foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆIako je Srbija trebalo da u julu otvori novi klaster pregovora sa Evropskom unijom, to se nije dogodilo. Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, ocenila je da je put Srbije ka EU trenutno „zapetljan“, što dodatno potvrđuje zastoje i nedostatak konkretnih pomaka u procesu evropskih integracija.
U poslednjih nekoliko godina, napredak Srbije na ovom putu je praktično zaustavljen. Deklarativna posvećenost članstvu u EU i dalje postoji u izjavama zvaničnika, naročito prilikom susreta sa evropskim partnerima, ali te poruke retko prate suštinske reforme. Promene zakona koje se sprovode često ostaju površinske i bez realnog uticaja na stanje u društvu.
Zahtevi koje EU postavlja pred Srbiju jasni su i dugoročno poznati: reforma pravosuđa koja će osigurati vladavinu prava, izmene medijskih zakona u cilju unapređenja slobode medija, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, normalizacija odnosa Beograda i Prištine, kao i usklađivanje spoljne politike sa politikom EU.
Politička kriza, koja je nastupila nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru prošle godine i događaji koji su usledili, dodatno destabilizuje situaciju u zemlji. Međutim, od suštinske je važnosti uočiti da se zahtevi građana, u velikoj meri poklapaju sa zahtevima koje postavlja i EU.
Na to je i ranije ukazivala i komesarka Kos, ističući da zahtevi koje je ispostavila EU u pristupnom procesu nisu ništa drugo do zahtevi koje uporno ponavljaju studenti i građani od početka demonstracija. Iako se ne može sa sigurnošću reći kolika je stvarna podrška građana članstvu u EU, formalno, evropske integracije i dalje ostaju
glavni spoljnopolitički cilj Srbije.
Postavlaj se pitanje šta zapravo koči Srbiju na evropskom putu – aktuelna politička kriza ili nedostatak realne političke volje vlasti da sprovede potrebne reforme?
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da Srbija danas nije samo „zapletena“, kako je to komesarka Marta Kos taktično opisala, već da je sistemski zarobljena između autoritarnog načina upravljanja i sve dublje društvene krize koju takav način vladanja proizvodi.
On ocenjuje da evropske integracije već godinama stoje u mestu jer vlast, prema njegovim rečima, bira politiku formalnog pregovaranja i suštinskog sabotiranja reformi
– Vlast kojom diriguje Vučić istovremeno pokazuje potpuno neznanje i nesposobnost da primeni sopstvene, a kamoli evropske zakone i spregom s kriminalom nam pokazuje da i nema nameru da od Srbije napravi zemlju vladavine zakona – puručuje naš sagovornik.
On poručuje da izostanak otvaranja klastera ovog jula ne bi trebalo da iznenadi nikoga ko prati procese, jer je Evropska unija, kako navodi, Srbiji više puta jasno poručila šta su ključne tačke napretka, ističući vladavinu prava, slobodu medija, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i normalizaciju odnosa sa Kosovom.
– Nažalost, politički vrh u Beogradu umesto da sprovede promene i reforme, bira da krizu koristi za jačanje kontrole, produbljuje društvene podele i drastičnom propagandom s svih medija s nacionalnom frekvencijom EU portretira kao zgodnog spoljnog krivca – kaže.
Beširi smatra da je glavni kočničar evropskog puta politička odluka aktuelne vlasti da održi sistem u kojem partijski interes ima prednost nad javnim. On ukazuje i na to da kriza dodatno otežava situaciju, ali naglašava da je ona direktna posledica načina na koji se zemljom upravlja, ističući da je ovo kriza koju, kako tvrdi, vlast sama generiše, a ne nešto što dolazi spolja.
