Stižu izbori, nameće se pitanje: Kada će Komisija za birački spisak krenuti sa čišćenjem „fantomskih glasača“?

Vladimir Erceg, član Komisije iz organizacije CRTA, kaže za Danas da je Komisija za birački spisak nastavila sa radom na usvajanju poslovnika, dodajući da je tokom sednice vođena intenzivna rasprava oko usglašavanja predloženih rešenja. On podseća da je nastavak sednice je zakazan za petak i da bi do tada bi trebalo da bude pripremljen jedinstven predlog Poslovnika, koji bi onda istog dana mogao biti i usvojen.

Kako kaže, tokom sednice razgovaralo se o konkretnim pravilima za vođenje sednica, o tome kako članovi koriste ovlašćenja Komisije, kao i o važnim temama zaštite podataka o ličnosti, prisustvu posmatrača, javnosti rada, i drugim tehničkim i proceduralnim rešenjima.

Erceg objašnjava da po usvajanju Poslovnika predstoji rad, radiće se na izradi plana rada i finansijskog plana, napominjući da su rokovi vrlo strogi. Kakao navodi, Komisija je u obavezi da do kraja februara uspešno zaključi prvu sednicu, što znači da mora da usaglasi i usvoji sva tri konstitutivna dokumenta, nakon čega može da počne rad na reviziji. On ističe da prvi izveštaj o sprovedenoj reviziji Komisija mora da objavi krajem oktobra.

O konkretnim merama revizije biračkog spiska moći će da se razgovara tek nakon usvajanja Poslovnika o radu Komisije, objašnjava naš sagovornik, dodajući da te mere će pratiti zakonska ovlašćenja Komisije i sigurno se neće svesti samo na pitanje “fantomskih birača”.

– Cilj je da se obuhvate svi potrebni postupci kako bi birački spisak, kao i izvorne evidencije iz kojih nastaje, bili tačni, a ubuduće i zaštićeni od manipulacija – objašnjava Erceg.

On kaže da se u poslednjih godinu i po dana, dok se paralelno vodi borba za uspostavljanje okvira za reviziju biračkog spiska, donose brojne štetne, protivzakonite i protivustavne odluke kojima vlast stiče nepoštenu prednost u politici i na izborima.

Podseća na sporno usvajanje budžeta za 2025. godinu zajedno sa još 53 zakona u novembru 2024, na događaje iz marta 2025. i upotrebu nepoznatog oružja protiv hiljada mirnih demonstranata, kao i na protivustavnu uredbu kojom se prosvetnim radnicima uskraćuju zarade. Navodi i neopravdanu represiju na ulicama tokom leta, masovne zloupotrebe i kršenja izbornih pravila na prošlogodišnjim lokalnim izborima, ignorisanje sudskih odluka u vezi sa formiranjem vlasti u Zaječaru, manipulacije oko konstituisanja Saveta REM-a i pokušaje vezane za status Generalštaba. Takođe ističe da se usvajanjem seta pravosudnih zakona značajno slabe kapaciteti Tužilaštva za organizovani kriminal.

U takvom kontekstu, kako objašnjava, lako nastaje utisak da je formiranje Komisije tek paravan, koji treba da ublaži širu sliku uzurpacije institucija i zloupotreba vlasti. Ipak, kako navodi, revizija biračkog spiska, uz konstituisanje nezavisnog Saveta REM-a i usvajanje i primenu još više izbornih zakona, deo je Reformske agende, čije ispunjavanje očigledno odgovara vlastima u kontekstu njihovih odnosa sa EU.

On napominje da će Vlast, kad god može, predstavljati da “radi na reformama” kako bi kupila vreme, ali tako da to ne ugrozi njenu poziciju u zemlji., dodajući da se to vidi i na primeru REM-a, kao i u aktuelnim pokušajima da se deo ODIHR preporuka sprovede kroz izmene tri izborna zakona.

– Te izmene se formalno predstavljaju kao ispunjavanje preporuka ODIHR-a i Saveta Evrope, ali su selektivne, uglavnom kozmetičke, i bave se samo delom prioritetnih preporuka, dok se strukturni problemi koji omogućavaju izborne zloupotrebe u velikoj meri zaobilaze. Proces revizije biračkog spiska se svakako koristi iz istih pobuda, ali zbog specifičnog zakonskog rešenja koje onemogućava sprovođenje polovične revizije, daje priliku da nešto može da se uradi opipljivo u javnom interesu, uz jasnu odgovornost strane koja to bude pokušala da spreči – zaključuje Erceg

Marko Dimić, zamenik predstavnice Stranke slobode i pravde (SSP) u okviru Komisije, objašnjava da je prva sednica Komisije tehnička, dodajući da će već od sledeće sednice SSP insistirati da se krene sa hitnim čišćenjem biračkog spiska od fantomskih birača, od preminulih i svih onih kojima nije mesto u biračkom spisku.

On podseća da je SSP i ranije prikupljala adrese lažnih fantomskih birača i njihovih prebivališta, dodajući da će sa tim podacima izaći pred Komisiju i zahtevati da se uradi terenska provera za svaku lažnu adresu.

– Ana Gođevac kao članica Komisije i ja kao njen zamenik ispred SSP smo zbog toga tu i insistiraćemo da se revizija uradi na valjan i adekvatan način. Očekujemo i opstrukcije od strane SNS-a, jer su upravo na osnovu manipulacija biračkim spiskom krali na izborima – poručuje Dimić.

Po pitanju novih zakonskih rešenja koja predloži vladajuća većina, a koja se bave izbornim zakonodavstvom, naš sagovornik podvlači da oni moraju da budu u skladu sa preporukama ODIHR-a, dodajući da je to je jedino što je prihvatljivo za Stranku slobode i pravde.

