Slovenija spremna da podrži razgovore Beograda i Prištine

Danilo Tirk je ohrabren razvojem odnosa sa Srbijom ističući da se Slovenija zalaže za što brže uključenje Zapadnog Balkanu u EU, bez obzira na „zamor od proširenja“ koji vlada u pojedinim članicama Unije. Naš sagovornik, takođe, veruje da „politički ne bi trebalo isključiti stvaranje manje evrozone“, nakon paketa pomoći koji je pripremljen za spasavanje evra.

– U Sloveniji se intenzivno razmišlja o posledicama ovog iskustva, pogotovo u vezi sa krizom u Grčkoj i sa načinom na koji se spašava evro. Ja sam ovo definisao kao kupovanje polisa za osiguranje. Evropska unija je investirala značajna sredstva u stabilnost evra i sada se nadamo da će ovo uspeti i to na način koji neće tražiti stvarno korišćenje garancija koje su dale evropske države. To je, otprilike, najjednostavnija definicija sadašnjeg trenutka. Tu, naravno, ima zadataka i za budućnost, jer se u EU stvara poseban mehanizam kontrole. Iskreno se nadam da će ovo da uspe. O tome sam detaljnije razgovarao s predsednikom Saveta EU Hermanom van Rompejom, koji je predsedavajući ove radne grupe koja radi na tom mehanizmu i koji bi trebalo da formuliše pravila kontrole, kako bi se sprečilo da se ovakve situacije ne ponove. To su stvari koje se tiču finansijske krize. Posledice krize, međutim, idu dalje od samih finansija. Stvara se situacija u kojoj će EU morati da uloži više energije u formiranje vlastitih prioriteta. Otvoreno se postavlja pitanje kredibiliteta Unije, pa je stoga izuzetno važno kako će se ovi prioriteti formulisati.

Kako će te posledice uticati na odnos prema proširenju EU?

– Mi se zalažemo za to da dalje proširenje Unije bude jedan od prvih prioriteta i da zbog ovih događaja ne izgubi na značaju. Možda ne bi bilo loše ovde pomenuti da ljudi koji znaju dosadašnja iskustva sa širenjem EU, znaju da je uvek bilo teško, da je uvek bilo problema i suprotstavljanja, ali i to da su posle odluka o proširenju svi bili zadovoljni. To se može očekivati i sada. Mi tu imamo svoju jasnu liniju.

Slovenija je i kao predsedavajuća EU javno isticala svoje zalaganje za uključivanje Zapadnog Balkana u ujedinjenu Evropu. Kakvo je sada raspoloženje kod drugih članica Unije?

– Sada postoji ono što se naziva zamorom od proširenja („enlargment fatigue“), što nije sasvim nov fenomen. Mi ćemo tu nastaviti sa svojim punim zalaganjem i verujem da ćemo moći da dobijemo dovoljnu podršku. Nismo sami u tom naporu. Druga stvar, videli smo prošle godine kako je važno da se pored samog formalnog postupka proširenja stvore uslovi za približavanje koji idu van tog kruga. Vizna liberalizacija je tu od bitnog značaja. Mi puno napora ulažemo u to da se proces vizne liberalizacije širi dalje, na Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, i da čitav taj prostor bude što više spojen sa EU, jer to posredno stvara uslove za proširenje, a pogotovo daje mogućnost ljudima da putuju, da imaju kontakte, da se obrazuju, da sklapaju poslove… Prema tome, ima pored tog dnevnog reda koji se tiče proširenja u formalnom smislu, još zadataka koji su značajni i na kojima radimo.

Kakvi su vaši pogledi na odnose Slovenije i Srbije, pošto ste na funkciji oko dve i po godine? U više navrata sretali ste se s predsednikom Tadićem i razgovarali, a spoljni utisak je da se odnosi kreću uzlaznom linijom.

