Savo Manojlović objavio autorski tekst o obojenoj revoluciji

Savo Manojlović u tekstu, objavljenom na sajtu Kreni-promeni piše:

Najbolji vatrogasac je onaj koji prvi stigne da gasi požar – naročito ako ga je sam podmetnuo. Tako je i knjigu „Kako sam sprečio obojenu revoluciju“ zapravo trebalo da napiše baš onaj koji je želeo i probao da je organizuje – Aleksandar Vučić.

U noći velikog protesta 15. marta, studenti su sprečili nasilje koje je vlast pokušala da iscenira. Da nisu, protest bi zaista bio obojen. Bojom krvi.

Vučić je više puta optuživao studente da pripremaju „Majdan“ – aludirajući na proteste u Kijevu iz 2014. godine koji su se završili krvavim sukobima i smrću više stotina ljudi i kome je prethodilo postavljanje kampa na centralnom trgu ispred Ukrajinskog parlamenta.

Ali ono što Vučić nikada nije rekao jeste da je on sam organizovao kamp ispred Narodne skupštine i ispred Predsedništva – baš tamo gde je bio najavljen najveći protest u novijoj istoriji Srbije.

U tim šatorima nisu bili studenti. Nisu bili građani. Bili su lažni studenti (sem jednog), lažni veterani (sem jednog), lažne patriote – i pravi kriminalci. Prema bezbednosnim podacima, u tom kampu je bilo više godina robije nego položenih ispita.

Plan je bio jednostavan: izazvati sukob. Ubaciti nasilnike u masu, napraviti incident, optužiti demonstrante. Kad jednom krene tuča u gustoj masi, niko više ne zna ko je napao, a ko se brani. Tada nastaje stampedo – haotično kretanje mase koje po pravilu dovodi do žrtava.. Kada masa ulazi u nekntrolisano stanje kretnje dolazi do pada, efekta lavine i žrtava.

I – da se u tom trenutku pusti zvučni top. Akustično oružje sposobno da izazove paniku, bol, gubitak orijentacije i stampedo. Upravo ono koje je bilo upotrebljeno u momentu kada su krenuli incidenti oko Ćacilenda.

Studenti su taj scenario presekli.

Prvo, formirali su zajedno sa vojnim veteranima i bajkerima živi zid između građana i Ćacilenda.
Drugo, preusmerili su masu ka Slaviji, oslobađajući prostor ispred Skupštine.

Treće, kada su počeli prvi režirani sukobi studenti su odmah prekinuli protest. Skinuli prsluke. Pozvali okupljene da se mirno povuku.

Planirani haos je propao. Vlast je ostala sama sa sobom – i sa svojim batinašima.

Studenti su sačuvali mir. Sačuvali su protest. Sačuvali su Srbiju od sukoba sa Samoproglašenom državom Ćacilend. I sprečili da Srbija bude uvučena u sukob sama sa sobom.

Zato je Vučiću propala njegova „obojena revolucija“. Ostao je predsednik jednog improvizovanog šatorskog kampa – Ćacilenda. A sada, mimo Ustava, traži da strane službe za koje je tvrdio da su organizovale protest – sada sprovode istragu o zvučnom oružju koje je njegova vlast možda upotrebila protiv sopstvenog naroda.

Knjiga koju će Vučić na kraju pisati zvaće se „Kako su studenti sprečili moju obojenu revoluciju“.

I moći će da je piše. Jer za ono što je uradio, ali i pokušao da uradi sopstvenom narodu – ide se na mesto gde ljudi imaju mnogo vremena. I za razmišljanje. I za čitanje knjiga. I za pisanje knjiga.