– Srbija može krenuti putem evropskih vrednosti i institucija kada god to odluči, samo što ova vlast tu odluku uporno odlaže jer je evropski okvir suštinski nespojiv sa modelom lične i partijske moći koji danas vlada i konceptom bogaćenja uskih krugova oko vlasti. Kada EU kaže da nismo spremni, ona šalje signal i vapaj građanima Srbije da urade nešto s tim. Neće EU menjati vlast, to moraju građani, al EU kaže da prebijanje studenata i građana na protestima nikako nije za članstvo u EU, kidnapovanje protestanata u neobeleženim vozilima s likovima u fantomkama takođe – objašnjava.
On dodaje da Evropska unija ukazuje i na to da tužilaštvo i policija direktno odgovaraju politici, zbog čega se, kako kaže, smene i unapređenja u tim institucijama sprovode po političkoj direktivi. Takođe ističe da EU vidi i bogaćenje novokomponovane Alta banke, krađe u EPS-u, kao i napade na medije, profesore i civilni sektor. Prema njegovim rečima, EU poručuje da je izostanak napretka vid kazne i apeluje na građane da ustanu i zaštite svoju evropsku budućnost.
Beširi ističe da odgovornost ne leži samo na Evropskoj uniji i vlasti, već da i opozicija, kao i studentske liste koje pretenduju da postanu nova politička snaga, moraju jasno i glasno da se ograde od, kako kaže, štetočinske politike devedesetih i od Vučićeve pretenzije da zemlju vrati u vreme bezvlašća, sankcija i bede.
Naglašava da se ne sme ostavljati prostor za nacionalističke fantazije, populizam i relativizaciju zločina i grešaka koji su, po njegovim rečima, ovu zemlju skupo koštali.
– Srbija ne može na evropski put dok istovremeno održava mitove iz prošlosti. Od opozicije i mladih koji danas demonstriraju očekuje se da budu nosioci te promene, da artikulišu jasnu viziju evropske Srbije i da pokažu da razumeju, evropski put nije pitanje geografije, već vrednosti. Nedostaje vizija, a vreme za to je sada – zaključuje.
Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra za savremene politike i urednik portala European Western Balkans, smatra da zastoj u evrointegracijama Srbije nije iznenađenje, već kulminacija višegodišnjeg izbegavanja suštinskih reformi, naročito u oblasti vladavine prava.
On ukazuje da ova situacija ne traje od juče, niti ju je izazvala aktuelna kriza, već ima duboke korene u periodu od 2019. do 2022. godine, kada su vlasti pokušavale da fingiraju reforme i time zadovolje minimalne zahteve prethodne Evropske komisije, dodajući da je to tada prolazilo.
– Ono što se promenilo nije pristup Beograda, već pristup Brisela. Nova Komisija, i komesarka Marta Kos, jasno poručuju da više nema mesta za trikove. Traže se opipljivi rezultati. Mereni po onome što se dešava u institucijama, medijima, na ulicama – objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da se danas kao minimum za ocenu napretka koristi ono što je obuhvaćeno prvom fazom Reformske agende, kao što su REM, birački spisak i stanje u medijima, iako je, prema njegovim rečima, i to ispod svakog standarda. Ipak, ističe da ni takav nivo ispunjenosti više nije dovoljan za otvaranje klastera 3.
– Što se tiče pitanja ko više koči evropski put, kriza ili vlast, mislim da je odgovor prilično jednostavan: krize dolaze i prolaze, ali izbori između autoritarne kontrole i evropskog puta su bili svesni i dosledni. Od početka pregovora se zna da ključ leži u poglavljima 23 i 24 i normalizaciji odnosa sa Prištinom – poručuje.
Todorović Štiplija ocenjuje i da je vlast vremenom sama dodala još prepreka na evropskom putu, zarad očuvanja unutrašnje kontrole i političkog opstanka – od nedemokratskih izbora, preko spoljnopolitičke nesvrstanosti, do slučaja Banjska i brutalne represije nad građanima i studentima.
– Kada se sve to sabere, možemo da se pitamo ne samo zašto klaster nije otvoren u julu, već i kako iko uopšte može da poveruje da će biti otvoren do kraja godine – zaključuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
