 2024. godine, brojne porodice sa Severa Kosova iz srpske zajednice, svedočile su i o tome da im je obustavljena isplata dečijeg dodatka, dok je kao razlog navedeno da je potrebno utvrditi prebivalište ovih osoba, odnosno da li žive na Kosovu, piše KoSSev.

Kosovsko ministarstvo finansija je u narednim mesecima ovim porodicama slalo brojne smernice i upućivalo ih na adrese više institucija kako bi im bilo omogućeno da nastave da primaju dečiji. Poslednja stanica bila je Kosovska agencija za statistiku, institucija koja je ujedno zadužena za sprovođenje popisa stanovništva.

Ines Aljević Mihajlović iz NVO ACDC još aprila meseca ove godine ukazala je za KoSSev na brojne spekulacije koje niko od zvaničnika ne želi da potvrdi, da je ceo problem oko dečjeg dodatka navodno povezan upravo sa popisom, odnosno slabim odzivom u većinski srpskim sredinama.

Ombudsman: Diskriminacija dece na osnovu etničke pripadnosti

U rešavanje problema uključila se i Institucija Ombudsmana koja je maja meseca ove godine zaključila da je na delu kršenje prava dece iz srpske zajednice, ali i da je načinjena diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti.

Preporučili su kosovskom ministarstvu finansija da bez daljeg odlaganja objavi sve odluke, uputstva i uslove u vezi sa postupkom provere dokumentacije građana koji koriste dečji dodatak, ali i retroaktivnu isplatu novčanih davanja.

A spomenuto ministarstvo je takođe maja meseca na ovo odgovorilo demantom u vezi sa proverom prebivališta korisnika dečijeg dodatka, ocenjujući ih kao netačne i štetne po ugled Kosova, ali i napomenom da pravo na ovo sledovanje imaju samo oni sa prebivalištem na Kosovu.

Rok za popis stanovništva za srpsku zajednicu produžen je do 31. avgusta

Nakon nešto više od mesec dana zatišja, međutim, stiže informacija da je rok za popis stanovništva za srpsku zajednicu produžen do kraja avgusta ove godine, te da je ovakva odluka doneta nakon sastanka organizovanog s ciljem rešavanja problema obustave isplate dečjeg dodatka pripadnicima srpske zajednice.

O tome javnost nije izvestila Agencija za statistiku Kosova, već je to još 11. jula učinila kancelarija kosovskog premijera za zajednice.

Vidljive kampanje, međutim, nije bilo, a o odluci o produžetku popisa nisu izveštavali mediji na srpskom.

Kancelarija kosovskog premijera za zajednice u ovom saopštenju navodi da je još 26. juna održan sastanak Konsultativong veća za zajednice na kojem su članovi Veća, predstavnici srpske zajednice, izrazili zabrinutost zbog obustave isplate dečijeg dodatka od strane kosovskog ministarstva finansija.

Par dana kasnije, odnosno 4. jula, a na inicijativu kosovske predsednice, predstavnica predsedničkog kabineta u Veću, Donika Kadaj, zajedno sa sekretaricom Veća, Nafije (Nafiye) Gaş, susrela se sa glavnim izvršnim direktorom Agencije za statistiku Kosova, Avnijem Kastratijem. Razgovarali su upravo o dečijem dodatku.

U saopštenju Kancelarije za zajednice podseća se na prošlogodišnji popis stanovništva, ali i navodi da Srbi nisu želeli da se registruju.

„Kako bi se osigurala registracija svakog građanina, Agencija za statistiku Kosova je blagovremeno pokrenula kampanju podizanja svesti na srpskom jeziku i uložila je maksimalne napore da podstakne učešće srpske zajednice u popisu stanovništva. Kao alternativa, ponuđena je mogućnost registracije u opštinskim kancelarijama Agencije za statistiku, kako na severu tako i na jugu zemlje. Međutim, članovi srpske zajednice takođe nisu tamo registrovani, niti se pojavljuju u bazi podataka kao stalni stanovnici“, navodi se.

U nastavku saopštenja Kancelarija kosovskog premijera za zajednice otkriva da Agencija za statistiku nudi Srbima mogućnost da se registruju do 21. avgusta ove godine.

„Kako bi pomogla građanima srpske zajednice, iako Zakon predviđa sankcije za odbijanje registracije, Agencija za statistiku nudi građanima mogućnost da se pojave u sedištu Agencije za statistiku Kosova u Prištini, u Kancelariji za registraciju, do 31. avgusta 2025. godine, i da se zatim registruju u bazi podataka“.

A kako bi se registracija sprovela – Srbi moraju da se lično pojave sa članovima porodice, donesu lična dokumenta, dokažu prebivalište putem računa za struju, vodu ili porez, a za decu ponesu pasoše ili izvod iz matične knjige rođenih.

Iako se u nastavku saopštenja najavljuje kampanja informisanja, do sada nije bilo vidljivih aktivnosti u tom pravcu.

„Da bi se osiguralo da se proces registracije za srpsku zajednicu završi na vreme i bez daljih komplikacija, potrebno je, zajedno s međunarodnim partnerima i civilnim društvom, sprovesti kampanju podizanja svesti među srpskom zajednicom“.

Najavljeno je da će Sekretarijat, zajedno sa članovima Veća iz srpske zajednice, informirati civilno društvo iz srpske zajednice, koje bi trebalo da preuzme aktivnu ulogu u ovoj kampanji.

Moguće posledice i po penzionere

Čak se citira direktor Agencije za statistiku Kosova, Avni Kastrati koji navodi da su kampanje za podizanje svesti i informisanje stanovništva izuzetno važne:

Kastrati, međutim, upozorava da bi posledice neodazivanja na popis mogle ići i dalje:

„Problem neisplaćivanja dečijeg dodatka može se proširiti i na neisplaćivanje penzija za one građane koji nisu učestvovali u popisu stanovništva i koji se ne pojavljuju u bazi podataka Agencije za statistiku