Izveštaj EK će postaviti Srbiji pitanje da se opredeli: EU ili ne

Ovaj izveštaj Evropske komisije služi kao smernica za procenu koliko je zemlja napredovala u procesu pristupanja EU. Na osnovu njega donose se odluke o otvaranju ili zatvaranju pregovaračkih poglavlja. U slučaju Srbije, već duže vreme nema značajnog pomaka u tom procesu.

Evropska komisija, prema pisanju RSE, i u ovom izveštaju istakla je usklađivanje spoljne politike i normalizaciju odnosa na relaciji Beograd–Priština kao prioritete. Unija ukazuje da Srbija treba da preuzme mnogo veću odgovornost za proaktivnu i objektivniju komunikaciju o procesu pristupanja EU i da izbegava anti-EU retoriku.
Aktuelna politička kriza u Srbiji i demonstracije koje traju već godinu dana takođe su tema izveštaja. Ističe se da se tokom demonstracija primenjuju hapšenja i druge prisilne mere koje „imaju zastrašujući efekat na civilno društvo“. To je, kako se navodi, dodatno pogoršano „verbalnim napadima i kampanjama blaćenja, uključujući i one od strane visokih zvaničnika“.

Kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, u izveštaju se navodi da su neprimereni uticaj vlasti i pokušaji ograničavanja nezavisnosti pravosuđa u izvesnoj meri potkopali vladavinu prava i demokratiju u Srbiji, uprkos prošlogodišnjoj oceni o napretku na ovom polju.
Stav vlasti prema izveštajima već godinama je isti. Manevarski prostor koji obezbeđuje diplomatski rečnik ovakvih dokumenata funkcionerima vlasti znatno olakšava spinovanje njihovog sadržaja. Pred objavu ovih izveštaja, funkcioneri se obično ograđuju njihovom pravnom neobaveznošću, a zatim selektivno hvale delove koji im idu u prilog.

Uzimajući u obzir sadržaj Rezolucije EP o Srbiji i zahlađenje odnosa na relaciji Beograd–Brisel usled građanskih i studentskih demonstracija, jasno je da Evropa više nema istu blagonaklonost prema aktuelnom režimu.

Prema rečima naše sagovornice, suština ovog izveštaja je u jeziku kojim će Evropska komisija opisati stanje, posebno u oblastima spoljne politike, vladavine prava i izbornog procesa, jer će formulacije u izveštaju pokazati da li EU Srbiju i dalje vidi kao zemlju koja napreduje ka članstvu ili kao zemlju koja se od tog puta udaljava.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica kaže da je već sada jasno da će način na koji će izveštaj biti formulisan imati jednaku težinu kao i same ocene koje će sadržati, napominjući da u evropskom administrativnom jeziku svaka reč ima značenje.

– To znači da razlika između “limited progress” i “backsliding”, između “concern” i “serious concern”, nije tehnička već politička. Ona pokazuje gde Evropska unija vidi zemlju na njenom evropskom putu, kao kandidata koji još napreduje, ili kao onog koji se od tog puta udaljava. U evropskoj terminologiji svaka reč ima težinu. Razlika između “limited progress” i “backsliding”, između “should” i “must”, između “concern” i “serious concern”, u diplomatskom jeziku znači razliku između upozorenja i gubitka poverenja. Do sad je EU upozoravala i to vrlo pažljivo i biranim tonom i rečima – objašnjava.

Ona napominje da je iz najave već poznato da će ovogodišnji izveštaj predstavljati jednu suštinsku razliku od prethodnih, a to je da će postaviti Srbiji pitanje da se opredeli: EU ili ne. Đurica ističe da sada znamo da je EU prepoznala paralelnu politiku Srbije i balansiranje između EU i interesa Rusije, Kine, koje je praćeno anti-EU retorikom i neusklađivanjem ne samo sa fundamentalnim tekovinama EU već ni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Samim tim, prema njenim rečima, druga ključna oblast biće spoljna politika i geopolitička orijentacija Srbije, dodajući da pitanje nije samo da li se Srbija usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

– Izveštaj će sigurno podvući neusklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU konkretno u merama prema Rusiji. S tim u vezi, vrlo verovatno će biti istaknuto da Beograd nastavlja da manipuliše sa narativima koji su u suprotnosti sa evropskim vrednostima i interesima. Da li će upotrebiti formulacije poput “Srbija treba da odluči” ili “Srbija mora da odluči”? Od toga će zavisiti da li EU još vidi balans kao taktiku, ili ga smatra dvosmislenošću koja podriva kredibilitet i neće više to da toleriše – kaže Đurica.

Kada je reč o vladavini prava, gde već postoji prethodni izveštaj EK o vladavini prava koji, ne samo da je zabeležio zastoj, već i nazadovanje, naša sagovornica kaže da će vrlo verovatno biti reflektovan u godišnjem izveštaju o napretku, napominjući da od formulacije u sutrašnjem izveštaju će nam biti jasno da li je Evropska komisija izgubila poverenje u srpske vlasti da sprovede reforme u pravosuđu, borbi protiv korupcije i zaštiti institucija.

– Ako Komisija oceni da postoji zastoj, to znači da reforme stoje i da sve druge reforme nemaju garanciju, a da najveću cenu toga plaćaju građani; ako konstatuje nazadovanje, što nije isključeno, to znači da su institucije izgubile nezavisnost i poverenje. Jezik kojim će Komisija opisati ovu oblast biće najjasniji pokazatelj da li još postoji prostor poverenja od Brisela ka političkom Beogradu – objašnjava.

Kao treću oblast na koju posebno treba obratiti pažnju u sutrašnjem izveštaju, naša sagovornica ističe ocenu izbornog procesa i regulatornih tela, dodajući da će i u ovom slučaju svaka formulacija biti signal o poverenju u reformski kapacitet države. Đurica objašnjava da izraz “partial progress” ostavlja prostor za nastavak reformi, “limited progress” znači da se reforme sprovode samo formalno, bez suštine, dodajući da upravo od tog jezika zavisi i kako će države članice kasnije čitati preporuke o eventualnim koracima u pregovorima.

– Konačno, i u delu koji se odnosi na ekonomsko upravljanje i korišćenje sredstava iz EU programa, pažnja će biti na tome da li Komisija konstatuje “difficulties in implementation” ili “systemic weaknesses”. Ova razlika odlučuje da li se problemi vide kao privremeni, ili kao posledica dubljih institucionalnih slabosti koje ograničavaju pristup Planu rasta za Zapadni Balkan – poručuje, dodajući da će unutar izveštaja analizirane obaveze Srbije iz Reformske agende gde će se utvrditi doslednost, ili pre nedoslednost u sprovođenju obaveza, zbog čega Srbija ne može da pravovremeno povuče sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan, a što direktno zavisi od kredibiliteta reformskog procesa.

Đurica zaključuje da će od posebne važnosti biti kako će se u izveštaju odraziti rezolucija Evropskog parlamenta usvojena pre nekoliko dana, napominjući da ako ton izveštaja Evropske komisije bude usklađen sa tonom te rezolucije, to će biti jasan signal da EU ima ujedinjen pogled na stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji, što je prethodno bilo upitno obzirom da institucije EU nisu imale uniforman pristup problemu, ali i da razume ono što građani već dugo osećaju u svojoj svakodnevici.