Šta će Vučić u Parizu na sat ili dva?

Vučić, koji očekuje dobar razgovor, kaže da će se večeras sastati sa francuskim predsednikom i najavljuje da bi u petak mogao javnosti da saopšti, kako je rekao, „nadu da mirnije i sigurnije možemo da sačekamo predstojeće dane, mesece i zimu“.

U sredu uveče Vučić pak nije želeo da naznači fokus svog razgovora s Makronom. već je naveo uobičajeno, geopolitička i regionalna pitanja, bilateralnu saradnju i evropske integracije Srbije. Tada je dodao da ni posle susreta neće biti precizniji već će reći desetak birokratskih rečenica.

Vučić je poslednji put u zvaničnu posetu Francuskoj bio u aprilu ove godine, kada se pohvalio da su se videlu čak 26 puta i da su nekoliko puta pričali su do 3 ili 4 ujutru. Ovaj put, bar prema Vučićevim rečima, sastanak će biti kratak a javnost će sa njega saznati samo ono što nam on bude rekao.

Ivica Mladenović, glavni urednik srpskog izdanja Le Monde diplomatique i predavač na Sorboni, za Danas kaže da je susret između Vučića i Makrona u Parizu susret dvojice predsednika koji sve više gube poverenje svojih građana, ali još uvek pokušavaju da se održe zahvaljujući međunarodnim dogovorima i međusobnim uslugama.

– Vučić dolazi da traži politički oslonac i finansijski dah, jer je Srbija finansijski pred pucanjem: budžet se prazni, spoljašnji dug raste, a i Brisel počinje da gubi strpljenje da se Srbiji i dalje dopušta da vodi politiku baziranu na tri spoljnopolitička stuba: EU, Rusija i Kina. Sa sobom donosi ono što još može da ponudi jedna polukolonijalna država: ugovore, koncesije francuskom krupnom kapitalu, obećanja i poslušnost. U Parizu će pokušati da potvrdi kupovinu francuskih borbenih aviona „Rafala“ i da obezbedi učešće francuskih firmi u projektima kao što je Beogradski Ekspo. Sve to naravno neće doneti nikakav ekonomski razvoj koristan za narod u Srbiji, već predstavlja trgovinu suverenitetom u zamenu za opstanak na vlasti – navodi on.

S druge strane, kako kaže, Makron je možda još dublje u političkom glibu nego Vučić.

– Njegova popularnost je na istorijskom minimumu, većina Francuza želi njegovu ostavku, a sistem Pete republike, koji je decenijama obezbeđivao političku stabilnost, ulazi u duboku krizu, neviđenu u poslednjih 70 godina. Umesto da se bavi socijalnim nezadovoljstvom u sopstvenoj zemlji, nad kojom je potpuno izgubio kontrolu, Makron traži jeftine spoljnopolitičke poene u kontaktima s liderima iz perifernih država, predstavljajući se domaćoj javnosti kao bitan faktor u međunarodnim odnosima, kao nadoknadu za sva poniženja koja je poslednjih meseci doživeo od američkog predsednika koji ga tretira kao svog vazala – kaže on.

Mladenović zaključuje da će se u Parizu susresti dva politička sistema koji se međusobno ogledaju, jedan balkanski i jedan evropski, oba zasnovana na medijskoj kontroli, policijskoj represiji i prividu demokratije.

– Makron će Vučiću dati osmeh i podršku pred kamerama, a zauzvrat će dobiti ugovore i uverenje da Beograd ostaje poslušan u okvirima evropske politike. Ni jedan ni drugi neće govoriti o onome što društvenu većinu i u Francuskoj i u Srbiji zaista brine, o rastućoj socijalnoj bedi, o korupciji, i o sve slabijoj kupovnoj moći naroda. Jer i Makron i Vučić žive od iste vrste političkog cinizma, odnosno od ideje da narod možeš da ignorišeš ako imaš podršku krupnog kapitala i stranih cenatara moći – ukazuje Mladenović.

Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, komentarišući Vučićevu najavu sastanka, kaže da je to signal da teme će o kojima će razgovarati biti teme gde su stavovi i interesi Francuske i Srbije poprilično udaljeni ali gde može postojati prostor za kompromis.

– Razgovaraće se sigurno o Ukrajini, odnosno srpskom izvozu municije i naoružanja, kao i uloge francuske vojne industrije u jačanju naših odbrambenih kapaciteta, s obzirom na to da smo kupovinom mistrala, rafala, thales radara postali značajan korisnik njihovih proizvoda. Makrona će brinuti i stabilnost i celovitost BiH, dok verujem da će dva lidera razgovarati i oko potencijalne saradnje kada je reč o civilnom nuklearnom programu Srbije kao i američkim carinama koje su sada znatno veće na srpsku robu i usluge u poređenju na one koje terete članice EU – navodi Rašeta i dodaje da je par sati razgovora uobičajen vremenski okvir za ove teme, naročito pošto su se odnosi intezivirali ove i prethodne godine.

Dok Duško Lopandić, predsednika Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta, podseća da je tokom prošlog prijema letos kod Makrona Vučić objavio da nas je taj ručak koštao 400 miliona evra odnosno ratu za isplatu aviona Rafal.

– Pošto su mu se u međuvremenu polomile ruska i američka stolica, a i evropska se sve više klima, pošto je i od Švedske posle SAD dobio sankcije, možemo samo da se pitamo koliko će srpski budzet koštati najavljena večera. Ali i pored cene večere ne verujem da će razgovor biti za Vučića prijatan imajući u vidu njegov urušeni položaj, bilo da je reč o perspektivama Srbije u EU bilo kada se radi o stanju duboke krize u zemlji – zaključuje Lopandić.