Šta Ana Brnabić i Sofija Mandić kažu o biračkom spisku: U Skupštini javno slušanje predloga poslanika SNS

Navela je da ovaj proces transparentan i da je dugo trajao i da su se dugo trajali da izmene i dopune reflektuju dalja mišljenja ODIHR, kao i nacrte zakona koji su stigli od civilnog društva, pre svega CRTA-e.

Nacrt Zakona koji je danas na javnom slušanju je menjan od strane poslanika Uglješe Mrdića, koji predstavlja poslaničku grupu SNS, neverovatnih šest puta, ukazala je i napomenula da je cilj bio da se usliše preporuka ODIHR-a.

Uprkos tome što neko govori da se na ovome nije radilo, verovali ili ne, na ovom zakonu radilo se 18 meseci, napomenula je.

Sadržinski je ovaj nacrt veoma sličan onome koji je ranije predložila Crta, dok se suštinski razlikuje u sastavu komisije, rekla je Brnabić.

Napomenula je da do 2012. godine jedinstveni birački spisak nije ni postojao i da oni koji danas najviše kritikuju su bili saglasni tada sa tim da birački spisak postoji na nivou lokalne samouprave, pa se nije znalo, kaže, da se zna ko gde i koliko puta ima pravo da glasa.

Ovim izmenama zakona se ide jedan krupan korak napred, jer se predlaže komisija za uvid i reviziju jedinstvenog biračkog spisak, navela je predsednica Skupštine i dodala da će ova komisija biti stalna i od sada pa nadalje će vršiti uvid u jedinstveni birački spisak.

To je, navela, tražila i NVO CRTA, koja nažalost nije na javnom slušanju. Kaže da joj nije jasno što CRTA nije danas u Skupštini, jer je ranije bila na sastanku opozicije na istu temu.

Komisija bi imala 10 članova, koja bi bila stručna i tehnička lica. Pet od deset bi nominovale stranka vladajuće većine, tri stručna lica bi nominovale tri najveće opozicione grupe u parlamentu, a dva lica bi kandidovala organizacije civilnog društva i to one koje su učestvovale kao posmatrači u najmanje tri izborna kruga u Srbiji, a te uslove ispunjavaju samo Crta i CeSid, objasnila je Brnabić.

Ukoliko opozicija, kao što su neki najavili, a nadam se da će promeniti mišljenje jer su svi govorili da je birački spisak najveći problem, ne žele da učestvuju u komisiji, onda idemo na narednu poslaničku grupu, rekla je.

Sastavom od deset članova se uspostavlja inkluzivnost i princip participativnosti u komisiji, smatra.

Brnabić je dodala da za odlučivanje u komisiji je potrebna dvotrećinska većina, odnosno sedam od deset članova, a potrebno je i da najmanje jedan od članova komisije iz različitih grupa glasa za neku odluku, rekla je.

Brnabić smatra da je time obezbeđen balans svih aktera.

Ukazale je da bi mandat komisije bio pet godina.

Ona je dodala da više vremena za dogovore nema jer smo već u julu 2025. godine, a razgovara se o tome 18 meseci i sada se stiglo do kraja i najbliže je kompromisu, smatra.

„Od kompletne revizije biračkog spiska smo udaljeni 10-11 meseci i ako budemo efikasni i niko ne bojkotuje proces i da najbolje kandidate onda smo 10 meseci od završetka tog posla, što nas dovodi u maj 2026. godine. Od Maja 2026. ulazimo u izborni cajknot da ispunimo ono što dugujemo svim našim građanima“, napomenula je Brnabić.

Ona je rekla da je ona opozicija i da misli da je birački spisak njoj bi u komisiji bio potreban jedan, a ne tri člana, koji bi rekao da to ni na šta ne liči.

„To mene zaista brine, da birački spisak nikome nije problem. Rekla bi meni je potreban jedan član“, dodala je predsednica Skupštine.

Trajni uvid u birački spisak ovim nacrtom omogućava stalnim i zamenskim članovima RIKa, a takođe nakon proglašenja izbornih lista i njihovim predstavnicima, pa i posmatračima u izborima.

Ovo je u skladu s onim što smo radili proteklih deset godina, navela je.

Brnabić je poručila građanima da ko sada ne želi da učestvuje u ovakvoj komisiji, s ovakvim ovlašćenjima i mandatom, taj jasno govori da birački spisak nije problem, nego je bio još jedna prazna politička tema.

Molim za podršku, a svakako neke stvari možemo da unapredimo, samo da svi učestvujemo konstruktivno, poručila je.

