Zašto Rusija podržava Vučića protiv studenata?

Bez obzira na govore onih koji su se obratili građankama i građanima sa bine 28. juna, a koji se može okarakterisati kao izrazito nacionalistički, proruski i antievropski, Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije je izjavio da se nada da će situacija sa protestima u Srbiji da bude rešena na osnovu Ustava i zakona kao i da se zapadne zemlje „neće upuštati u svoje obojene revolucije“.

Lavrov je rekao i da Moskva „primećuje spremnost rukovodstva Srbije za dijalog sa demonstrantima“.

Predsednik Srbije se zahvalio Lavrovu na ovoj izjavi i zvaničnom stavu Rusije.

Podsetimo, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izjavila je nakon masovnog mitinga 22. decembra u Beogradu da Zapad pokušava da destabilizuje političku situaciju u Srbiji koristeći „Majdan“ tehnike, pozivajući se na ukrajinske proteste iz 2014. godine.

Takođe, tada je ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, ocenio da su nemiri u Beogradu rezultat spoljnog uticaja.

Ovdašnji predstavnici vlasti zahvaljivali su tada ruskim bezbednosnim službama jer su dostavljale informacije o mogućim incidentima tokom protesta.

Nakon najvećih protesta u istoriji Srbije, 15. marta, kada je režim upotrebio nasilno akustično oružje protiv sopstvenih građanki i građana, FSB je navodno sproveo opsežnu istragu o tom tragičnom slučaju i zaključio da akustični uređaji tipa LRAD, koje poseduju srpske bezbednosne snage, nisu korišćeni tokom protesta, te u svom izveštaju svalio krivicu na demonstrante i njihovu provokaciju.

Sagovornici Danasa, kako oni proevropski tako i oni proruski orijentisani saglasni su da je podrška koju Vučić dobija od zvanične Moskve sramna i za svaku osudu, naznačavajući da ruski režim po svaku cenu pokušava da održi svoj uticaj na Balkanu, koristeći za to Milorada Dodika i Aleksandra Vučića.

Naglasimo i da mu Moskva nije okrenula leđa uprkos dokazima da je Srbija izvozila oružje u Ukrajinu.

„Iako ga ne voli, imala je velike koristi od njega“

– Rusiju ne interesuju stvarno ni Vučić ni Srbija. Posebno ne sada. Zakopana u Ukrajinski rat koji je doveo do njene najveće međunarodne izolacije od Hladnog rata, ona je jedino zainteresovana da zadrži deo svog uticaja na Balkanu, preko Milorada Dodika i Aleksandra Vučića – kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji.

Rusija je uvek cinično koristila srpski nacionalizam, dodaje, da bi osigurala da Zapad mora da vodi računa o njenim nacionalnim interesima.

Ne nužno na Balkanu. I ne nužno srpskim, kaže.

– Srbija je u ovom trenutku jedina evropska zemlja koja nije onemogućila rusku državnu medijsku propagandu, putem medija kao što su Rusija Danas. Pored toga svi njegovi tabloidi neprekidno prenose njihove vesti. Vučić je to omogućio bez pogovora i nakon desetogodišnjeg ispiranja mozga građanima Srbije, podrška EU integracijama u Srbiji je na istorijskom minimumu – objašnjava sagovornik Danasa.

Kako dodaje, iako najveći broj građana Srbije niti ima bilo kakav ruski proizvod u kući, niti putuje u tu zemlju, niti im deca uče ruski jezik da bi jednom radili u Rusiji, Rusija se potpuno apsurdno pokazuje kao alternativa zapadnim zemljama i njihovom standardu i ekonomskoj snazi.

– Rusija je oduvek bila politička fatamorgana koja je srž antizapadne propagande u Srbiji. U tome poslednju deceniju ima ključnu ulogu i SPC, koje se izvukla ispod uticaja grčke pravoslavne crkve i prilično neopaženo potpala pod uticaj ruske pravoslavne crkve. Govor patrijarha Porfirija u Moskvi prilikom nedavne posete, mogao je da iznenadi samo neupućene. SPC počinje da liči na filijalu ruske pravoslavne crkve pod sadašnjim patrijarhom. Sve su to razlozi što Moskva podržava i dalje Vučića – kaže Korać.

Iako ga ne voli, imala je velike koristi od njega, smatra.

– Od takozvanog humanitarnog centra u Nišu, do slobode ruske državne propagande, kupovine oružja, straha da se zbog SAD sankcija, javno traži prodaja NIS-a Srbiji, odlaganja državne proslave i parade da bi Putin mogao da prisustvuje, sve su to znaci ogromne političke inferiornosti Vučića u odnosu na Moskvu. Uostalom, njegov politički mentor Šešelj i dalje nosi ruska obeležja na reveru. Što bi Rusi menjali svog najboljeg saradnika u Evropi? – zaključuje Žarko Korać.

„Podrška koju Vučić makar i selektivno dobija iz Rusije je sramna i za osudu“

Prema rečima političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, odnos Ruske Federacije prema Aleksandru Vučiću ukazuje da u vezi sa srpskim režimom postoje ozbiljna neslaganja u redovima ruskih vladajućih krugova, a da se ključni čovek u Kremlju, Vladimir Putin, po tom pitanju nije definitivno opredelio.

– Dok ruska Spoljna obaveštajna služba i niz medija, žestoko kritikuju Vučića zbog snabdevanja Ukrajine oružjem, a deo ruskih medija izveštava o protestima u Srbiji negativno po ovdašnju vlast, ministar spoljnih poslova Rusije, Lavrov, pruža srpskom spin diktatoru podršku u borbi proti izmišljene „obojene revolucije“ te zbog nje osuđuje nedefinisane zapadne zemlje – objašnjava Anđelković.

Slične pozicije više puta do sada zauzimao je i ruski ambasador u Beogradu, Bocan-Harčenko, napominje.

– Takvo ponašanje dela ruskih struktura može se objasniti jedino ličnim interesima koje imaju, odnosno dobro poznatim Vučićevim veštinama da uz pomoć naših resursa lobira za svoje lične potrebe. Kakogod bilo, podrška koju makar i selektivno dobija iz Rusije jeste sramna i za osudu, a štetna je i za Moskvu velika zato što revoltira nacionalno orijentisani segment srpske opozicione javnosti koji je dugo bio sklon Rusiji, te se negativno odražava na imidž i uticaj Rusije u našoj zemlji – kaže Dragomir Anđelković.

Ipak, napominje, od ruskog stava po pitanju studentsko-građanskih protesta u Srbiji, mnogo je gore ono što radi EU i niz država njenih članica.

– Neke od njih kao što je Francuska pružaju aktivnu podršku srpskom autokrati, dok Brisel to radi pasivno ali za njega takođe povoljno. A strateško opredeljenje Srbije je da stupi u EU a ne u sastav Ruske Federacije ili njene Evroazijske unije. Uz to, Rusi govore isključivo o geopolitičkom pragmatizmu, a EU činioci se zaklinju u evropske vrednosti od kojih onda okreću glave dok ih srpski autokrata gazi i omalovažava. Otuda, krivica Brisela je svakako veća od odgovornosti Moskve iako tzv. prozapadni krugovi u Srbiji to prećutkuju dok koriste svaku priliku da vode propagandu protiv Rusije – zaključuje Dragomir Anđelković.