RSE: Prioriteti Vašingtona se promenili, Kosovo nije iskoristilo period zatišja

Bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid kaže da EU mora da preuzme vodeću ulogu u stabilizaciji Zapadnog Balkana, jer je najstabilnija budućnost regiona unutar Unije. Bivši austrijski diplomata Volfgang Petrič ukazuje da će Kosovu uvek biti potrebni stabilni odnosi sa SAD, ali da treba da izbegne pretpostavku da će one „rešiti“ regionalne probleme kao krajem 1990-ih.

Ranije ovog meseca, Bela kuća je objavila Strategiju nacionalne bezbednosti – dokument koji svaka američka administracija izdaje kako bi objasnila prioritete spoljne politike.

Kosovo se pominje samo u poglavlju „principi“, kao jedan od uspeha predsednika Donalda Trampa u postizanju mira sa Srbijom.

Evropljani su sa zabrinutošću pozdravili ovu strategiju – „temelji partnerstva zahtevaju međusobno poštovanje, posebno u trenucima političkog razmimoilaženja“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, podseća RSE.

U oceni Olivije Ino, iz Instituta Hadson, strategija otvoreno priznaje da Amerika ne može da se nosi sa svim, izostavlja neke regione i probleme i jasno navodi prioritete, počevši od zapadne hemisfere, zatim Azije, Evrope i konačno Bliskog istoka.

Ovaj izbor, prema njenim rečima, je kontroverzan za one koji žele stabilniju spoljnu politiku, ali je namerno usmeren.

„Ja to tumačim kao rang listu prioriteta. Drugi se možda ne slažu, ali za mene je poruka jasna: ovo je naša hemisfera, tako da je ovo od najveće važnosti za nas. Osiguraćemo da je naša granica bezbedna. To je glavni prioritet“, kaže Ino za RSE.

Za kritičare, strategija je ideološki nabijena.

Bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid kaže da to odvaja vrednosti od interesa, sukobljava se sa drugim politikama SAD i favorizuje radikalnu desnicu u Evropi, što je suprotno sopstvenim strateškim ciljevima SAD.

Neuključivanje Kosova i Balkana uopšte u strategiju, prema njegovim rečima, odražava i smanjenu hitnost krize, kao i očekivanje da će Evropa preuzeti vodeću ulogu.

Dodaje da je, s obzirom na ideološki ton nove strategije, možda čak i „bolje“ da se Kosovo uopšte ne pominje.

„Strategija je lako mogla da odbaci Balkan kao evropsko pitanje, a ne američko. Čak je mogla da kritikuje naš prethodni fokus na Balkan… zašto smo se umešali u izgradnju države Kosovo ili pitanja ljudskih prava koja su nas dovela do vojnog sukoba“, rekao je Frid.

Međutim, prema njegovim rečima, konfuzija je vidljiva čak i u samoj prestonici svetskog odlučivanja – u Vašingtonu.

Kongres tamo promoviše Zakon o nacionalnoj odbrambenoj autorizaciji, koji je u suprotnosti sa Nacionalnom strategijom.

Cilj je jačanje američkog vojnog angažovanja u Evropi i povećanje pažnje na saradnju Rusije sa Kinom i Severnom Korejom.

Zakon garantuje 76.000 američkih vojnika u Evropi, zaustavlja povlačenje većih količina opreme i nastavlja podršku baltičkim državama u suzbijanju Rusije.

U odeljku o Zapadnom Balkanu se, između ostalog, navodi da je „u zajedničkom interesu Sjedinjenih Država i zemalja ovog regiona da imaju održivi ekonomski rast i razvoj“.

On ocenjuje Sporazum o Mapi puta za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije kao „pozitivan korak napred u unapređenju normalizacije između dve zemlje“ i naglašava da treba da teže ka postizanju neposrednog napretka u njegovoj implementaciji.

„Sjedinjene Države treba da nastave da podržavaju konačni sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije zasnovan na međusobnom priznanju“, takođe se navodi u dokumentu.

Frid primećuje da je formulacija u Zakonu o nacionalnoj odbrani „potpuno suprotna“ formulaciji u strategiji.

„To ograničava mogućnost administracije da povuče trupe iz Evrope. Ovo je takođe republikanski dokument. Predsednik Predstavničkog doma, Majk Džonson, ga je podržao“, kaže Frid.

Zbog ovih kontradikcija, kako ih on naziva, Frid takođe vidi „relativnu nadu“ – da SAD nisu toliko odlučne da se povuku iz Evrope koliko bi strategija mogla da sugeriše.

Za Kosovo, savez sa SAD ostaje neraskidiva osovina. Nakon sastanka sa predsednikom Trampom u septembru, predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da mu se zahvalila na onome što je nazvala njegovom neumornom posvećenošću miru.

Tramp je ove godine nekoliko puta pomenuo Kosovo, uglavnom da bi naglasio svoju ulogu posrednika koji je zaustavio sukob između njega i Srbije.

Za bivšeg austrijskog diplomatu Volfganga Petriča, era klasičnog saveza između Evrope i SAD – onog izgrađenog posle 1945. godine – je završena.