Mi zahtevamo da revizija biračkog spiska bude potpuna. Ukoliko nije potpuna, ukoliko bude bilo kakvih opstrukcija i ako se ne bude radilo temeljno, mi ćemo sa tim jasno izaći i obavestiti javnost.

Zdravko Janković, zamenika člana Komisije na predlog poslaničke grupe Zeleno-levi front, kaže za Danas da je nastavak prve sednice Komisije za reviziju, verifikaciju, kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska protekao u razgovoru oko dva predloga Poslovnika. Kako objašnjava, jedan predlog su dostavili predstavnici parlamentarne većine, dok je drugi prestavljao usaglašen predlog CRTA i predstavnika parlamentarne opozicije.

– Predlozi su analizirani i diskutovane su razlike. U pitanju je pravno-tehnički tekst koji se razlikovao u detaljima koji su ozbiljno sagledavani i delom usaglašavani. Prečišćen i usaglašen tekst će biti još jednom pregledan i nadam se usvojen na nastavku sednice koji će biti u petak 13. febrruara – navodi naš sagovornik.

Kroz diskusiju, koja je, prema njegovim rečima, vođena u krajne profesionalnom tonu, mogli su se nazreti i izazovi sa kojima će se Komisija suočavati i koji mogu da otežaju rad, pre svega vezano za angažovanje vrhuskih stručnjaka za digitalnu forenziku softvera korišćenih za kreiranje i održavanje jedinstvenog biračkog spiska.

– Nadam se ipak, da ćemo svi zajedno razumeti aktelnu situaciju i potrebu da se na detaljan i vrlo studiozan način izvrši analiza i preduzmu mere za otklanjanje svih eventualnih propusta i grešaka a u cilju uspostavljanja transparentnog, tačnog i ispravnog jedinstvenog biračkog spiska kako bi svi državljani naše zemlje sa pravom glasa mogli nesmetano da ostvare svoje biračko pravo – poručuje Janković.

On objašnjava da će mere za brisanje “fantomskih birača” moći da se donesu tek nakon što se izvrši detaljni uvid u birački spisak i druge evidencije, uključujući u to terenske kontrole, a što je predmet Plana rada komisije i Metodoligije o kojima će čalnovi Komisije moći da razgovaraju kada bu7de usvojen Poslovnik i potpisana obaveza čuvanja poverljivih podataka.

– Tek tada ćemo moći da “uđemo u spisak”. Ovo sada je početak rada, i dalje se radi na principima funkcionisanja, koji praktično predstavljaju temelj na kome će se bazirati uvid, revizija kao ii verifikacija koja sigurno neće moći da se izvrši ni sa “fantomima” ni sa preminulima u spisku. Mandat Komisije je i to da otkrijemo kako je došlo do “fantoma” u spisku kao i kako to da se spreči, ali i ko je za to odgovoran kao i da preduzmemo pravne korake protiv počinioca, a u cilju uspostvaljanja trasparentnog, tačnog i ispravnog jedinstvenog biračkog spiska – objašnjava.

Po pitanju navodnih izmena izbornih zakona, naš sagovornik navodi da postoji nepisano pravilo u demokratskim zemljama da se izborni zakoni ne menjaju u izbornoj godini, podsećajući da mi jesmo u izbornoj godini, barem po rečima ljudi iz SNS-a.

– Sa druge strane, mi smo u Srbiji itekako bili svedoci, posebno za vreme vlasti Slobodana Miloševića, da su se izborni zakoni menjali u izbornoj godini ali da mu ti marifetluci nisu pomogli da zadrži vlast – setimo se 2000-te i pobede DOS-a. Uvažena Sofija Mandić je osvetlila ovaj proces koji se očigledno držao u tajnosti i hvala joj na tome – kaže Janković.

Zakoni su koliko vidim u fazi nacrta, što znači da se na njima radi ali da je potrebno da se rasprave na Vladi pa tek onda da dođu u skupštinsku proceduru i raspravu. To može da bude brzo, ali može i da potraje i da na dalje budu u fazi nacrta.

– Rešenja koja su data nacrtom, međutim, su stvarno čudna jer kroz omogućuvanje biračima da podrže više od jedne liste svojim potpisom obesmišljava ulogu notara i overavanja potpisa a koji utiču na redosled na listiću. Svakako javnost treba da bude upoznata i sa tim tendencijama i pokušajima SNS-ove vlasti da u izbornoj godini menja izborna pravila – zaključuje naš sagovornik.

Podsećamo, inicijativa za formiranje komisije proizašla je iz preporuka misije ODIHR-a nakon izbora održanih u decembru 2023. godine., tokom kojih su zabeleženo nedvosmisleno prekrajanje izborne volje građana. Ključni razlog bila je potreba za jačanjem poverenja javnosti u integritet izbornog procesa, nakon brojnih primedbi na tačnost i transparentnost Jedinstvenog biračkog spiska. U finalnom izveštaju istaknuta je neophodnost temeljne revizije biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera, uključujući opoziciju i civilno društvo.

Tokom proleća 2024. godine, u Narodnoj skupštini vođeni su pregovori između parlamentarnih stranaka i predstavnika civilnog društva o unapređenju izbornih uslova u okviru radne grupe za unapređenje izbornog procesa .

Nakon pregovoram, usvojene su izmene i dopune Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, koje su predvidele formiranje posebnog tela sa zadatkom da izvrši kontrolu, analizu i ponudi mere za unapređenje ažurnosti podataka.

Cilj komisije je da kroz inkluzivan pristup identifikuje eventualne nepravilnosti, poput „fantomskih birača“ ili netačnih adresa prebivališta, i obezbedi mehanizme koji će sprečiti migracije birača u svrhu izbornih mahinacija.