„Srbija bez napretka u borbi protiv korupcije i vladavini prava“: Šta kaže novi izveštaj Evropske komisije?

Iako izveštaji EK često koriste diplomatski jezik, zbog čega vlast zna da ih tumači u svoju korist, oni jasno pokazuju gde Srbija kao kandidatkinja pravi korak unazad u odnosu na evropske vrednosti i standarde.

Pravosuđe, sloboda medija i borba protiv korupcije redovne su zamerke Evropske komisije, a odnedavno je na toj listi i revizija biračkog spiska, nakon sumnji na izbornu krađu 2023. godine.

Evropska komisija u ovom izveštaju izražava zabrinutost povodom tema o kojima građani protestuju još od pada nadstrešnice u novembru prošle godine, što dodatno potvrđuje da se zahtevi građana podudaraju sa zahtevima Evropske unije.

Reforme u ovim oblastima ključne su za napredak Srbije ka EU, ali se zaostaci najčešće pripisuju nedostatku političke volje vladajuće strukture. Naši sagovornici naglašavaju da sistemske i efikasne borbe protiv korupcije nema, te da izvršna vlast vrši pritisak na pravosuđe, ugrožavajući njegovu nezavisnost.

Novinarka portala European Western Balkans, Sofija Popović, navodi da izveštaji o vladavini prava, koji se za države kandidate objavljuju od prošle godine, na dobar način oslikavaju stanje u ključnim oblastima procesa pristupanja. Kako ističe, u tim dokumentima vrlo detaljno su opisani svi problemi u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i medija.

– I ove godine nalazi Evropske komisije o Srbiji ne mogu biti zadovoljavajući posebno zbog činjenice da smo mi zemlja koja pregovara za punopravno članstvo već duže od 11 godina – ocenjuje.

Ona dodaje da je zanimljivo to što se Evropska komisija u izveštaju osvrnula na borbu protiv korupcije koju je predsednik Srbije najavljivao krajem prošle i početkom ove godine.

Komisija je, kako navodi, prepoznala ono na šta su domaći eksperti ranije ukazivali a to je da ne postoji sistemska borba protiv korupcije, već da tužilaštva i policija deluju selektivno, po političkoj volji, odnosno prema signalima vlasti, u ovom slučaju direktno predsednika.

Podseća i da je, kao što je portal European Western Balkans ranije preneo, Komisija u izveštaju ukazala na postojanje sistemskih izazova u uspostavljanju uverljivih rezultata kada je reč o istragama, podizanju optužnica i pravosnažno okončanim presudama u slučajevima visoke korupcije. Posebno se, kako navodi, ističe i problem oduzimanja imovine stečene kriminalnim aktivnostima.

Popović ističe i da se u delu izveštaja Evropska komisija osvrće na procese koji su pokrenuti povodom pada nadstrešnice, pri čemu dobro prepoznaje da paralelne istrage o povezanim koruptivnim delima u ovom slučaju nose rizik od nekoordinisanog postupanja. Taj problem, kako navodi, proističe iz podeljenih nadležnosti između različitih institucija koje se bave tim slučajem.

– To sve pokazuje koliko su srpske pravosudne institucije nemoćne da deluju u ovom slučaju, o čemu govori i činjenica da ni nakon više od osam meseci i pored masovnih protesta nema potvrđene optužnice, a gotovo svi osumnjičeni brane se sa slobode – ističe naša sagovornica.

Ona naglašava da izveštaje Evropske komisije ovog tipa ne treba tumačiti kao podršku studentima ili protestima, već kao realističan prikaz stanja u zemljama kandidatima. Ističe da vlast u Srbiji svakako ne može biti zadovoljna nalazima iz izveštaja, jer oni jasno ukazuju na visok nivo zarobljenosti institucija.

Ipak, dodaje da ovaj dokument istovremeno potvrđuje da Evropska unija od vlasti u Srbiji zahteva upravo ono što građani već mesecima traže na ulicama.

Dodaje da će ovaj izveštaj poslužiti i državama članicama Evropske unije prilikom donošenja odluke o tome da li će sa Srbijom doći do pomaka u pregovorima i otvaranja novog klastera.

Kako trenutno stvari stoje, prema njenim rečima, upravo zbog svih problema koje izveštaj jasno ističe, među članicama EU ne postoji konsenzus da bi Srbija trebalo da otvori Klaster 3, iako je on na tehničkom nivou spreman već duže vreme.

– Sve dok se ovakvi izveštaji budu pisali o Srbiji, ne treba očekivati pomake, koliko god postoji volja EU da ubrza proširenje u ovom regionu. Crna Gora i Albanija koje su Srbiju prestigle u pregovorima, otkočile su svoj proces tek kada su poboljšali svoje rezultate u ključnim oblastima, uključujući borbu protiv korupcije – zaključuje Popović.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da se u izveštaju komentari koji se odnose na Tužilaštvo za organizovani kriminal tiču pre svega nedostatka kadrova. Dodaje da, zbog neodgovarajućih zakonskih rešenja, to tužilaštvo nema nadležnost nad posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije u četiri viša javna tužilaštva, što, kako ističe, otvara prostor da rad tužilaštava u borbi protiv korupcije bude nedosledan.

On navodi da se u Izveštaju o vladavini prava ne koristi izraz „zarobljena država“, ali da se iznose vrlo jasni i ilustrativni primeri ponašanja predsednika, članova Vlade i poslanika, u kojima se prepoznaje neprimereni pritisak na pravosuđe. Kao primer navodi početak hapšenja za koruptivna krivična dela, do kojeg je došlo neposredno nakon što je predsednik Vučić to najavio u jednom od svojih obraćanja.

– Pored pomenutih pritisaka, o pravosuđu se govori dosta i kroz prizmu nedovoljnih resursa, na primer kod Tužilaštva za organizovani kriminal i zakonskih rešenja koja nisu dovoljno dobra u pojedinim oblastima. Na primer, odnos između TOK i posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim javnim tužilaštvima, sve se to povezuje i sa učinkom – objašnjava.

Nenadić ocenjuje da će otvaranje pregovora o novim pitanjima u krajnjoj liniji zavisiti od kompromisa među članicama EU, odnosno od toga kakvu političku poruku žele da pošalju. Ističe da je očigledno da Srbija u mnogim aspektima vladavine prava ne samo da ne beleži napredak, već da nazaduje, i da je to je evidentno kako iz samog izveštaja tako i iz prakse.

– Ipak, koliko mi je poznato, među članicama EU postoje različita viđenja o tome da li bi zbog toga trebalo stopirati otvaranje pregovora o drugim pitanjima dok se ne unapredi vladavina prava ili bi, trebalo da otvaranjem Klastera daju vlastima podsticaj da ipak urade nešto i kada je reč o vladavini prava i demokratiji – zaključuje.