„Postoji mnogo načina da se uspe, ali još više da se ne uspe“: Šta će moći da uradi Komisija za reviziju biračkog spiska?

Nakon beogradskih izbora u decembru 2023. i raznih izbornih malverzacija koje su tada uočene počeli su protesti koje su predvodili, između ostalog, studenti Fakulteta političkih nauka koji su tražili otvaranje biračkog spiska i transparentnost u procesu, prenosi N1.

U dešavanja se uključila i Evropska unija koja je od vlasti u Srbiji zahtevala reziviju biračkog spiska. Nakon mnogih pregovora i neusaglašavanja vlasti, opozicije i predstavnika civilnog sektora donet je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku.

Ovaj zakon definiše elektronsku bazu svih birača u Srbiji, a uspostavljena je posebna komisija koja ima zadatak da analizira, kontroliše i revidira jedinstveni birački spisak.

Tromesečni predstedavajući ovom komisijom Vujo Ilić kaže da će ona povećati transparentnost biračkog spiska i omogućiti da građani imaju bolji uvid – to bi trebalo da se vidi u februaru kad se otvaraju podaci prema građanima i u maju.

„Komisija ima mandat od pet godina da sprovodi reviziju. Ideja nije da se sprovede za čest meseca, već da se vrši trajna revizija… Revizija se ne upravlja prema izbornim ciklusima, naročito što ne znamo kada će biti vanredni izbori. Logika komsiije je da kontinuirano radi na unapređenju biračkog spiska. Nadam se da će komisija moći da obezbedi da bude tačniji i zaštićeniji od zloupotrebe“, kazao je on za N1.

Komisija će, objašnjava, ukazivati na propuste i mogućnosti da se stvari izmene, a saradnja sa državnim organima će biti neophodna.

“Postoji mnogo načina da se uspe, ali još više načina da se ne uspe. Mislim da je vredno pokušati da se unapredi birački spisak“, poručuje on.

On se pita zašto vlast nije ranije insisitrala na usvajanju ovakvog jednog zakona.

„Jako dugo postoji preporuka ODIHR da se izvrši revizija biračkog spiska, od 2012. godine zapravo. Nije pitanje zašto se sada ovo desilo, nego zašto nije pre mnogo godina. Naročito posle beogradskih izbora pitanje biračkog spiska je došlo u prvi plan. To nije uvek bilo slučaj… Situacija je bila takva da je EU potencirala Savet REM-a i reviziju biračkog spiska. Komisija za reziviju biračkog spiska je ostala jedna od stvari gde je vlast napravila dovoljno ustupaka“, ističe Ilić.

„Kao zemlja kandidat, Srbija može da nazaduje u procesu pristupa EU“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je set izmena pravosudnih zakona koji su u javnosti poznati kao „Mrdićevi zakoni“. Njih je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić a jedna od ključnih izmena, koja je u fokusu javnosti – jeste smanjenje broja tužilaca u Tužilaštvu za organizovani kriminal koji rade na najosetljivijim predmetima – Jovanjica, Balkanski kartel, nadstrešnica, Generalštab…

Pravosudna struka kaže da se radi o pritisku na pravosuđe, a reagovala je i Evropska komisija. Poslednja rekacija stigla je danas, nakon sastanka sa minstrom pravde Nenadom Vujićem – komesar za pravosuđe Evropske Unije Majk Mekgrat pozvao je na obustavu usvojenih izmena pravosudnih zakona i njihovu hitnu reviziju.

Ilić ukazuje da je moguće da Srbija, kao zemlja kandidat, nazaduje u procesu pristupa EU zbog usvajanja seta zakona o pravosuđu.

„Čini mi se da je dosta očekivana reakcija EK imajući u vidu da su svi, koji se stručno bave pravosuđem, ukazivali da će ovakve izmene zakona umanjiti samostalnost tužilaštva. Svi koji se bave EU integracijama su rekli da procedura donošenja zakona, da će nas udaljiti od članstva u EU, a ne približiti… Teško je reći kakve će biti političke implikacije. Moguće je da zemlja kandidat nazaduje. Pristali smo na pravila igre da države članice mogu da nazaduju u pristupu EU. Čini mi se da se Srbija, od jeseni, sve više kreće u tom pravcu“, naveo je sagovornik N1.

Zaključuje da predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, među kojima ključni predsednik Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, ponavljaju kako je Srbija na evropskom putu, ali da se u praksi vidi nešto potpuno drugačije.