Spremni za dvocifreni izborni rezultat

Afirmisaćemo ulazak u NATO kao garanciju trajnog mira na Balkanu, činimo sve da pokrenemo iskren dogovor sa sindikatima i poslovnim svetom, da u našoj ekonomiji zavlada transparentno vlasništvo – ističe u razgovoru za Danas Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, povodom reizbora na mesto predsednika stranke.

Kao novi-stari predsednik LDP, šta će Vam biti prioriteti u radu stranke u narednom periodu?

– Spremanje LDP za dvocifreni rezultat na izborima, a onda preuzimanje odgovornosti za one poslove u sledećoj vladi za koje svako u Srbiji zna da ih LDP može najefikasnije obaviti. Regionalna politika, promene u ekonomiji, efikasnije obrazovanje, modernizacija. Afirmacija preokreta – to je suština, napuštanje ideje da će svemoćna država biti sve u našem životu. Treba nam preokret u načinu razmišljanja, u odnosu prema životu. Afirmisaćemo ulazak u NATO kao garanciju trajnog mira na Balkanu, bezbednijeg života u Srbiji, prestanka stalne neizvesnosti i uslov podizanja kvaliteta i konkurentnosti naše privrede. Činimo sve da pokrenemo iskren dogovor sa sindikatima i poslovnim svetom. Da u našoj ekonomiji zavlada transparentno vlasništvo, upravljanje privredom oslobođeno partijskog tutorstva. Tržišna transformaciju javnih preduzeća, njihovo pretvaranje u akcionarska društva, uz privremenu zaštitnu ulogu države. To je nekoliko ključnih politika LDP.

Na izbornoj skupštini ste rekli da je obaveza LDP-a da uradi poslove koje niko drugi u političkom životu nije u stanju da uradi. Šta ste mislili pod tim?

– LDP nije stranka dežurnih komentatora, nismo lovci ne greške drugih, kalkulanti koji su sebi napravili stranku da bi u njoj, sa udobne distance, dobacivali. Za LDP je ključno pitanje naše uloge u društvu. Stranka će biti fokusirana na poslove koje LDP može da uradi najbolje. Oni se svode na potpuno drugačiji pristup u regionalnoj politici, drugačiji odnos prema prošlosti, na suočavanje sa posledicama pogrešne politike, ali i traganje za definisanje uzroka problema u kojima se nalazimo. Pred sobom imamo problem Kosova, odnosa sa Bosnom, nesporazume sa Hrvatskom, komplikovanu istoriju uspona i padova u relacijama sa Crnom Gorom.

Da li Srbija može da dobije status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora do kraja godine? A šta sa članstvom u NATO?

– Evropa je svedena na poštapalicu, koja sve više nervira ljude. Ne može se taljiganje između jedne ili druge administrativne odluke Brisela, večito nuditi ljudima kao razlog da prežive od izbora do izbora. Evropska ideja je banalizovana, pa takva atmosfera prati i iščekivanje kandidature. Glasali smo za svaki evropski zakon, za svaku odluku koja ima makar i nedovršenu evropsku crtu, činićemo to i dalje, ali se ne može evropeizacija završiti na administrativnom ispunjavanju obaveza. Zato mislimo da je NATO jedna od prečica prema pravoj Evropi u Srbiji. NATO je odgovor na pitanje šta ćemo da radimo posle dobijanja statusa kandidata, kada se suočimo sa istinom da nas čeka predug put do EU ako nastavimo tempom kornjače. Srbija će ostati večiti kandidat za EU bez donošenja odluke o ulasku u NATO. Za zemlju kao što je Srbija, taj ulazak je preduslov brzog članstva u EU i to je očigledno.

Rekli ste i da je potrebna nova filozofija za Kosovo. Koja bi bila ta „konkretna rešenja“ za kosovsko pitanje?

– Život, a ne utvare prošlosti, postepeni napredak, a ne stalna jeza u našem životu čim se pomene Kosovo. To je nova filozofija. Nismo srećni zbog onog što se na Kosovu desilo, ali nemamo pravo da svoju decu prisilimo da budu taoci tog prokletstva. Vrlo smo jasni – ne verujemo u ideju podele, to je rešenje u prevaziđenom formatu prošlosti koja nam je uništila život. Nama, Albancima, celom regionu. Podela Kosova, znači podelu Makedonije, Srbije, Bosne. Ako je dobro Albancima biće dobro i kosovskim Srbima, a mi svoju sreću treba da gradimo na poslovima koji su pred nama, a ne u bežanju pred istinom. Interes je Srbije da pomaže ubrzanu demokratizaciju Kosova, zaštitu ljudskih prava i ekonomski razvoj jer jedino to obezbeđuje održiv opstanak srpske zajednice. Svi naši problemi moraju se rešavati kroz postepenu izgradnju poverenja, koja podrazumeva i uzajamnu podršku za EU i NATO.

Rat verskim pitanjima čini nas zaostalima

Kako gledate na buduće odnose Srbije i Crne Gore i kako komentarišete to što Milo Đukanović želi da reši crkveno pitanje u Crnoj Gori?

– Kao zemlja nemamo šta da tražimo u hodnicima Brisela dok nas ne prihvate i shvate u Zagrebu, Podgorici, Prištini, Ljubljani, Skoplju… Crna Gora je naš sused i suverena država. Ona zaokružuje svoje institucije, traga za stabilnošću koja će joj omogućiti da se još brže transformiše. Verujem da će pitanje verske organizacije i sloboda rešiti na evropski način, a nadam se da se ovde neće pojaviti neko ko bi to pitanje neodgovorno iskoristio za novu nestabilnost. Kada je region nestabilan – Srbija propada, kada ratujemo verskim pitanjima ili se prebrojavamo na popisima, onda zaostajemo.