Šta pokazuje niska podrška pristupanju EU u Srbiji?

Prema istraživanju koje je Evropska komisija objavila drugog septembra, većina građana EU smatra da zemlje kandidati treba da se pridruže EU kada ispune sve uslove, ali većina i smatra da nije dovoljno obavešteno o procesu proširenja Unije.

Pored zemalja EU, anketa je sprovedena i u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Kosovu, kao i Ukrajini, Moldaviji i Gruziji.

Prema rezultatima, u svim zemljama Zapadnog Balkana, postoji barem natpolovična podrška ulasku u EU, sa izuzetkom Srbije. Najveću podršku za ulazak u EU na Zapadnom Balkanu građani daju u Albaniji (91 odsto) i Severnoj Makedoniji (69 odsto) dok je u Srbiji najniža (33 odsto).

To se poklapa i sa slikom o EU koju građani zemalja članica imaju. U Albaniji pozitivnu sliku ima čak 82 odsto građana, dok je taj broj u Srbiji samo 38 odsto.

U zemljama istočnog susedstva evrointegracija ima podršku 55 odsto građana Moldavije, 49 odsto Ukrajinaca i 43 odsto Gruzina.

Istraživanje je pokazalo da poznavanje EU i njene politike proširenja u svim zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima predstavljaju jednu od najvećih prepreka.

U Moldaviji 48 odsto građana smatra da su dobro informisani o tome, u Crnoj Gori 39 odsto, a procenat u Ukrajini pada na 23 odsto, a u Srbiji na svega 20 odsto.

Robert Kozma, narodni poslanik Zeleno-levog fronta, za Danas kaže da za ovakve podatke iz Srbije postoje dva razloga – propaganda Vučićevog režima da Srbi nemaju koristi od EU i nekritičnost EU prema režimu u Srbiji.

Govoreći o slici koju stvara vlast da su ekonomski odnosi Srbije vezani za druge države, naš sagovornik tvrdi da se ta zabluda vidi u pogrešnoj percepciji građana da Kina i Rusija daju veću finansijsku podršku Srbiji nego Evropska unija.

“Drugi razlog je manjak kritičnosti Evropske unije prema autoritarnom režimu koji se danas održava na vlasti policijskim i kriminalnim nasiljem nad svojim građanima”, dodaje on.

Kozma naglašava da takvo postupanje EU posebno pogađa onaj deo građana koji su za bliže veze i pristupanje Evropskoj uniji, jer ih ćutanje EU gura u apatiju.

“Ovo se vidi iz odgovora građana da bi želeli veći angažman EU u borbi protiv korupcije. I da bi to poboljšalo sliku o Evropskoj uniji u Srbiji”, zaključuje sagovornik Danasa.

Novinarka portala European Western Balkans Marija Stojanović smatra da je slika koju daje istraživanje logična i realistična.

“Pre svega, vlast u Srbiji se maltene nimalo ne trudi da u praksi pokaže koje bi koristi građani imali od članstva u Uniji”, navodi ona.

Sa druge strane, naša sagovornica ističe da je i medijska slika u Srbiji takva da dominiraju antievropski narativi, naročito u prorežimskim tabloidima koji predstavljaju EU kao “zlu tvorevinu”.

“Takođe, i sama EU u nekim trenucima kao da ne ume da pokaže šta sve u praksi znači pristupanje tom bloku, iako institucije u Briselu insistiraju na kampanjama čiji cilj je informisanje ljudi u državama kandidatima za članstvo o svemu onome što „ulaznica“ u Uniju nudi”, zaključuje Stojanović.

Međutim, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović drugačijeg je mišljenja.

“To su više nego ohrabrujući rezultati jer pokazuju da Srbi još uvek nisu u potpunosti izgubili razum. Članstvo u EU nije u interesu Srbije”, kaže Jovanović za Danas.

On tvrdi da je članstvo Srbije u EU u direktnoj suprotnosti sa najvitalnijim državnim i nacionalnim interesima naše zemlje.

Zbog toga je, dodaje on, potrebno redefinisati odnos Srbije sa EU i “jasno reći da želimo najširu moguću saradnju, ali ne i članstvo”.