Foto: EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKI„Umesto sa se bavi realnom institucionalnom krizom na Kosovu nakon što je 12 zakona iz 2024. proglašeno neustavnim, premijer Kosova Aljbin Kurti urušava proces pregovora i normalizacije sa Beogradom, postavljajući nerealne ultimatume. Takav nerealan zahtev koji niko ne može da uzme za ozbiljno je i zahtev Kurtija da dijalog sa Beogradom može da se nastavi tek kada Milan Radojičić bude izručen Kosovu“, ističe u izjavi za Danas Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta Srba sa KIM, dok ostali sagovornici napominju da treba očekivati da će tokom ove godine doći do obnavljanja međunarodnog interesovanja, pa i pritiska, da se dijalog Beograda i Prištine pokrene sa mrtve tačke.
Da podsetimo premijer Kosova ovih dana za Kosovapres ocenio je da će dijalog sa Srbijom moći da se nastavi kada „glavni terorista“ Milan Radoičić bude predat bezbednosnim organima na Kosovu.
Kurti je naveo da postoji optužnica Specijalnog tužilaštva na 160 strana, na kojoj su 44 paramilitarca koji su želeli da počnu veliki sukob u Banjskoj, za koji su se nadali da će moći da izazovu intervenciju Srbije da aneksira sever Kosova.
Govoreći o nastavku dijaloga, Kurti je naveo da će ponovo insistirati na potpisivanju Osnovnog sporazuma iz Brisela i aneksa iz Ohrida, koji su dogovoreni 2023. godine.
„Mi smo za potpuno sprovođenje tih sporazuma, ali smo rekli da ih moramo potpisati da bismo imali pravnu garanciju i izraženu dobru volju. Srbija je to odbila, iako Evropska unija kao posrednik prihvata i Briselski sporazum i aneks iz Ohrida“, naveo je Kurti, a Petar Petković, direktor kancelarije za KiM odgovorio je da Kurti svakom Srbinu na KiM lepi etiketu špijuna ili teroriste, ne spominjući pritom ime Radojičića.
„Kako je krenuo, Kurti bi svakom Srbinu na Kosovu i Metohiji da prišije etiketu navodnog špijuna ili teroriste“, poručio je direktor Petković.
*Kurti se ponaša kao da ima ogromnu vojnu moć i pregovarački kapital
Sagovornici Danasa tvrde da dok se zvaničnici Srbije i Kosova preganjaju ko će imati zvučniju izjavu za medije, činjenice govore da je dijalog Beograda i Prištine mrtav, ali da nisu obaveze koje su prihvaćene Ohridskim sporazumom.
Trajkovićeva primećuje da se premijer u tehničkom mandatu Kurti ponaša kao da ima ogromnu vojnu moć i pregovarački kapital, a realnost je da EU i NATO trenutno imaju puno veće globalne prioritete nego da se bave Kosovom.
„Jedini konkretan ucenjivački kapital Kurtija je, nažalost, nehumani tretman srpske zajednice na Kosovu koju drži u skoro opsadnom stanju, kršeći im dnevno ustavom garantovana prava. Zabrinjava ovaj stav premijera Kosova koji se sada već pretvara u faktor nestabilnosti na Balkanu. Zanimljivo je da se ovo dešava u trenutku kada je destabilizujući potencijal režima u Srbiji značajno smanjen i kada ovakvo ponašanje Kurtija ne ide u prilog tradicionalnim zapadnim saveznicima Kosova koji ovoj teritoriji garantuju bezbednost. Bojim se malignog uticaja nekih nedobronamernih međunarodnih sila, naročito u trenutku kada se Kosovo ubrzano naoružava od strane Turske, navodi sagovornica Danasa.
*Dijalog Beograda i Prištine već duže vreme mrtav, ali nisu obaveze iz Ohridskog sporazuma
I Marko Jakšić, iz Građanske inicijatve Sever za sve ocenjuje za Danas da je dijalog Beograda i Prištine već duže vreme mrtav, ali nisu obaveze koje su prihvaćene Ohridskim sporazumom.
„Vučić obaveze preuzete u ime Srbije prikriveno ispunjava na uštrb kosovskih Srba, dok njima manipuliše. Istovremeno Kurti izbegava ključnu i čak jedinu obavezu, a to je formiranje ZSO. Tako da je i ova izjava data u tom pravcu“, navodi Jakšić.
On pojašnjava da za sprovođenje Francusko-nemačkog plana dodatni dijalog nije neophodan, pa uslovljavanje nemogućim uslovom za nešto što nije neophodno, samo je pokušaj očajnika ili jasna i neskrivena mržnja prema Srbima na Kosovu „protiv čije autonomije je dotični gospodin i srcem i dušom“.
Jakšić ističe da Republika Srbija svoje građane ne isporučuje niti će ih isporučivati privremenim institucijama na Kosovu koliko god one trajale, bez obzira kako se oni zovu i ko je na vlasti.
„Takav čin bi značio formalno priznanje nezavisnosti, a čak se i Vučić koji je faktički priznao nezavisno Kosovo toga uzdržava. Šta će se dešavati na terenu i te kako će zavisiti od SAD i EU, odnosno od njihovog pritiska da buduća apsolutna vlast koju je Kurti makar do aprila obezbedio ispuni obaveze koje je sam preuzeo i prihvatio. I za to, lažni i besmisleni dijalog nije nužan, pa i nije tema o kojoj se treba previše razglabati“,objašnjava Jakšić.
