Šefovi diplomatija EU o Zapadnom Balkanu: Potrebno jača političko angažovanje u regionu

U dokumentu, koji je pripremio kabinet visokog predstavnika EU Žozepa Borela i u koji je Radio slobodna Evropa (RSE) imao uvid, ocenjuje se da „nesuglasice među zapadnobalkanskim partnerima koče sprovođenje regionalnih integracija“.

Najavljuje se jačanje političkog angažovanja u regionu i s tim u vezi spominju se učestale poste ministara inostranih poslova iz država EU, obaveštavanje zemalja regiona o diskusijama koje se vode na nivou EU kao i sastanci Borela sa liderima regiona.

Na sastanku Saveta EU za spoljne poslove najavljena je rasprava o prilikama na Zapadnom Balkanu, sa posebnim fokusom na BiH i odnose Srbije i Kosova, ali, kako navodi RSE, neće biti usvajani zaključci o regionu.

Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova u dokumentu pripremljenom za sastanak, navodi se da je atmosfera oko dijaloga o normalizaciji odnosa Srbijei Kosova „i dalje izazovna“  i da „u poslednjih nekoliko meseci nije postignut dalji napredak“.

Nedavne tenzije nastale oko registarskih tablica za vozila koja na Kosovo ulaze iz Srbije, i rešenje koje je pronađeno dokaz je da dijalog može doneti rezulatate ako je podržan jasnim signalima od strane visokih zvaničnika EU i u bliskoj saradnji sa SAD, navoidi se.

Fokus, kako se dodaje, sada treba da bude na povratku na implementaciju nerešenih obaveza iz dijaloga, poboljšanju atmosfere konkretnim pozitivnim akcijama i radu na agendi koja je okrenuta budućnosti, odnosno sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, a time i evropskoj budućnosti Kosova i Srbije.

U dokumentu se takođe navodi da je potrebna kontinuirana podrška i angažovanje na visokom nivou država članica u odnosu na Beograd i Prištinu, kako bi se podržali napori visokog predstavnika Žozepa Borela i  specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine  EU Mirolsava Lajčaka.

„Strane treba ohrabriti da se konstruktivno angažuju i ostvare pozitivne rezultate, uključujući regionalne sporazume u vezi sa zajedničkim regionalnim tržištem, i da se uzdrže od jednostranih akcija i retorike koja izaziva podele, posebno u vezi sa severom Kosova“, podvlači se u dokumentu.

Iz kabineta Borela se priznaje da je vizna librealizacija za Kosovo poseban proces, ali se u dokumentu spominje da bi „unapređenje diskusija u Savetu EU o liberalizaciji viznog režima za Kosovo takođe doprinelo poboljšanju kredibiliteta EU“ i moglo bi da pruži dalji podsticaj napretku Kosova na evropskom putu.

U dokumentu koji je izradio Borelov kabinet se ocenjuje da se politička situacija u BiH naglo pogoršala od leta.

„Neprihvatljiva, huškačka retorika koja dovodi u pitanje teritorijalni integritet, jedinstvo i suverenitet zemlje doprinela je povećanju tenzija na terenu“, ističe se u dokumentu i dodaje da su državne institucije sada „efektivno blokirane“.

U dokumentu se navodi da „treba učiniti sve kako bi se očuvala stabilnost BiH“.

„Pre svega, hitno je potrebno stvoriti odgovarajući prostor za rešenje zasnovano na dijalogu kako bi BiH napredovala na svom evropskom putu“, navodi se u dokumentu i  dodaje da je neophodno nastaviti zajedničke napore na nivou EU i SAD, jer je bliska koordinacija veoma važna.

Nedavno produženje mandata Saveta bezbednosti UN za operaciju EUFOR Altea se smatra pozitivnim korakom ka očuvanju sigurnosti i stabilnosti.

Šefovi diplomatija EU u ponedeljak o Zapadnom Balkanu

Šefovi diplomatija zemalja EU raspravljaće u ponedeljak u Briselu o Zapadnom Balkanu, pre svega o situaciji u Bosni i Hercegovini i odnosima Srbije i Kosova.

Kako je najavilo slovenačko predsedništvo EU, Zapadni Balkan jedna je od tema u fokusu sednice Saveta EU za spoljne poslove zakazane za 15. novembar, kojom će predsedavati visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.

Razgovaraće se mogućnostima unapređenja saradnje EU i Zapadnog Balkana. Slovenija kao predsedavajuća snažno podržava jačanje koordinacije i saradnje Unije sa partnerima na Zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju.

U razgovoru o Zapadnom Balkanu, dodaje se, ministri i državni sekretari nameravaju da se fokusiraju na situaciju u Bosni i Hercegovini i na odnose Srbije i Kosova.

Osim o Zapadnom Balkanu, na sednici Saveta za spoljne poslove razgovaraće se i o bezbednosnoj i humanitarnoj situaciji u regionu Sahela, kao i drugim pitanjima poput Belorusije, energetske krize, situacije u Sudanu i Etiopiji, Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja.