Selaković o izveštaju Evropske komisije: Stoji jasna formulacija – nazadovanja, ne postoji iskrena volja za reformama

Nešto posle 13 časova komesarka Marta Kos predstavlja napredak svih zemalja kandidata za pristupanje Evropskoj uniji. Očekuje se da će obraćanje biti kratko, ali se pretpostavlja da ćemo do kraja dana znati i detaljnije. Ono što smo imali prilike da čujemo u prethodnih dana, to je da će sigurno izveštaj biti oštar.

„Ja sam neposredno pred dolazak ovde imala uvid u izveštaj, jeste sasvim sigurno izveštaj obiluje formulacijama koje se ne mogu dovesti u vezu sa zemljom koja napreduje u procesu evropskim integracija. Ono što je indikativno i najznačajnije, koliko sam uspela da vidim, jeste da sloboda izražavanja, kao što je bilo evidentirano i prethodnih godina, nema napretka… Dakle, stoji jasna formulacija nazadovanja i tu se, kao ilustracija, navodi okruženje za rad novinara, medijske slobode, pritisci na medije i SLAP tužbe i tako dalje. To stoji i u onom segmentu koji se odnosi, recimo, na civilno društvo i to negde jeste jedna jako važna indikacija koja nam govori o tome koliko je Srbija zaista spremna da se uopšte bavi nekim drugim aktivnostima koje će nazivati reformskim, kada u tom delu tih najfundamentalnijih, najosnovnijih principa dobija takve ocene,“ prokomentarisala je Selaković za N1.

Ona je potvrdila da je ovo najoštriji izveštaj Evropske komisije koji smo imali do sada.

„Ja sam to i očekivala, imajući u vidu poruke koje su dolazile prethodnih nedelja, prethodnih meseci iz tih najviših krugova Evropske komisije. Sve ono što je rekla i predsednica komisije kada je bila u poseti Beogradu, zatim komesarka Marta Kos, čak i ako izuzmemo rezoluciju Evropskog parlamenta i ono što čujemo od evropskih poslanika, oni su ta neka druga grana vlasti evropske, negde se jasno vidi da je došlo do promene retorike prema Srbiji. Više se ne stavljaju u prvi plan i označavaju kao pozitivne promene nekakvi mali koraci, uglavnom tehničkog usklađivanja sa nekim segmentima Evropskog prava, pa onda to naša vlast uzme i iskoristi i nekako od toga napravi svoju interpretaciju izveštaja. Ja ne sumnjam da će oni to uraditi i ove godine, iz prostog razloga što je izveštaj sam po sebi vrlo obiman, sve klastere i sva pregovaračka poglavlja kojih ima 35 obrađuje de facto i de jure u nekim oblastima, u nekim poglavljima, ono što je urađeno jeste označeno kao nekakva dobra priprema.“

Na pitanje da li na izveštaj ima uticaj i ono što se trenutno dešava u Srbiji, Selakovićeva kaže da u izveštaju dominiraju formulacije i primeri koji su na neki način povezani sa ovim što se dešava poslednjih godinu dana.

„Pominju se izrazi kao – duboka polarizacija društva, govori se o zastoju institucionalnih procesa, dijaloga, problemi sa osiguravanjem slobode okupljanja, bezbednosti učesnika skupova i naravno slučaj ‘Nadstrešnica’, kojima se posvećuje dosta pažnje, naročito u onim segmentima koji se tiču borbe protiv korupcije. To mi je zapalo za oko. Na kraju tog poglavlja stoji da je percepcija građana, stručne javnosti i poslovne zajednice takva da je korupcija u Srbiji visoko rasprostranjena i mislim da to svakako ne ide u prilog, čak i tim nekim tehničkim stvarima koje su u toj oblasti, recimo, označene da su urađene,“ objašnjava.

Prema njenim rečima, izveštaji su i prethodnih godina vrlo realno sagledavali stanje u Srbiji.

„To se često nije sviđalo vlasti, ali nije se sviđalo možda ni nekim drugim krugovima, ali de facto ono što mora da se prizna, do određenog tehničkog nivoa, Srbija jeste uradila određeni stepen usklađenosti, međutim sama metodologija proširenja, način kako se napreduje u evropskim integracijama je takav da vi ne možete dobiti nikakvo institucionalno pokriće za taj napredak ako sada u oblasti temeljnih principa, pre svega poglavlja 23 i 24, postoje problemi.“

Kod nas se, kako kaže, to dešava kontinuirano od kako smo otvorili ta poglavlja i konstatuje da je to svojevrsni paradoks.

„Kada bi se u ovom trenutku radio ponovo skrining za otvaranje poglavlja 23, ne postoji teoretska šansa da bi to Srbiji bilo otvoreno. Tako da nismo mnogo nazadovali u nekim oblastima, ali mi se čini da je to prilično realno sagledano. I na kraju, ono što je jako važno kada govorimo o tom izveštaju, jeste što vrlo često ocene njegove, jesu podložne različitim tumačenjima u odnosu na to ko ga čita i šta se stavlja u prvi plan. Ali, izveštaj je takav, da vi možete u prvi plan staviti samo to što je ocenjeno ne baš tako povoljno ili u ovom slučaju i izrazito negativno, a možete o njemu govoriti kao o jednom instrumentu koji daje jedan realan skrining onoga gde se mi kao država i naše institucije nalaze.“

Formiranje Saveta REM-a i Zakon o biračkom spisku

To što je Skupština Srbije tek sad stavila na dnevni red Zakon o biračkom spisku i raspravlja se o Savetu REM-a, Selaković kaže da to nije dovoljno i da ne demonstrira suštinsku volju za reformama.

„Samo ako gledamo te dve stvari, mi smo evo sada došli do neke faze, do pred kraj tog procesa za novi REM, nakon godinu dana jednog mrcvarenja, nakon poništavanja tog prvog kruga, uz brojne neke opstrukcije, manipulacije, pa smo zvali Evropsku uniju, pa smo zvali OEBS da tumači naše zakone. To se ne bi desilo ni na ovom nivou da nije bilo toliko snažnog učešća i OEBS-a, i ove delegacije Evropske unije. To nismo imali ni u jednom drugom procesu. Drugo, zakon o biračkom spisku. CRTA je svoje predloge iznela još pre godinu i po dana, još dok je funkcionisala ta radna grupa. Šta je tačno sprečavalo vlast da demonstrira suštinsku volju da prihvati komentare nekih drugih aktera koji su želeli da učestvuju u tom procesu? To ne znamo, ali znamo da se to desilo pred posetu Ursule fon der Lajen. Tako da suštinski ja ne mogu da se složim sa tim da ovde postoji iskrena volja za reformama.“