*I Beograd i Priština svesno kupuju vreme podizanjem tenzija
Predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac smatra da i Beograd i Priština govore o dijalogu, a da ga suštinski izbegavaju.
„Suština problema je u tome što i Beograd i Priština svesno kupuju vreme. Podizanjem tenzija, jednostranim potezima i povremenim incidentima, obe strane nastoje da izbegnu preuzimanje obaveza koje su prihvatile. Priština izbegava formiranje Zajednice srpskih opština, dok se od Beograda očekuje sprovođenje Evropskog plana dogovorenog u Ohridu, koji u suštini vodi ka gašenju (integraciji) preostalih srpskih institucija na Kosovu i Metohiji i de fakto prihvatanju kosovske državnosti“, navodi Biševac i dodaje da obe ove obaveze nose ozbiljan politički rizik.
On pojašnjava da bi i za Kurtija i za Vučića, njihovo sprovođenje značilo pad rejtinga i moguću političku štetu, naročito u izbornim godinama kakve su ove. Upravo zato dijalog se gura u stranu, a konfliktna retorika koristi kao zamena za konkretna rešenja.
„U takvom vakuumu najveću cenu plaća srpski narod na Kosovu i Metohiji. U odsustvu dijaloga i bilo kakve zaštite, Srbi su izloženi institucionalnoj represiji, nesigurnosti i nenormalnim uslovima za život, što direktno podstiče iseljavanje i tiho pražnjenje srpskih sredina. Značajan i skoro najveći deo odgovornosti leži i na Evropskoj uniji. Kao posrednik i garant Briselskog sporazuma, EU je imala obavezu da obezbedi njegovo sprovođenje, pre svega kada je reč o Zajednici srpskih opština“, ističe Biševac.
Prema njegovim rečima ćutanje Brisela i selektivan pristup obavezama strana u dijalogu dodatno su urušili poverenje. Zaokupljena ratom u Ukrajini i sopstvenim unutrašnjim problemima, EU je očigledno zatvorila oči pred procesima koji produbljuju nestabilnost i odnose među zajednicama na Kosovu. Koliko će EU i velike sile imati odlučujuću ulogu zavisi isključivo od njihove spremnosti da se vrate aktivnom i nepristrasnom posredovanju.
„Dok god tolerišu izbegavanje obaveza i dvostruke aršine, dijalog će ostati mrtvo slovo na papiru, a stanje na terenu će se pogoršavati na štetu običnih ljudi, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji“,navodi predsednik Srpskog narodnog pokreta.
*Očekuje se da će se Brisel vratiti na pitanje sprovođenje preuzeti obaveza
Sagovornici Danasa ocenjuju da je posle godinu dana institucionalnog vakuma na Kosovu, Aljbin Kurti u prilici da ponovo formira stabilnu parlamentarnu većinu. Kada Kosovo konačno dobije funkcionalne institucije, neće biti više izgovora da dijalog nije moguć jer nema legitimnog sagovornika iz Prištine. Očekuje se da će se Brisel vratiti na pitanje sprovođenje preuzeti obaveza, što je jedan od uslova za evropske integracije i Srbije i Kosova. Pred Prištinom je, kažu, ključna obaveza formiranja ZSO. Kurti zato želi unapred da se pozicionira tako što će postaviti uslov koji zna da Beograd ne može da ispuni.
„Treba očekivati da će tokom 2026. godine doći do obnavljanja međunarodnog interesovanja, pa i pritiska, da se dijalog Beograda i Prištine pokrene sa mrtve tačke. EU želi, iz geopolitičkih razloga, da Zapadni Balkan čvršće veže za sebe. Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine neizostavni je deo tog procesa. Međutim, još značajnije je što smo konačno dobili odgovor na pitanje kako će se Trampova administracija postaviti prema ovom pitanju. U Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), koji je Tramp potpisao krajem decembra, mesto je našao i Sporazum o putu ka normalizaciji prihvaćen u Briselu i Ohridu u februaru i martu 2023. godine“, ističe za Danas politikolog Ognjen Gogić.
Dodaje da se pod pretnjom potencijalnih sankcija, od Beograda i Prištine očekuje se sprovođenje obaveza koje su tada preuzete. Indikativno je što se SAD ne vraćaju na Vašingtonski sporazum iz 2020. godine, koji je tekovina, prve Trampove administracije već na dogovor koji je rezultat evropskog posredovanja.
„Opstrukcija dijaloga može biti protumačena kao podrivanje mira na Zapadnom Balkanu, što može biti povod za uvođenje sankcija odgovornim pojedincima. To je momenat koji bitno menja dosadašnju dinamiku dijaloga. Za predstavnike vlasti u Beogradu to je, prema američkom Zakonu, jedan od nekoliko mogućih povoda za uvođenje sankcija. I Kurti i Vučić će u narednom periodu zato morati dobro da razmisle kako će se odnositi prema dijalogu i sporazumima“, zaključuje Gogić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
