Jovana Spremo: Potpisivanje „Mrdićevih zakona“ bio bi signal EU da Srbija odustaje od evropskog puta

Međutim, kako kaže za N1, ukoliko se Mrdićevi zakoni potpišu to će biti jasan pokazatelj Evropskoj uniji da Srbiju evropski put dalje ne interesuje.

Govoreći o kritikama iz Evropske unije na set „Mrdićevih pravosudnih zakona“ navodi da je njima sporna i procedura donošenja tih zakona, ali i sama sadržina istih.

„U ovom momentu fokus se stavlja na proceduru, budući da je u najmanju ruku sve vezano za predlaganje ovih zakona odrađeno katastrofalno. Mrdić kao poslanik naravno ima pravo da predloži zakone, ali ne nužno zakone ovog tipa“, ističe.

Objašnjava i da, kada govorimo o zakonima koji se odnose na pravosuđe, reč je o krovnim zakonima koji utiču na celu jednu granu vlasti.

„Neophodno je da takva vrsta zakona prođe jednu obimnu proceduru javnih konsultacija, javne rasprave, pa možda čak i dodatnih javnih slušanja u okviru odbora na čijem čelu je, na primer, poslanik Mrdić. Evropska unija skreće pažnju na proceduru budući da norme koje je Evropska unija imala u Poglavlju 23, koje se odnose na pravosuđe, nisu pisane, nisu jake i one se dosta oslanjaju na mišljenje Venecijanske komisije, odnosno standarde Saveta Evrope“, navodi.

Podseća i da su reforme koje smo imali 2022. i 2023. godine, kada su izmenjeni delovi Ustava koji se odnose na pravoduđe – svaki zakon odlazio je u Evropsku komisiju u određeni Direktorat koji se bavi pravosuđem, pa je onda išlo u Venecijansku komisiju, dobijali smo mišljenje, pa je ovde bila javna rasprava.

„Šta god mi mislili o rezultatu koji smo tada dobili, ta javna rasprava je bila organizovana onako kako treba, onako kako je Evropska unija zapravo smatra da svaka javna rasprava treba da izgleda“, dodaje.

Odstupanje od „evropskog puta“
Komentarišući konstataciju predsednika Srbije Aleksandra Vućiča da se prvi put usvajaju zakoni koji nisu stigli kao „nalog spolja“, a potom da je ipak trebalo da se desi konsultacija sa Evropskom unijom jer sa njima sarađujemo na evropskom putu, kaže:

„To je dosta zanimljiva konstatacija, jer ako je to tako, onda znači da sve reforme, odnosno sve izmene zakona koje su rađene u okviru Poglavlja 23 su zapravo bile samo puko ispunjavanje forme, odnosno usklađivanje sa nečim, da bismo dobili bar mali pomak u tom napretku, a ne nužno zato što želimo da imamo reformu za naše građane, odnosno da imamo bolje pravosuđe.“

Potpisivanje ovih zakona, ocenjuje, direktno bi uticalo na otvaranje potencijalnog klastera.

„Mi nismo klaster otvorili za četiri godine upravo zato što stvari ne funkcionišu u oblasti vladavine prava, odnosno poglavljima 23 i 24. S tim što je deo koji se odnosi na pravosuđe uvek imao malo bolju ocenu u odnosu na, na primer, korupciju ili neke pojedine delove osnovnih prava kao, na primer, sloboda izražavanja. (…) Ovo sada je jedna apsurdna situacija gde oni provlače neke zakone koji apsolutno nemaju veze sa evropskim putem. Štaviše, ako pogledamo nacionalni program uskladživanja našeg prava sa Evropskom unijom, tamo stoji da se, na primer, Tužilaštvo za organizovani kriminal mora dalje jačati, osnaživati njihova nezavisnost i samostalnost. Ovi zakoni bukvalno predlažu suprotno“, objašnjava.

Smatra da je postojala jasna namera da se „Mrdićevi zakoni“, ovakvi kakvi jesu, usvoje.

„Imajući iskustvo prethodnih situacija nikada se nije desilo da predsednik ne potpiše zakone koje je predložio neko iz njegove stranke, za koje je on rekao da su dobre sadržine. Prvi put, predsednik mora da proveri da li je to u skladu s Ustavom ili nije. Videli smo da se oglasio predsednik Ustavnog suda, što se takođe nikad nije desilo. Najverovatnije je da će predsednik to vratiti nazad u proceduru, odnosno reći sad neću da potpišem, ali evo mogao bi Odbor da organizuje javno slušanje, da napravimo malo širu raspravu i da onda vidimo da li je to za usvojene“, navodi.

Ukoliko se „Mrdićevi zakoni“ potpišu, navodi, to će biti jasan pokazatelj Evropskoj uniji da Srbiju evropski put dalje ne interesuje.