Šta je još potrebno da se dogodi pa da EU uvede sankcije Vučiću, Dačiću, Brnabić…?

Ona je tako komentarisala zahtev opozicije koji je upućen Evropskoj uniji da se uvedu sankcije Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić, Đuri Macutu i ostalima oz državnog vrha.

– Ako se ima u vidu da se i finansijske i personalizovane sankcije pojavljuju u zaključku debate u Evropskom prlamentu prošlog utorka, a na temu eskalacije nasilja u Srbiji, tema je ušla u javni prostor. Čak je i litvanski član Evropske narodne partije (EPP) zagovarao sankcije prema Srbiji, na popodnevnoj sednici na kojoj su se mogle čuti ocene o stanju u Srbiji i reakcije na prethodna izlaganja srpske opozicije. Među skoro 40 govornika, najviše je bilo predstavnika Evropske narodne partije, koja je do sada štitila režim Aleksandra Vučića – kaže naša sagovornica.

„U EU se dogodio dan istine o Srbiji“

Ta neupitna podrška je već izostala tokom debate i potom usvajanja tzv. Piculine majske Rezolucije o Srbiji, dodaje.

– Dakle, stvoren je prostor da se razmotri uvođenje sankcija Srbiji, što je do sada bilo neizvodljivo, imajući u vidu da se oko takvih pitanja mora postići konsensus prilikom donošenja odluke u Evropskom savetu. Sama najava predsednika EPP Manfreda Vebera, da će se preispitati pridruženo članstvo SNS u EPP, koja se mogla čuti početkom ove nedelje, znak je za uzbunu vlastima u Srbiji – smatra Jelica Minić.

Upitana kako vidi događaje u EU i komentare u vezi sa diktaturom u Srbiji, odnosno da li se nešto pomerilo nešto sa mrtve tačke, kada je reč o reakciji vrha Unije u vezi sa nasiljem režima u Srbije nad građankama i građanima u protestima, Minić ističe da je taj dan u EU bio svojevrsni “dan istine” o stanju u Srbiji.

– Počev od konferencije za štampu, pre zasedanja Evropskog parlamenta, sa svedočenjima evropskih parlamentaraca iz Zelene stranke o događajima u Novom Sadu, kojima su prisustvovali prošlog petka, pa tokom izlaganja predstavnika srpske opozicije, a potom debate u parlamentu, oblikovala se mračna slika na kojoj se nije mogao videti dobar izlaz. Šest preporuka evropskim institucijama, ali i srpskim vlastima, implicitno sažimaju suštinu problema: evropsko posredovanje ili nepalski scenario. Posredovanje, jer vlast u Srbiji nije ni spremna niti sposobna za dijalog – kaže sagovornica Danasa.

Na pitanje šta je potrebno da se dogodi u Srbiji pa da EU uvede sankcije vlastima u Srbiji, Jelica Minić kaže da je prva, lako primenjiva kaznena mera – obustava isplata sredstava iz Novog plana rasta, zbog neispunjavanja Reformske agende, budući da Srbija ne ispunjava niti jednu reformu na koju se obavezala.

– I to bi bio početak. Za tu odluku ima mandat Evropska komisija, budući da ona ocenjuje ispunjavanje kriterija za dodelu finansijskih sredstava. Na primer, kako se čini da između EK i ODHIR-a (Kancelarija za demokratske institucije I ljudska prava OEBS-a) postoji koordinacija oko (loše) ocene rada srpskih institucija vezano za unapređivanje izbornih uslova, na šta se Srbija obavezala, klupko se sve više zapetljava, uključujući sve više aktera. Nema rezultata u suzbijanju korupcije. Medijski prostor sve suženiji. Sve su to argumenti za finansijske sankcije i to brzo – smatra Jelica Minić.

Jelica Minić odgovara na pitanje i o tome šta je maksimum onoga što EU može da uradi i da pomogne pobunjenim građankama i građanima u bortbi protiv autokrate.

– Sve zavisi od toga šta su pobunjene građanke i građani spremni i sposobni da ponude. Oni jasno poručuju šta neće, ali nije još jasno uobličeno šta oni hoće. Koji je to program, na kojim je linijama, da li je proevropski ili proruski, da li je minitantan prema susedima ili kooperativan, da li je u ponudi nova plima nacionalizma ili građanska opcija? To pitaju u EU, to pita Aleksandar Vučić I to pitamo i mi sami sebe, koji podržavamo hitne I temeljne promene u Srbiji – zaključuje naša sagovornica.

„Za ovo čemu smo svedočili, neće biti amnestije“

Lider Demokratske stranke, Srđan Milivojević, stranke koja je još 3. jula ove godine, prva zatražila od EU uvede sankcije onima koji u Srbiji grubo krše ljudska prava, kaže za Danas da su se oni obratili pismo svim institucijama Evropske unije sa zahtevom da se odgovornima za nasilje, represiju, policijsku brutalnost, ozbiljno kršenje ljudskih prava i podrivanje ustavnog poretka i vladavine prava, uvedu personalizovane sankcije, a da im se kao prva mera zabrani ulazak u zemlje Evropske unije.

