Šta je Svetislav Kostić poručio o opoziciji i štrajku?

Svetislav Kostić je pre tri dana na Fejsbuku, pošto je Demokratska stranka proglasila štrajk svojih poslanika u Narodnoj skupštini, postavio sledeću objavu:

„Moja koleginica Jelena Jerinić, narodna poslanica ZLF je pre neki dan kod Ljubice Gojgić jasno naglasila da je neophodno da opozicija sedne i dogovori se oko zajedničkog plana delovanja, da je jako važno da se ne istupa samostalno, po usko stranačkim linijama, pre nego što se takav dogovor postigne, a da onda kada se on postigne svi dosledno poštujemo i radimo ono što je dogovoreno.

Štrajk ima smisla samo i jedino ako se štrajkom obustavlja ili otežava obavljanje nekih aktivnosti. U suprotnom da se razumemo to i nije baš neki štrajk. Pričam iz ličnog iskustva – moje radno mesto, moj Pravni fakultet je u blokadi, pri čemu smo mi nastavnici, većinskom odlukom Nastavno-naučnog veća, bezrezervno stali iza te blokade. Štrajk koji ni na koji način ništa ne otežava, ništa ne obustavlja, nego čak i olakšava sprovođenje onoga što vladajuća stranka želi nije štrajk nego jefina populistička varka kako bi se prikrio izostanak bilo kakve temeljne ideje ili plana.

To bi bilo isto kao kada bi Pravni fakultet potpuno nesmetano radio, a ja se sam odlučio na štrajk u semestru u kome nemam nikakvih obaveza. To što sam ja u štrajku nikome ništa ne otežava, niko i ne mora da zna da sam ja u štrajku. Realno, ja i nisam baš u štrajuku. E tako i ova ideja DS.

Ne postoji nikakva obaveza da se prate bilo čije besmislene ideje, naročito ako se njima ne samo da ništa ne postiže nego naprotiv. upravo se vlastima njihov posao olakšava. Bar neće imati neprijatnost da slušaju opoziciju. Mandati se ovime čuvaju, ali se zato ne učestvuje u radu institucija koje pokušavamo da vratimo građanima.

Obustava rada Advokatske komore je suprotan primer. Tom se merom npr. primorava i Vladimir Đukanović da štrajkuje – ako hoće da ostane advokat. I stoga takva obustava rada ima jako puno smisla. Štrajk poslanika opozicije je ideja koje se niko do sada nije setio, a čim se neko za više vekova parlamentarne tradicije u svetu nečega nije setio, onda se radi ili o genijalnoj ideji, ili pak o teškoj gluposti i promašajau. Pri čemu ona obezbeđuje samo i jedino lak i nesmetan, čak prijatan rad vladajućoj većini.

Da ponovim, potpuno podržavam predlog moje koleginice Jelena Jerinic – jer nije poenta da izgleda na nešto radimo, potenta je da stvarno nešto i uradimo, a da to ima nekog smisla. A da bi to nešto imalo smisla morali bi svi iza toga da stanemo. Samo to podrazumeva i razgovor, pa onda posledično i neki dogovor.“