Na Balkanu, kaže on, uloga SAD se smanjuje i strateški i politički. Region se sve više posmatra kao evropska odgovornost, a balkanske države, posebno Kosovo, koje nije ni članica UN ni Natoa, moraju se prilagoditi ovoj realnosti.

„Sada živimo u eri neizvesnosti – potpune neizvesnosti – koja za manje i krhkije države poput Kosova predstavlja još veći izazov nego za one koje su već u Evropskoj uniji i koje mogu pokušati da deluju zajedno unutar EU“, kaže Petrič za RSE.

On ne očekuje da će na Zapadnom Balkanu izbiti novi veliki sukob samo zato što SAD mogu smanjiti nivo svog angažovanja. On naglašava da Evropa ima vitalni interes da ne dozvoli još jedan rat na svom pragu, pored onoga što se već dešava u Ukrajini.

Američki kamp Bondstil na Kosovu ostaje ključni element bezbednosti, ali njegov budući značaj, kaže Petrič, značajno će zavisiti od odnosa SAD i Rusije.

Frid, s druge strane, upozorava da bi region postao ranjiviji ako SAD smanje svoje prisustvo i angažovanje.

On procenjuje da bi Rusija i Kina iskoristile takav američki jaz na različite, ali komplementarne načine.

„Kina će pokušati da kupi infrastrukturu i ključne čvorove kako bi stekla kontrolu nad većim brojem sektora ekonomije. Rusija će pokušati da koristi neke zemlje kao posrednike, iskorišćavajući njihove slabosti i stvarajući haos gde god je to moguće. U oba slučaja, obe zemlje će Balkan videti kao platformu za ostvarivanje svojih širih ambicija“, kaže Frid.

Anketa koju je sproveo Međunarodni republikanski institut od maja do jula ove godine pokazuje da lideri dve velike sile uživaju značajnu podršku u nekoliko balkanskih zemalja.

Na primer, u Srbiji 50 odsto ispitanika ima „veoma povoljno“ mišljenje o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dok 38 odsto ima isto mišljenje o kineskom predsedniku Si Đinpingu. Na Kosovu, samo 7 odsto ispitanika izražava „veoma povoljno“ mišljenje o Putinu i 6 odsto o Kini. Za Trampa, ovaj procenat dostiže 52.

Frid kaže da Evropa, posebno EU, mora da preuzme vodeću ulogu u stabilizaciji Zapadnog Balkana, jer je najstabilnija budućnost regiona unutar EU.

On podvlači da EU mora imati moć da obuzda agresivne elemente u Beogradu, koji deluju na podsticanje novih sukoba na Kosovu ili na to da Bosna ostane podeljena zauvek.

Prema njegovim rečima, kada Evropa u potpunosti preuzme ovu odgovornost, prostor za Rusiju i druge destabilizujuće aktere da igraju igre na Balkanu biće značajno smanjen.

„Evropa sada mora da preuzme vođstvo. Kada je propala, SAD su bile prinuđene da intervenišu. Razumem to, ali pravi problem leži u Evropi, jer je najbolja budućnost za ove zemlje unutar Evrope – ako žele da dostignu potencijal koji zaslužuju“, kaže Frid.

Evropska unija je dosledno potvrđivala svoju posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU. Sledeći samit EU-Zapadni Balkan održaće se 17. decembra u Briselu. U regionu, samo Kosovo još uvek nije kandidat za članstvo.

Petrič kaže da će Kosovu uvek biti potrebni profesionalni i stabilni odnosi sa Vašingtonom, ali da treba da prilagodi očekivanja i izbegne pretpostavku da će SAD „rešiti“ regionalne probleme kao krajem 1990-ih.

Prema njegovim rečima, bezbednost i napredak Kosova će mnogo više zavisiti od evropskih integracija, unutrašnje političke stabilnosti i postizanja istinskog kompromisa sa manjinama.

„Kompromis je suština demokratije. Mislim da ideja pronalaženja pozitivnog kompromisa još uvek nije jaka na Kosovu. Ali sada se vremena menjaju. Evropa je najvažniji i najrelevantniji partner za izgradnju države i za ekonomski i politički razvoj. Ona sada mora postati novi i ozbiljan fokus za Prištinu“, kaže Petrič.

Frid ističe važnost toga da Kosovo „bude demokratska država, a ne nacionalistički projekat koji odražava najgori deo prošlosti Srbije“.

„Bio sam deo odluke SAD da podrže nezavisnost Kosova i to je bila ispravna odluka. Kosovska zastava je sjajna – ona ne predstavlja jednu naciju, već sve ljude u zemlji, i napravljena je po uzoru na zastavu EU. Ona jasno simbolizuje budućnost Kosova u Evropi za sve njegove građane. Naš dogovor sa Kosovom je bio: podržavaćemo nezavisnost, ali morate raditi za demokratsko, a ne nacionalističko Kosovo. Ne želimo malu verziju Miloševićeve Srbije“, zaključuje Frid.

Ovo ukazuje na to da je u regionu gde vreme čekanja na spoljne garancije ističe, pravi test za Kosovo njegova spremnost da sprovede prava obećana Srbima i da pokaže da je demokratski kompromis, a ne kontinuirana konfrontacija, put ka većoj evropskoj bezbednosti i podršci. U suprotnom, Kosovo rizikuje da postane svoj talac, dokazujući da su skeptici u pravu.