– Uveren sam da onaj ko je neprijatelj slobode i demokratije u Srbiji, mora kao takav biti tretiran i uređenim društvima jer su sloboda i demokrtaske tekovine univerzalne vrednosti. Onaj ko kao neprijatelj slobode i demokratskog poretka, ugrožava te vrednosti u Srbiji, neće se libiti da ih ugrozi bilo gde. Prilikom ranijih poseta Briselu i tokom razgovora sa evropskim zvaničnicima, podsetili smo zvaničnike Evropske unije da su takve mere primenjivane 2000. godine protiv sudija i tužioca koji su kažnjavali medije po Vučićevom Zakonu o informisanju, protiv policajaca koji su zlostavljali, mučili i nečovečno postupali protiv privedenih građana, mahom aktivista Otpora, ali i čelnika režima – kaže Srđan Milivojević.

Dobili smo jasna uveravanja da ovaj naš zahtev nailazi na razumevanje i odobravanje, dodaje, jer je reč o meri koja pogađa konkretne počinioce ovakvog postupanja a ne građane Srbije.

– Već u julu nam je najavljena mogućnost održavanje sednice Evropskog parlamenta za početak septembra, na kojoj bi se raspravljalo o stanju u Srbiji, a u kontekstu pojačane režimske represije. Namerni smo da ovim merama uradimo nekoliko stvari. Pre svega, to bi predstavljalo jasan, a na osnovu iskustva iz prošlosti i te kako važan korak ka sankcionisanju predstavnika režima, koji su se u Srbiji stavili iznad zakona i Ustava – ističe on.

„Kao političkoj organizaciji koja skoro četiri decenije baštini evropske vrednosti i zalaže se za članstvo Srbije u Evrospkoj uniji ovom aktivnošću smo dali još jedan snažan doprinos zaštiti osnovnih građanskih sloboda i očuvanju verodostojnosti evropskih ideja“, kaže.

– Uvođenjem ovih mera, Evropska unija bi dala konkretnu podršku svim akterima koji se u izuzetno teškim okolnostima bore protiv korupcije a za očuvanje ustavnog poretka i ljudska prava. Naposletku, neki prestavnici režima bi shvatili da po padu ovog nafijaškog i brutalnog režima, zbog ove mere ne bi imali gde da pobegnu i da nisu nedodirljivi. Inicijativa za ovakve mere mora doći od najmanje jeden članice Evroske unije, ili visokog predstavnika Evropske komisije za spoljne poslove i uz podršku Evropske službe za spoljne poslove. Nosioci evropske spoljne i bezbednosne politike, bi predlaganjem i usaglašavanjem ovakvih mera, pokazali da više ne veruju u Vučićeva obećanja o stabilokratiji, jer sa ovim brutalnim, podmuklim i opasnim čovekom, nema ni stabilnosti ni demokratije, što su i pokazala nedavna dešavanja – mišljenja je Milivojević.

Lider DS kaže da je „veoma opasno što ovaj mafijaški režim preko svojih propagandno partijskih glasila, tvrdi da ovime mi tražimo sankcije za našu državu, jer time Aleksandar Vučić stavlja znak jednakosti između sebe i države poručujući, država Srbija to sam ja i moja mafija na vlasti“.

– Ove mere nikako se ne odnose na građane Srbije ili našu državu. Zato još jednom napominjem da su ovo mere za kažnjavanje predsdtavnika režima koji bahato krše ljudska prava i građanske slobode, a ne za građane Srbije i našu državu. Dobro je što se konačno o ovoj meri otvoreno govori na najvišim mestima u Strazburu i Briselu I što joj se priključuju I drugi akteri političkog života. Mi ćemo sutra, kao Demokratska stranka, evropskim zvaničnicima dostaviti dokaze o teškom kršenju ljudskih prava i odgovornosti za brutalnu imtervenciju na nedavnom protest u Novom Sadu i još nekim mestima, sa zahtevom da i ti pripadnici policije i bezbednosnih službi budu pridodati na već postojeći spisak, kaže Milivojević.

Takođe, dodaje, uz pomoć naših priznatih stručnjaka za međunarodno pravo, pokrenuli smo i mogućnost za individualno gonjenje za zločine protiv čovečnosti pred odgovarajućim međunarodnim sudovima, svih koji su odgovorni za policijsku brutalnost.

– Od naredbodavaca do onih koji su te protivzakonite naredbe izvršili. Takođe, bavićemo se i odgovornošću pojedinaca za nasilje na stadionu Rajko Mitić tokom fudbalske utakmice između reprezentacija Srbije i Engleske. Za ovo čemu smo svedočili, neće biti amnestije – zaključuje Srđan Milivojević.