Mrdić: Dokazujemo da nismo ni sujetni, niti tvrdoglavi

Uglješa Mrdić, poslanik SNSa i predlagač o izmenama Zakona o biračkom spisku, naveo je da je SNS pokazao iskrenu želju da se unapredi izborni proces i da se usvoje sve preporuke ODIHRa.

Srbija nikada nije imala bolje uređeni birački spisak, napomenuo je Mrdić.

Smatra da to što su izmenu zakona vršili šest puta to znači da nisu ni sujenti, niti tvrdoglavi.

Rekao je da je usvojio sve preporuke CRTE i da je nastojao da ispuni sve preporuke ODIHRa.

Mrdić je dodao da jedino što je sporno ostalo je način glasanja, a da je tu najvažnije da ništa ne može biti usvojeno ako ne glasa za to makar po jedan član komisije iz civilnog sektora, vlasti i opozicije.

To govori, smatra, da su za dogovor. Mrdić je rekao da će naknada za članove komisije biti povećana.

Kada neko ne želi da učestvuje na javnom slušanju, onda je upitna njegova namera, rekao je on.

Poslanik SNSa posebno je istakao velika ovlašćenja komisije.

Ukazao je da je ranije bio kritikovan od opozicije zašto članovi komisije nešto mogu da analiziraju, dodavši da je to usvojio iz predloga CRTE. Ko ima dobru nameru shvatiće da je ovaj nacrt zakona u interesu građana i da unapređuje izborni proces, smatra.

Mandić: Ovo je predlog SNS, ne Radne grupe

Sofija Mandić, članica Republičke izborne komisije, je rekla da je pošteno to što je Medić rekao da iza toga stoji SNS a ne Radna grupa i konsenzus da civilnim sektorom.

Ukazala je da nije korektno to što su Brnabić i Mrdić, kao predstavnici vlasti, govorili pedeset minuta.

Kaže da predstavnici nisu mogli da uđu salu na javno slušanje, kao ni prošlog puta, kafa to nije dozvoljeno Zoranu Gavriloviću iz Birodija jer nije bio na spisku.

Rekla je da ovo nije deveto javno slušanje, već prvo po ovom nacrtu, dok su se devet puta okupljali da razgovaraju o različitim nacrtima zakona.

Navela je i da je ovaj predlog nacrta dobila pre dva dana te da nije tačna onda teza da o ovom predlogom razgovaraju dubinski.

Članica RIKa rekla je da najveća promena ovog nacrta j odnosu na onaj iz jula ove godine, ono što je bilo adhok rešenje za junske lokalne izbore uvode kao normalu.

Na terenu to će proizvesti rešenje kojem će biti legslizovsno da osoba koja živi u određenoj lokalnoj samoupravi ne može tu da glasa, nego da glasa u onoj u kojoj je prethodno prijavljena.

Zamerila je to što komisiji nisu data izvršena ovlašćenja, već se uvodi princip da neko može da živi na jednom, a glasa na drugom mestu.

Ova komisija, smatra Mandić, nema nadležnosti da vrši ni reviziju, niti kontrolu biračkog spiska, već samo da o tome piše izveštaje.

Mandić kaže da kao što su bezuba ovlašćenja komisije, isto tako je bezubo ovlašćenje dato svakom članu ili zameniku člana RIKa da izvrši uvid u birački spisak.

Mene se ne tiče šta je CRTA pisala i šta ste vi usvojili, mene zanima šta je ODIHR rekao da je potrebno, navela je ona i dodala da je ODIHR rekao da je neophodna revizija spiska.

Brnabić je, replicirajući Mandić, rekla je da su javna slušanja apsolutno otvorena za sve, ali da je neophodno za to prijaviti se i da je to tako u svakoj normalnoj zemlji. Zoran Gavrilović je samo trebalo da se prijavi, dodala je.

Dodala je da je Mandić u pravu kada kaže da nacrt zakona treba da ima obrazloženje.

Govoreći o pravilu od šest meseci, rekla je da je opozicija na tome insistirala u junu prošle godine jer su govorili o „fantomskim biračima“, pa im je to bio uslov.

Mislila da je trebalo onda ono što su dogovorili sa opozicijom da uvedu u nacrt zakona, jer bi u suprotnom, smatra, opozicija pitala zašto to nije implementiramo.

Ukazala je da nema problem da se to vrati unazad.

Brnabić je zamolila Mandić da pošalje alternativni predlog, kada je reč o roku od šest meseci za uvid u birački spisak od strane članova RIKa