Savo Manojlović u autorskom tekstu za Radar: Čemu malodušnost?

Neizvesnost je karakteristična osa svakog društva koje se nalazi u procesu promena. I ona ima dve strane. Ona budi strah kod ljudi koji se bore za promenu i tera nas u pasivnost. Ali pokazuje da je moguće poremetiti nepravedno postavljene odnose moći, ako neizvesnost preobrazimo u nadu koja nas tera u akciju.

Da nam je neko pre godinu i po dana rekao da će se pobuniti svi fakulteti, da će se organizovati najveći protesti u istoriji Srbije: 15. mart, Vidovdanski protest i 1. novembar u Novom Sadu; da će hiljade studenata i aktivista gaziti stotine kilometara, da će nas narod dočekivati kao oslobodilačku vojsku iz Prvog svetskog rata; da će, zbog pritiska građana, Kušner unapred odustati od Generalštaba, bojeći se scenarija Rio Tinta; da će, kada vlast organizuje batinaše protiv naroda, ti isti batinaši bežati, a policija ih čuvati od pobesnelih građana i da ćemo imati novi studentski pokret koji samostalno ima više podrške od SNS i SPS zajedno… da li bi vam tada takva prognoza delovala realno?

Naravno da ne bi.

Pa ako je ostvareno ono što je delovalo nemoguće, čemu malodušnost?

Dva najveća neprijatelja promene su euforija i malodušnost. Nema mesta euforiji, jer promene zahtevaju ogroman posao, a rezultati često deluju sporo. Nema mesta ni malodušnosti, jer se stvari u Srbiji neće vratiti na staro.

Prošle godine, u novogodišnjem tekstu za 2025. za Radar, napisao sam da nova generacija vodi Srbiju ka promeni. Godinu dana kasnije, činjenica je da imamo novu generaciju, nove vrednosti i novu filozofiju.

Pobuna kojoj svedočimo jeste borba protiv Vučića, ali i protiv celog starog sistema, starih vrednosti i starih politika. Ne sipa se novo vino u stare mehove.

U vrednosnom smislu, ova generacija je sahranila radikalsku, gubitničku politiku mržnje. Radikalski politički amanet bila je Srbija prošlosti, podela, stalno vraćanje na istorijske sukobe i greške iz prošlosti. Suština je u tome da nove generacije te podele ne zanimaju. Iako nemamo problem da se izjasnimo, zanima nas kakva će biti Srbija budućnosti.

Vizija te Srbije budućnosti jesu zagrljeni hidžab i šajkača. Studenti iz Novog Pazara i iz ostatka Srbije, zaogrnuti srpskim zastavama, koji zajedno pevaju „Idem preko zemlje Srbije“. Ključno pitanje nisu rasprave o prošlosti, već vizija budućnosti.

A želimo Srbiju bez korupcije, sa rešenim problemom zagađenog vazduha, ekološki održivu zemlju u kojoj i kineske i zapadne rudarske kompanije poštuju ekološke standarde. Državu sa pravičnim pravosuđem, humanim zdravstvenim sistemom i lokalnom samoupravom koja je servis građana.

Jedno od glavnih pitanja stare politike bilo je da li će se lideri i stranke dogovoriti i u kom formatu će nastupiti. Novi pristup koji donosi rezultate pokazuje da to nije ključno pitanje. Demokratija se ne brani dogovorima iza vrata i raspravama, u skupim odelima i toplim studijima.

Suština demokratije nije sabiranje lidera, priča o kolonama, procentima i mandatima, već uključivanje građana. Kada su građani budni, demokratija funkcioniše. Kada građani spavaju, demokratija umire.

Kad god su građani bili deo procesa, ovaj režim je trpeo poraze: nakon blokada 2021. Godine koje smo sproveli sa meštanima i u ključili građane vlast nije mogla da sprovede projekat Rio Tinta, branili su se parkovi, odustajalo se od kupovine Generalštaba. Ali mobilizacija nije dovoljna za dugotrajnu pobedu.

Za nju su potrebni ljudi uključeni u organizaciju: minimum 16.000 kontrolora na biračkim mestima, ljudi koji rade ono što smo radili na terenu u Kosjeriću, Zaječaru, Mionici, Sečnju i Negotinu: koji obilaze blatnjave seoske puteve, razgovaraju sa ljudima i staju na crtu SNS batinašima.

Ni tada nije kraj.

Onog trenutka kada građani pomisle da smo pobedili, nova faza borbe tek počinje. Tada mora da se sprovede program „Čiste ruke“, bez populističkih fraza i praznih deklaracija – čišćenje korumpiranih kadrova iz javnog sektora i temeljna provera rada i porekla imovine nosilaca javnih funkcija. Ovaj program Kreni-Promeni podržalo je potpisima 85.000 građana.

Svako ko je učestvovao u korupciji, političkom progonu ili zloupotrebi institucija mora snositi posledice pred nadležnim organima, u postupcima zasnovanim na zakonu i dokazima.

To je vizija Srbije u kojoj važi jednostavno pravilo: Ko je poštovao zakon, nema čega da se plaši. Ko je kršio zakon, nema čemu da se nada.

Tu viziju ne može doneti jedan čovek niti jedan pokret sam. Ali mogu pokreti i pojedinci iza kojih stoji narod. Građani koji će biti podrška kada se zakon poštuje i građani koji će vršiti pritisak kada se zakon krši.