foto A.K./ATAImages
Usloviti povlačenje novca iz fondova i uvesti sankcije funkcionerima Srpske napredne stranke – čini se, suštinska je bila poruka opozicionih stranaka u Skupštini Srbije na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta.
Jedino ime koje je su pomenuli opozicionari konkretno, u nastupu pred medijima, nakon susreta sa poslanicima EU bilo je – Marko Kričak.
Zadužen za nasilje nad studentkinjama i studentima, pobunjenim građankama i građanima.
Marko Kričak krajem prošle godine postavljen za novog načelnika Uprave kriminalističke policije. Pre nego što je postavljen na ovo visoko rukovodeće mesto u MUP-u, on je bio komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata.
U više navrata je označen i osumnjičen za teško nasilje nad demonstrantima.
Podsetimo, dan uoči dolaska delegacije EP u Beograd, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova izvršili su teško nasilje nad profesorima i studentima na Filozofskom fakultetu Novom Sadu.
Sagovornici Danasa saglasni su da uvođenje sankcija pojedincima i pripadnicima vlasti za koje postoje nesporni dokazi da su nasilnici, korumpirani funkcioneri ili, jednostavno rečeno, ljudi iz kriminalnog miljea, nije nerealno, odnosno da naveliko postoji kao mehanizam. Više puta primenjivan u praksi.
“Svakako je realnije da takve sankcije budu uvedene Kričku, nego…“
Personalizovane sankcije su realan scenario, ako slučajevi kršenja ljudskih prava budu i dalje vidljivi u Srbiji. Najbolji primer je postupanje policije u Novom Sadu, ali i mnogi drugi slučajevi. Naprimer, pritisak prema medijima, koji pokazuju da je situacija sve gora i da vlast nema nameru povuče bilo koji potez koji će doprineti smirivanju – kaže za Danas Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije.
Dakle, dodaje, do njih neće doći lako niti brzo, ali će ovakve sankcije biti jedna od opcija i pritisak da se one uvedu će svakako rasti posle ove posete.
– Svakako je realnije da takve sankcije budu uvedene prema Kričku nego prema visokim predstavnicima vlasti. Međutim, deluje da će EPP svakako biti skeptičan prema podršci ovakvoj ideji, dok će Evropska komisija lakše odlučiti da ne odobri dalju isplatu novca iz Plana za rast nego da uvede ovakve sankcije. Međutim, novi element bi mogao biti ulazak u predizborni period ove ili naredne godine, gde će incidenata svakako biti više – zaključuje Miletić.
„Problem nije pravo, već politička volja“
Prema rečima Naima Leo Beširija, direktora Instituta za evropske poslove, personalizovane, ciljane sankcije, nisu politička improvizacija već pravno i institucionalno izvodljiv mehanizam u okviru EU.
– One se mogu uvesti odlukom Saveta EU u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, ali i na nižem nivou, kroz Koreper – nivo ambasadora i zamenika ambasadora država članica, kada postoji politička saglasnost država članica i dovoljno dokaza o teškim kršenjima ljudskih prava. Evropska unija već raspolaže jasnim alatom u vidu Globalnog režima sankcija EU za ljudska prava, koji omogućava zamrzavanje imovine i zabrane putovanja pojedincima i njihovim porodicama, bez potrebe za uvođenjem opštih ili ekonomskih sankcija prema državi. Pravna osnova postoji. Problem nije pravo, već politička volja – kaže sagovornik Danasa.
U tom kontekstu, dodaje, fokus na Marka Krička nije ni ličan ni simboličan, već suštinski.
– On predstavlja operativni vrh bezbednosnog aparata koji je sistematski pretvoren u instrument represije. Policija u Srbiji više ne deluje kao neutralni organ, već kao politička sila sa jasnim zadatkom da zastraši, disciplinuje i kazni. Prebijanja studenata, privođenja bez osnova, targetiranje novinara i aktivista nisu incidenti, već ustaljena praksa – smatra Beširi.
Ovakav pristup EU je već primenjivan, napominje on, naznačavajući Belorusiju.
– U Belorusiji su su ciljanim sankcijama obuhvaćeni policijski i bezbednosni funkcioneri odgovorni za brutalno nasilje nad demonstrantima nakon izbora 2020. godine. U slučaju Rusije, sankcije su uvedene ne samo protiv političkog vrha, već i protiv sudija, tužilaca i policijskih zvaničnika uključenih u montirane procese, represiju nad opozicijom i slučaj Alekseja Navaljnog. Slično tome, u Gruziji su razmatrane i primenjivane mere prema pojedincima iz bezbednosnog i pravosudnog sistema zbog policijskog nasilja nad demonstrantima i urušavanja vladavine prava – kaže Naim Leo Beširi.
Zato, smatra, lista sankcija za Srbiju mora biti proširena i na sudije i tužioce koji svesno učestvuju u targetiranom nasilju prema studentima, akademskoj zajednici, medijima, civilnom društvu i aktivistima. Sudijska odora i tužilački pečat nisu neutralnost, već odgovornost.
– Ciljane sankcije nisu kazna za Srbiju, već zaštita njenih građana. Ako se represija sprovodi kroz institucije, odgovor mora biti institucionalan, precizan i personalizovan. Sve drugo je saučesništvo. Naravno, kao građani uplašeni od samovolje svoje vlasti, logično je da zaštitu tražimo od EU, a ne komunističke partije Kine ili krvoločnog Putina – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