– Taj utisak potpuno odgovara sadržini. Mi smo stvorili veoma dobru komunikaciju s predsednikom Tadićem. Što je važnije, imamo i veoma dobru sadržinu naših kontakata. Predsednik Tadić je posetio Sloveniju u septembru prošle godine. Tom prilikom zaključen je ugovor o socijalnim pitanjima, koji je nedavno ratifikovan. Tu su se stvari suštinski izmenile u smislu pomoći stvaranju pravnog okvira za rešavanje socijalnih pitanja ljudi, pogotovo onih koji imaju penzije. Dajem to kao jedan konkretan primer, ilustraciju tih odnosa. Ekonomski odnosi takođe su značajno napredovali, iako postoji ekonomska kriza, ali nije umanjen značaj poslovnih odnosa koji jačaju. Dakle, ja sam zadovoljan. Hteo bih da se više toga napravi u kulturi. Podržao sam stvaranje Udruženja „Danilo Kiš„ u Ljubljani koje okuplja intelektualce koji su poreklom iz Srbije, a žive u Sloveniji i daju doprinos intelektualnom životu Slovenije. Bio sam na njihovom prvom skupu i rado ću i dalje da podstičem taj razvoj. Mislim da je intelektualni doprinos intelektualaca koji su došli iz Srbije i žive u Sloveniji značajan, i treba ga podržati.

Početkom juna u Sarajevu sledi regionalni sastanak koji organizuje Španija kao predsedavajući EU. Da li će Slovenija prisustvovati tom skupu?

– Ovaj sastanak je još u procesu pripreme. Mi podržavamo sve te sastanke, a mislim da je posebno važno da se države iz regiona što više i same angažuju. Pomoć država van regiona je dobrodošla i korisna, ali naši pokušaji su prvenstveno fokusirani na države unutar regije. Ako one mogu da se sastaju same, da zajednički rade na projektima, onda to daje izuzetno važan dodatni novi kvalitet koji do sada nije postojao. Mi bismo hteli da se svi ovi sastanci iskoriste za jačanje te energije koja postoji, a koja za sada nije dovoljno izražena.

Srbija nije učestvovala na nedavnom regionalnom sastanku na Brdu kod Kranja u Sloveniji, zbog svojih stavova povodom Kosova. Što se skupa u Sarajevu tiče, čini se da je pronađeno neko rešenje, ali problem Kosova time svakako neće biti okončan. Kako gledate na dalji razvoj rešavanja kosovskog pitanja, posebno u kontekstu procesa pred Međunarodnim sudom pravde?

– Slovenija je, kao što znate, priznala Kosovo kao nezavisnu državu. Ja sam Kosovo posetio u decembru prošle godine, pošto se zalažemo za što bolje i što sadržajnije odnose Ljubljane i Prištine. Mislimo da je proces osamostaljenja Kosova nepovratan. To je naš stav. Hteli bismo da se odnosi oko Kosova organizuju na način koji bi bio što više od koristi ljudima. Ja potpuno shvatam prioritetni značaj problema koji ima srpski živalj na Kosovu. Tu bi trebalo pomoći, trebalo bi naći konkretna rešenja, uključujući pitanja imovine i druga pitanja koja postoje. Za tako nešto, međutim, treba više komunikacije. I ovaj intervju bih iskoristio za jedan apel za bolju komunikaciju predstavnika Srbije i Kosova i za dijalog koji će moći da bude usmeren upravo na ta pitanja. Znam da to nije lako, znam da sada postoje i novi problemi koji to otežavaju, ali treba istrajati na tome. Na kraju, ja ne verujem da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde biti radikalno. To nije presuda, već savetodavno mišljenje. Ono će objasniti stvari, ali neće menjati odluke koje su već usvojene.

Da li bi Slovenija podržala nove pregovore Beograda i Prištine ukoliko bi do njih došlo?

– Apsolutno. Mislim da su razgovori potrebni. Mi bismo ih rado podržali i pomogli, ako možemo. Ja, međutim, razumem jednu stvar jako dobro, pošto sam radio u Ujedinjenim nacijama. Politička volja partnera u razgovorima mora da nastane autonomno i autohtono. Ona se ne može stvoriti izvana i veštački. Može se pomoći davanjem dobrih usluga, na primer, davanjem mesta gde se mogu ovakvi razgovori obaviti. Mi nismo još stigli do tog nivoa. Ovu priliku bih zato iskoristio da apelujem – što više direktnih kontakata to bolje.

Kosovo ima svoje uslove

Priština – Potpredsednik kosovske vlade Rame Manaj isključio je mogućnost da Misija UN na Kosovu posreduje u tehničkim razgovorima Beograda i Prištine. „Unmik ne može imati posredničku ulogu. Svi znamo da uloga Unmika slabi i da se kreće ka konačnom nestanku“, rekao je Manaj za prištinski list Zeri, ističući da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN „u praksi i de fakto“ prevaziđena. Portparol Unmika Rasel Giki je, međutim, izjavio da je Misija spremna za posredničku ulogu, ukoliko postoji potreba da se olakšaju razgovori o praktičnim pitanjima. R. D.