Šta je Vučiću omogućilo opstanak na vlasti u proteklih godinu dana?

Danas se čini da će izdržati još godinu dana bez izbora i raspisati ih kada njemu to bude odgovaralo.

Zato je pitanje koje su to tri najvažnije stvari ili faktora koje su ga od pada nadstrešnice 1. novembra prošle godine do danas održale na vlasti.

Advokat Sead Spahović za Danas navodi da njemu nije čudno što je Vučić opstao na vlasti i dodaje da će ostati i posle izbora, ako studenti nastave da skaču i pevaju.

– Prva stvar je njegov legitimitet. Druga stvar je razjedinjenost opozicije i studenata, odnosno okolnost da studentski pokret uništava opoziciju kao primarni cilj. I treća stvar je okolnost da niko nema pravo na prevremene izbore. Suveren odlučuje kada će da raspiše izbore. Nemaju studenti pravo na prevremene izbore, pa da je čudo što ih nema. Njihov zahtev ne ugrožava Vučića i došao je dosta kasno. Na kraju, studenti hoće da se svađaju ali neće da se biju. Dođe na protest njih 100.00 ili 300.000 i pevaju i skaču, ali neće da se biju. I kada ih je gađao zvučnim topom oni su se razbežali. Hoće mirne demonstracije koje ne mogu ovde da dovedu do promene vlasti – ističe on.

I kao najvažniji uzrok naglašava to što ne postoje ideološke razlike između partije na vlasti, većine opozicije i većine u studenstkom pokretu.

Nema ideološke alternative Vučiću

– To su sve proruske antizapadne orijentacije koje se svađaju samo oko toga da li na vlasti treba da bude neko ko će manje ili više da krade. Nemaju nikakvu ideološku alternativu prema Vučiću i vlasti – konstatuje Spahović.

Profesor Univerziteta u Beogradu u penziji Žarko Korać dodaje pre svega vrlo agresivnu medijsku kontrolu koja neprekidno traje deset godina.

– On je svakodnevno u medijima koje kontroliše, i oni su umreženi – iz njihove medijske centrale daju se instrukcije koji tekst ili izjavu treba svi da prenesu. Imao sam nekoliko puta sumnjivu čast da isti tekst protiv mene istovremeno prenese devet medija, od Kurira do RTS. To u velikoj meri odgovara pojmu “ispiranja mozga” kojim su američki naučnici pokušali da odgovore na sistematsku propagandu, kojom su zarobljeni američki vojnici bili izloženi od severno korejanaca tokom korejskog rata – ukazuje on za Danas.

Kao drugu stvar on navodi to što je studentski pokret dugo izbegavao da iznese političke zahteve, govorio je “popravci sistema”.

– Čak nije tražio u početku ni izbore. On jeste tražio smenu Vučića ali bez mnogo obrazloženja. Iako jako brojni i sistematski studentski protesti, pokazalo se nisu doveli do smene vlasti i zato jer su se ogradili od opozicionih stranaka koji su trebale da im budu prirodni saveznici. Nenasilni protesti retko dovode do smene vlasti u antidemokratskim ili autoritarnim režimima – kaže Korać.

Nedostatak kritičkog odnosa prema skorašnjoj prošlosti

Glavni uzrok zašto nije smenjena vlast u Srbiji je, smatra Korać, nedostatak kritičkog odnosa većinske Srbije prema skorašnjoj prošlosti.

– Izborom Tomislava Nikolića za predsednika i Aleksandra Vučića za premijera, većinska Srbija se pokazala nesposobnom da se odrekne Miloševićevog političkog programa. Gotovo svi akteri politike devedesetih su i dalje politički aktivni. Tako se ne gradi demokratsko društvo. Srbija zbog toga ima simulakrum demokratije. I tako će ostati sve do god Srbija u potpunosti ne prestane da stvarno i simbolički, slavi ratne zločince i njihove političke pomagače – navodi on.

Slično misli i advokat Vladimir Terzić, koji za Danas kaže da je prva stvar Vučićevog opstanka potpuna politička dominacija kroz kontrolu institucija i medijskog prostora.

– U praksi to znači da gotovo nijedna važnija tema ne može da se razvije van narativa vlasti, dok se kritičke informacije potiskuju ili relativizuju. Mogućnost da se probije istina u medije je ravna nuli. Studentski pokret, kao i opozicija su satanizovani od strane kvazimedija pod kontrolom režima – pojašnjava.

Kao drugi faktor Terzić dodaje sistemska zavisnost velikog broja ljudi od države.

– Zapošljavanje u javnom sektoru, razne vrste pomoći, ugovori i projekti stvaraju široku mrežu lične i ekonomske lojalnosti. To nije klasična politička podrška, već odnos u kome mnogi procenjuju da bi promena vlasti mogla direktno da ugrozi njihovu egzistenciju. Poseban problem je angažovanje kriminalaca kroz tzv. Ćacilend i mrežu po Srbiji koja se aktivira prilikom lokalnih, kasnije i republičkih, izbora – ističe.

Vučić održava osećaj straha i pritiska

I kao treći faktor nabraja kontinuirano održavanje osećaja straha i pritiska.

– Bilo kroz polarizaciju, stalne političke tenzije ili poruke o „pretnjama“ i „neprijateljima“, stvara se atmosfera u kojoj se stabilnost prikazuje kao luksuz koji samo aktuelna vlast može da garantuje. Kada je društvo hronično iscrpljeno krizama, strah postaje alat političkog opstanka. Strani “agresor” su ustaše s polovine prošlog veka, Albanci s Kosova koji ugnjetavaju Srbe tamo ali i prete Srbiji, po potrebi su to i “određene zapadne države”, ako zatreba i Rusi. Sve to održava sistem u kome promena vlasti objektivno postaje izuzetno teška, gotovo nemoguća, a važan faktor je i novac iz bogatih crnih fondova, koji se koristi za kupovinu glasova ali i aktivista koji su protiv režima – zaključuje Terzić.